Nada za 1.000 parova bez dece
Od oktobra vantelesna oplodnja o trošku države

Od oktobra do kraja godine 300 bračnih parova moći će da se podvrgne vantelesnoj oplodnji i to besplatno, na račun države. Intervencije će se obavljati u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, GAK „Narodni front“ i Ginekološkoj klinici u Novom Sadu.

- Ovo je tek početak akcije. Plan je da se godišnje finansira 1.000 bračnih parova, sa tendencijom da se iz godine u godinu kapacitet i broj intervencija povećava - objašnjava dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.

Republička stručna komisija utvrdila je kriterijume na osnovu kojih će biti birani parovi.

- Pravo na podnošenje zahteva imaće žene koje nisu napunile 38 godina i koje do sada nisu rađale. Njihova neplodnost može biti različitog porekla, i ona se prvo mora detaljno ispitati i pokušati da se koriguje - objašnjava dr Eliana Garalejić, načelnik konzervativnog steriliteta u GAK „Narodni front“ i član Republičke stručne komisije.

Prijavu mogu podneti i parovi, gde problem imaju muškarci koji imaju slabiju plodnost, a čije prethodno lečenje nije dalo rezultata.

U svakoj zdravstvenoj ustanovi koja će raditi veštačku oplodnju biće oformljena komisija koja će na osnovu jedinstvenih kriterijuma donositi odluku o uključivanju u program. Nakon toga biće formirane liste čekanja u svakoj ustanovi.

- Biće organizovani konzilijarni pregledi na kojima će se vršiti medicinska selekcija. Radiće se provere, kao što je snimak materice, laparoskopija, hormonske analize, uzimanje briseva. Tek kada prođu ove analize i utvrdimo da vantelesna oplodnja može da se uradi kod žene, počinju pripreme za proces oplodnje - kaže dr Garalejić.

Procenjuje se da u Srbiji ima između 70.000 i 100.000 žena koje imaju potrebu za vantelesnom oplodnjom, kaže ona. Svaki šesti bračni par ne može da ima decu, ali nije za sve rešenje veštačka oplodnja.

- Svaki par je drugačiji i retko koji ima samo jedan problem. Zato rešenje ne mora biti samo veštačka oplodnja, velikom broju parova može se pomoći i na drugi način, lekovima, operativnim putem - objašnjava dr Garalejić.

Prema odluci Republičke stručne komisije, u postupku vantelesne oplodnje primenjivaće se tri metode: klasična in vitro fertilizacija, in vitro maturacija jajne ćelije i mikrofertilizacija. Utvrđen je i cenovnik, po kome će se klinikama za klasičnu intervenciju priznavati 271.384 dinara, za maturaciju jajne ćelije 285.676, a za mikrofertilizaciju 287.174 dinara. U cenu su uključeni troškovi lekova, anestetika, hormona, medijuma, krvi, krvnih derivata, sanitetskog i ostalog medicinskog potrošnog materijala. U privatnim ginekološkim klinikama cena vantelesne oplodnje je od 1.500 do 2.500 evra, u zavisnosti od metode, ali uglavnom bez lekova.



Izvor: Blic \ Sonja Todorović

Van­te­le­sna oplod­nja:
Tek tre­ća - sre­ća
B. RA­DI­VO­JE­VIĆ, 25. jul 2006

BE­O­GRAD - Pro­gram van­te­le­sne oplod­nje ko­ji bi do kra­ja go­di­ne u tri kli­ni­ke u Sr­bi­ji o tro­šku dr­ža­ve tre­ba­lo da "pro­đe" 300 brač­nih pa­ro­va zva­nič­no još ni­je po­čeo, a u struč­noj jav­no­sti već pro­ve­ja­va sum­nja da ni­je iza­bra­no naj­bo­lje re­še­nje i či­ta­va ak­ci­ja la­ko mo­že da se pre­tvo­ri u ve­li­ki tro­šak sa ma­lo uspe­ha.
Sa­mo po­kre­ta­nje sa mr­tve tač­ke je ve­li­ki ko­rak u re­ša­va­nju pro­ble­ma sa ko­jim se su­o­ča­va oko 200.000 pa­ro­va, a sve osta­lo - od sta­ro­sne gra­ni­ce do od­lu­ke da se u ovaj pro­gram ne uklju­če pri­vat­ne kli­ni­ke, ko­je kod nas ima­ju naj­ve­će is­ku­stvo u van­te­le­snoj oplod­nji - za struč­nja­ke je di­sku­ta­bil­no.
- Uspe­šnost pr­vog po­ku­ša­ja van­te­le­sne oplod­nje je re­la­tiv­no ma­la, je­dva 15 od­sto - ka­že pro­fe­sor dr Ra­to­mir Ga­no­vić iz Udru­že­nja za ste­ri­li­tet i fer­ti­li­tet i le­kar u GAK "Na­rod­ni front". - Si­gur­no je da da­va­njem mo­guć­no­sti na sa­mo je­dan bes­pla­tan po­ku­šaj ne­će­mo mno­go do­bi­ti, jer sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da se naj­ve­ći uspeh po­sti­že tek u tre­ćem ili če­tvr­tom po­ku­ša­ju.
Pre­ma ce­nov­ni­ku ko­ji je za tri me­to­de van­te­le­sne oplod­nje pred­lo­ži­la re­pu­blič­ka struč­na ko­mi­si­ja, a Uprav­ni od­bor Re­pu­blič­kog za­vo­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje pri­hva­tio, pro­gram za 1.000 pla­ni­ra­nih pa­ro­va "olak­ša­će" zdrav­stve­nu ka­su za vi­še od tri mi­li­o­na evra.
- Mo­žda je bi­lo bo­lje da se za taj no­vac obez­be­de le­ko­vi i auto­mat­ski bi on­da pro­gram van­te­le­sne oplod­nje bio do­stup­ni­ji mno­go ve­ćem pro­ju pa­ci­jent­ki­nja - na­vo­di prof. Ga­no­vić. - I utvr­đe­na gra­ni­ca - do na­vr­še­nih 38 go­di­na - re­la­tiv­no je ni­ska. Tre­ba­lo je da bu­de do pu­nih 40 go­di­na. Či­nje­ni­ca je da re­pro­duk­tiv­na spo­sob­nost opa­da sa go­di­na­ma, ali sva­koj že­ni ko­ja ima že­lju, tre­ba omo­gu­ći­ti da po­stig­ne trud­no­ću. Re­zul­ta­te ovog pro­gra­ma mo­ći će­mo da su­mi­ra­mo tek za go­di­nu da­na, ali ne ve­ru­jem u ve­li­ki uspeh.
Dr Eli­a­na Ga­ra­le­ić, član Re­pu­blič­ke struč­ne ko­mi­si­je za van­te­le­snu oplod­nju, ka­že da tre­ba na­gra­di­ti sva­ku že­lju Mi­ni­star­stva zdra­vlja i RZ­ZO da se, na­po­kon, kre­ne sa mr­tve tač­ke.
- Sve je pod­lo­žno pro­me­na­ma i prak­sa će po­ka­za­ti šta bi tre­ba­lo da me­nja­mo u pro­gra­mu van­te­le­sne oplod­nje - na­vo­di dr Ga­ra­le­ić. - Utvr­đu­ju­ći kri­te­ri­ju­me, me­đu ko­ji­ma su dva osnov­na - da že­na ne mo­že bi­ti sta­ri­ja od 38 go­di­na i da ne­ma de­ce - a sve osta­lo će pro­ce­nji­va­ti ko­mi­si­ja in­di­vi­du­al­no, po­ku­ša­li smo da uskla­di­mo me­di­cin­ske i ljud­ske kri­te­ri­ju­me sa ma­te­ri­jal­nim mo­guć­no­sti­ma.
Dr Ga­ra­le­ić ka­že da sa sve­tom ne mo­že­mo da se upo­re­đu­je­mo u mno­gim obla­sti­ma, pa ni u ovoj i za­to je iz na­še per­spek­ti­ve ne­bit­no da li se u dru­gim ze­mlja­ma pla­ća­ju je­dan, dva ili tri po­ku­ša­ja i da li je sta­ro­sna gra­ni­ca 35, 38 ili 40 go­di­na.
- Ne­ko­me se, mo­žda, či­ni da bi obez­be­đi­va­nje sa­mo le­ko­va za van­te­le­snu bi­lo bo­lje re­še­nje, jer bi ta­ko u pro­gram uklju­či­li vi­še pa­ci­je­na­ta, ali bi ti­me, ta­ko­đe, ovaj pro­gram uči­ni­li ne­do­stup­nim lju­di­ma ko­ji ne­ma­ju nov­ca za sa­mu pro­ce­du­ru - ob­ja­šnja­va dr Ga­ra­le­ić.

SVET
PA­RO­VI ko­ji­ma je van­te­le­sna oplod­nja je­di­ni put do po­tom­stva naj­bo­lji tret­man ima­ju u Izra­e­lu. Ta­mo dr­ža­va fi­nan­si­ra ko­li­ko god je po­treb­no po­ku­ša­ja da že­na do­bi­je dvo­je zdra­ve de­ce. U SAD zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje po­kri­va tri po­ku­ša­ja van­te­le­sne oplod­nje, u Fran­cu­skoj dr­ža­va fi­nan­si­ra 80 od­sto tro­ško­va u pr­va tri po­ku­ša­ja, a u Hr­vat­skoj su bes­plat­na dva po­ku­ša­ja. U En­gle­skoj su bes­plat­na tri po­ku­ša­ja, a sta­ro­sna gra­ni­ca je na­vr­še­nih 39 go­di­na.

LE­KO­VI
"GO­NAL F" i "me­no­pur" uvr­šće­ni su na li­stu le­ko­va o tro­šku osi­gu­ra­nja u fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne, ali su bes­plat­ni sa­mo na pa­pi­ru, jer u kli­ni­ka­ma pa­ci­jent­ki­nje do­bi­ja­ju sa­mo oba­ve­šte­nje da ih - ne­ma. Za­vi­sno od slu­ča­ja do slu­ča­ja pa­ci­jent­ki­nje pri­ma­ju 15 pa do 55 "go­na­la f", a jed­na am­pu­la ko­šta oko 1.900 di­na­ra. U jed­noj od naj­po­zna­ti­jih be­o­grad­skih kli­ni­ka za van­te­le­snu re­če­no nam je da su do­sad ima­li sa­mo dve pa­ci­jent­ki­nje i to iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce ko­je su us­pe­le da do­bi­ju le­ko­ve o tro­šku osi­gu­ra­nja.


Izvor: Novosti