Beograd za saradnju sa zemljama trećeg sveta
Od nesvrstanih podrška za Kosovo i tržište
Autor: Peđa Obradović | 15.01.2009. - 05:00

Približavanje i veći angažman u Pokretu nesvrstanih, i približavanje zemljama članicama te organizacije, jedan je od novih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. O ponovnom članstvu se ne razmišlja, ali postoji želja da se na taj način obezbedi podrška članica organizacije, koja okuplja 118 zemalja, za interese Srbije, pre svega kada je u pitanju Kosovo.


Istorija: Tito, Naser i Nehru na Brionima

Kako saznajemo, već postoje dve konkretne ideje: Beograd želi da u septembru bude domaćin konferencije zemalja članica Pokreta nesvrstanih, kojom bi se obeležilo 20 godina od poslednjeg samita koji je održan u Beogradu. Istovremeno, Beograd ima ambiciju da 2011. organizuje jubilarni samit nesvrstanih, kada se obeležava 50 godina od osnivanja organizacije. Organizacija tog skupa još je na dugom štapu, pre svega zbog toga što Srbija danas ima samo status posmatrača u Pokretu nesvrstanih, ali diplomate veruju da bi dobar imidž, koji Beograd i danas ima među tim zemljama, mogao da bude dovoljan da se organizacija poveri zemlji koja nije članica.
Kontakti između Srbije i nesvrstanih obnovljeni su praktično prošle godine, kada je Beograd lobirao za podršku rezoluciji u UN kojom se od

Međunarodnog suda pravde traži da oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Uspešno lobiranje u organizaciji koja okuplja toliki broj zemalja imalo je možda i presudnu ulogu prilikom glasanja u Njujorku, a Beograd sada te kontakte ne želi da odbaci. Osim što bi približavanjem nesvrstanima obezbedila „leđa” u Ujedinjenim nacijama, diplomate procenjuju da bi Srbija na taj način sebi ponovo otvorila i tržišta na kojima su do pre 20 godina srpski građevinari i trgovci bili rado viđeni.
- Kosovska utakmica se nastavlja, i sledi njeno drugo poluvreme. Mi u međuvremenu nastavljamo da brojimo ko je priznao Kosovo, a nama je od vitalnog interesa da za svoje interese obezbedimo podršku što većeg broja zemalja - kaže sagovornik „Blica”.
Istovremeno se, prema njegovim rečima, vodi računa o tome da se ni na koji način ne ugroze procesi evropskih integracija i da približavanje nesvrstanima negde ne bude pogrešno shvaćeno. Napominjući da u dokumentima EU „nigde ne piše da je članstvo u nesvrstanima zabranjeno”, primeri Malte i Kipra pokazuju da su se zemlje, ulazeći u EU, odricale članstva u toj organizaciji.
- Kada govorimo o kontekstu evropskih integracija, tu može biti problem i treba voditi računa kako će se formulisati to približavanje, pošto neke članice nesvrstanih imaju sporne stavove i praksu u kontekstu ljudskih prava - kaže za „Blic” Slobodan Marković sa Fakulteta političkih nauka, dodajući da se treba ponašati vešto i izbeći opasnost da Srbija sa takvim zemljama bude dovedena u vezu.
Bivši diplomata Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose, sa druge strane, upozorava da Beograd mora da bude „jako pažljiv”.
- Treba biti oprezan i kada su u pitanju te najavljene manifestacije. Treba biti realan, šta to znači i da li nam je to potrebno. Bitnija je suština, razvoj odnosa sa zemljama gde imamo interese, nego manifestacije i učestvovanje na njima - kaže Lazić za „Blic”.
Sagovornici „Blica” slažu se da bi iz približavanja nesvrstanima Srbija svakako mogla da ima i velike koristi. Političku korist Srbija bi imala uspostavljajući široki front podrške za diplomatsku borbu oko Kosova, kao i ekonomsku, vraćajući se na veliko tržište čiji je Beograd dugo bio značajan partner.
- Srbija ima interes da zadrži postojeće stanje u kome većina zemalja sveta nije priznala nezavisnost Kosova - kaže Slobodan Marković. Prema njegovim rečima, nesumnjiv je i ekonomski interes, pogotovo u uslovima ekonomske krize.
Dušan Lazić kaže da treba poći od realnih činjenica i mogućnosti da Srbija vodi tako široku spoljnu politiku.
- Treba jasno videti koji su to interesi, i šta ćemo postići. Dobro je vratiti se na ta tržišta ali polazeći od realnih procena mogućnosti - zaključuje Lazić.

Nije srpski patent
- Približavanje starim partnerima iz nesvrstanih nije srpski patent, već hrvatski - kaže Slobodan Marković. On podseća da je naš zapadni sused mesto nestalne članice Saveta bezbednosti UN prošle godine obezbedio upravo glasovima nesvrstanih i podsećanjem da se radi o bivšoj članici SFRJ.
Presudnu ulogu u lobiranju imao je poslednji savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ Budimir Lončar, poslednjih godina specijalni savetnik hrvatskog predsednika Stjepana Mesića za spoljne poslove. Hrvatska, kao i Srbija, danas ima status posmatrača u nesvrstanima, a taj status imaju i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija.

Tito, Nehru, Naser…
Nesvrstani su osnovani u Beogradu 1961. godine na inicijativu trojice državnika, Josipa Broza Tita, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera i indijskog predsednika Džavaharlala Nehrua, koji je i skovao termin „nesvrstani”. Pokret nesvrstanih okupljao je najčešće države trećeg sveta, koje nisu mogle ili htele da učestvuju u blokovskoj podeli sveta i politici hladnog rata. Titova Jugoslavija stekla je u to vreme zavidan rejting u međunarodnim odnosima. Bez sveta podeljenog u dva bloka, nesvrstani su izgubili svoj politički smisao, ali i dalje funkcionišu, uz izmenjene prioritete.

Izvor: Blic

podržavam

Pa jel sam ja rekao da kod nas vladaju neo-komunisti , tako da je ovo sasvim prirodan sled događaja

Slažem se sa CrvenaBeretka.

А-ха, значи ако су нешто комунисти радили, то ми сад никако не смемо да радимо, чак и да је добро за нас и државу??

Jao kada se setim onih uvreda u Indiji kada su nas izbacili kao kufer iz pokreta... Lepo je opet razgovarati sa tim ljudima ali ostati svoj i drzati se Kine i Rusije... Kada bi Rusija uzimala sada robu iz Srbije kao sto je uzimala sedamdesetih i osamdesetih godina mi bi bili bolji od Havaja. Pravo da Vam kazem, nisam zaboravio uvrede i to sto su hteli i pokusali da nas i na fizicki nacin izbace iz sale i zbog toga me je bas briga i za kongo i za zair a narocito za Indiju, rekli su svoje...

GLAS PITA DA LI JE PRIBLIŽAVANJE ZEMLJAMA ČLANICAMA POKRETA NESVRSTANIH DOBAR POTEZ SRBIJE?
Ekonomska meka, politička podrška
Živadin Jovanović: Srbija treba da u Pokretu nesvrstanih zatraži da se vrati u punopravno članstvo. Dušan Lazić: Dobri odnosi sa zemljama članicama mogu da budu samo u našu korist, ni u kom slučaju ne mogu da nam štete. Živojin Đurić: Srbiji u ovom trenutku i političke i ekonomske neizvesnosti najviše odgovara neutralna pozicija


Informacija koja se nedavno pojavila u medijima da Beograd planira da u septembru ove godine bude domaćin konferencije zemalja članica Pokreta nesvrstanih ni u jednoj relevantnoj državnoj instituciji nije potvrđena, ali ni demantovana.
Ako činjenici da se baš ove godine navršava 20 godina od poslednjeg samita Nesvrstanih koji je održan u Beogradu dodamo i najavu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića „da će jedan od novih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije biti približavanje i veći angažman u Pokretu nesvrstanih“, stvari su malo jasnije.
Plodno lobiranje
Bilo kako bilo, tek ne može se osporiti da je Jeremićevo prošlogodišnje lobiranje među članicama nesvrstanih zarad očuvanja Kosmeta ozbiljno urodilo plodom, pa se danas može slobodno reći da je zahvaljujući upravo glasovima ovih zemalja pitanje o nelegalnosti proglašenja nezavisnosti Kosmeta dospelo pred Međunarodni sud pravde. Da su zemlje trećeg sveta po ovom pitanju imale poslednju reč u SB UN, shvatili su i oni koji su vatreni zagovornici i lobisti za nezavisno Kosovo, pa se tako mlađani šef diplomatije Velike Britanije Dejvid Miliband svojski raspisao, poslavši tridesetak pisama na adrese zemalja članica nesvrstanih od kojih traže da podrže nezavisnost Kosova.
Na posao se dao i Bil Klinton, bivši predsednik Amerike, koji će se, koliko ovih dana, uputiti ka Indoneziji, zemlji sa najmnogobrojnijim muslimanskim življem, tražeći od nje da promeni svoju odluku i prizna nezavisnost Kosmeta. Upravo zbog ovakvog angažovanja zapadnih diplomata po pitanju Kosmeta, ali i usled novonastale ekonomske krize, naši sagovornici smatraju da je odluka države da obnovi ili čak unapredi saradnju kako na političkom, tako i na ekonomskom planu jedna od boljih odluka.
Unosni projekti
Bivši ambasador Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, veruje da bi Srbija trebalo da od statusa posmatrača u Pokretu nesvrstanih zatraži da se vrati u punopravno članstvo.
- Naši projekti su zaradili ogroman novac u tim zemljama jer smo bili mnogo prihvatljiviji za njih od drugih. Kao mala nesvrstana zemlja, od nas im nije pretila nikakva opasnost, pa smo stoga imali povlašćenu poziciju, a to je naša plitkoumnost - napustila posle 2000.

U međuvremenu, Amerika i EU su pridavale veći značaj nesvrstanima nego Srbija, što je paradoksalno. Pa i bivše republike SFRJ su išle za njima. Srbija je napuštala gotova tržišta, a od Amerike i Evrope nije ništa dobijala. Šta od onoga što smo prodavali Africi i Aziji možemo da prodamo u, recimo, Berlinu? - pita Jovanović.
On smatra da su zagovornici teze da što se više približavamo nesvrstanima, više se udaljavamo od Evrope - politički diletanti.
- Mi ne smemo da se ponašamo kao neko ko ima samo jednu alternativu - Brisel. Štaviše, u meri u kojoj Srbija bude jačala svoje odnose sa zemljama nesvrstanih, Rusijom i Kinom, u toj meri će ubrzavati i svoju integraciju u Evropi. U suprotnom, svaki put kada u Beogradu bilo ko izjavi da je EU, odnosno Brisel jedina srpska alternativa, njihova birokratija podiže Srbiji cenu približavanja i pojačava uslovljavanje. Uostalom, i jedna Velika Britanija se ponaša dosta „nesvrstano“. Ona je i u EU i protiv nje. Ona je i u Americi i član Udruženja slobodne trgovine Amerika - Kanada - Meksiko (NAFTA), a ima vrlo razvijene odnose sa nesvrstanima. Pa zašto Srbija da bude manje nesvrstana od Velike Britanije - kaže Jovanović.
Prilagođavanje
Napustili smo tržišta Afrike, Azije i Latinske Amerike, podseća Jovanović, a nismo zauzvrat ništa dobili od bilo koga - .
Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose i bivši diplomata, upozorava da naša politika prema tim zemljama mora da bude prilagođena savremenoj situaciji, imajući, kako kaže, u vidu i realan značaj tog pokreta koji nije isti kao nekada.
- Logično je i da će se zemlje članice nesvrstanih koje nisu priznale Kosovo sada naći na udaru i pod pritiskom jačih sila. Razlog je prost: tu je glavni „rezervoar“ eventualnih novih priznavanja Kosova. A dobri odnosi Srbije sa zemljama članicama Pokretom nesvrstanih mogu da budu samo u našu korist, a ni u kom slučaju ne mogu da nam štete. Kada to kažem, mislim na jednu osmišljenu i ozbiljnu politiku prema tim zemljama, koja bi suštinski procenjivala razvoj tih odnosa i s političkog stanovišta, a posebno imajući u vidu ekonomsku krizu u svetu i mogućnosti zemalja u razvoju - kaže Lazić.
Neutralnost
I politički analitičar Živojin Đurić deli mišljenje svojih prethodnika i podseća da je prethodna vlada Srbije promovisala Srbiju kao jednu neutralnu zemlju bez jasnih strateških opredeljenja ka NATO ili nekoj drugoj vojnoj opciji.
- Posebno ističem potrebu da Srbiji u ovom trenutku i političke i ekonomske neizvesnosti najviše odgovara neutralna pozicija, pa je sa te strane i dobrodošlo da sa razvija dobar odnos sa nesvrstanim, jer bi tako ojačala i svoju ekonomsku, a na neki način i političku ulogu u međunarodnoj organizaciji, pre svega u UN. Mimo toga što znamo da status i druge stvari određuju najjači. Ali u ovom trenutku Srbiji bi nesvrstani i te kako značili. Kao što se to, uostalom, i glasanjem u UN i pokazalo - napominje on.
Izgleda da su značaja nesvrstanih mnogo pre Srbije, ali i nekih zapadnih zemalja shvatile države bivše SFRJ, kao što su Slovenija ili Hrvatska, koja je na poslednjem samitu održanom u Havani delegirala lično predsednika države, dok je predstavnik Srbije bio činovnik iz tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Živadin Jovanović kaže da je zapostavljanje zemalja iz Pokreta nesvrstanih posle 2000. godine, da bi „tako manje naljutili Ameriku“, ekonomski i te kako koštalo Srbiju.
- Srpska privreda je imala ogroman interes i izuzetno dobar tretman u nesvrstanim zemljama, uključujući i u one zemlje koje raspolažu velikim rezervama nafte ili strateških minerala. Povukli smo se iz zemalja gde je naša privreda imala poslove vredne milijarde dolara. Samo u Peruu „Energoprojekt“ je radio na poslu koji je bio vredan oko milijardu i trista milijardi dolara. Projekat je bio irigacioni i zvao se „Čira-pjura“. U Libiji, koja je jedna od najbogatijih zemalja naftom i gasom, za koju raste interes i EU i Amerike, naša operativa je radila i irigacije, i luke, i uređivala obalu, železnice, vodovod, rafinerije... Odatle smo se praktično povukli. U zemljama centralne Afrike, recimo u Keniji, na samo jednoj reci naša privreda je izgradila dve hidroelektrane u vrednosti od milijardu dolara. Angola je afrička zemlja i jedina zemlja na svetu u kojoj Srbija ima svoje investicije i to u - nafti. „Naftagas“ još uvek ima koncesije u angolskoj nafti. Tu je Srbija uložila oko 300 miliona dolara pre 20 godina u istraživanje nafte i u međuvremenu je naplatila možda deset puta više preko povlačenja nafte. Da ne pominjemo aerodrome, konferencijske centre... Institut kukuruza iz Zemuna je u nizu afričkih zemalja proizvodio seme kukuruza. Bivša kompanija „Planum“, „Enegroprojekt“, „Partizanski put“ je napravio više hiljada kilometar puteva u Tanzaniji.
Sve je to napušteno kao da su dolari iz Afrike crni, a nisu zeleni. Dozvolili smo da nam interese privrede tumače neznalice. Pa nije Srbija sama u Africi i u nesvrstanim, već rame uz rame sa tom Evropom, Amerikom. Mi smo u angolskoj nafti zajedno investirali sa Italijanima, Francuzima, Šveđanima, Amerikancima... - navodi Jovanović.


INDONEZIJA
- Ako bi Indonezija promenila svoj principijelni stav i priznala Kosmet, to bi imalo veliki uticaj na ostale zemlje i dovelo do lančane reakcije priznanja. Nadam se da do toga neće doći jer Indonezija ima velikih problema sa separatizmom, posebno u provinciji Aće, gde je problem na jedvite jade zabašuren i to tako što su posle više od 100.000 žrtava i angažovali međunarodne predstavnike, nama dobro znane Pitera Fejta i Martija Ahtisarija - kaže Jovanović.
ISTORIJA
Poreklo Pokreta nesvrstanih datira od konferencije održane u Indoneziji 1955, gde su tzv. nesvrstane nacije izrazile želju da ne budu uvučene u ideološke sukobe Istoka i Zapada u hladnom ratu. Termin „nesvrstani“ skovao je indijski premijer Džavaharlal Nehru, dok je bivša SFRJ, kao jedan od osnivača Pokreta, bila domaćin prvog samita 1961. u Beogradu. Uz Josipa Broza Tita i Nehrua, u stvaranju Pokreta značajnu ulogu je imao i predsednik Egipta Gamal Abdel Naser. Pokret je izgubio kredibilitet sedamdesetih kada je kritikovan da su dominantne države te organizacije prijateljski nastrojene prema SSSR-u. Poslednji samit nesvrstanih na kome je učestvovala SFRJ bio je takođe u Beogradu 1989. Ostaće upamćen po Gadafijevom šatoru u Pionirskom parku i kamilama koje je libijski lider ostavio zoološkom vrtu. Sa raspadom zemlje 1992, suspendovano je i njeno članstvo u Pokretu. Od novembra 2001. SRJ u Pokretu ima status posmatrača. Srbija je raspadom SRJ nasledila isti status koji ima i Hrvatska, dok BiH, Makedonija i Slovenija imaju status specijalnog gosta. Od međunarodnih organizacija, samo UN ima više zemalja članica od Pokreta, koji ima 118 punopravnih članica i 22 posmatrača.
Autor:
Brankica Ristić

Pa Rusija je uzimala robu iz cele Juge, ne samo Srbije. A sad moze Srbija da im ponudi jabuke i maline, dugo nema sta da se ponudi