Родитељи ученика приватне београдске Гимназије „Руђер Бошковић” адвокати, привредници, директори, руководиоци у великим компанијама, гастарбајтери, спортисти...


Са сајта гимназије: час музичког

Мало је познат податак да у Србији постоје приватна основна и средња школа у којима су ђачке књижице дупло скупље од најскупљег индекса приватног факултета.

Да ли се родитељи онесвесте када им кажете да школарина за трећи и четврти разред ваше гимназије износи по 11.500 евра, питамо Драгана Штулића, заменика генералног менаџера београдске Гимназије „Руђер Бошковић”.

– Ма не, они се већ информишу о свему на нашем сајту или чују од неког ко је већ овде. Наш принцип је да се не оглашавамо, не изнајмљујемо билборде да зовемо на упис. А и зашто бисмо када већ сад примамо резервације за 2009/10. годину? Генерација за следећи септембар за основну школу и гимназију, њих 540, већ је комплетирана. Када родитељи схвате какву услугу ми нудимо буде им јасно зашто све то толико кошта – узвраћа Штулић.

Школарина се, сазнајемо плаћа у четири дела, у јуну, септембру, децембру и марту, мада оним родитељима који то изричито траже буде одобрено да дуговање према школи плате и у десет рата. Шездесет одсто уплате оде на наставу, четрдесет се потроши на комфор и добре услове у којима се ради.

– Све је код нас транспарентно. Када потписују уговор родитељи добијају гаранцију да износ школарине неће бити мењан, али треба знати да ова гимназија није уточиште за лоше ђаке, нити место где се за велике паре без учења може добити диплома. То не. Само због тог разлога, рецимо, раскинули смо осам уговора током свих ових година, јер на „пролазним” тестовима није показано очекивано знање – напомиње Штулић.

Ко су људи који могу својим мезимцима да приуште осмочасовно учење у „Руђеру” (настава почиње у 8.30, а све обавезе се завршавају у 16.30), питамо саговорника врло орног да сваки детаљ објасни. Нема љутње, напротив. Радо прича. За основце је година у просеку пет хиљада евра, за „обичну” гимназију око осам хиљада. Онима који уче на енглеском трећи или четврти разред пре полагања међународне матуре, школарина је већ поменутих 11.500 евра. Готово два пута више од најскупље школарине на неком од приватних факултета.

– И на сајму аутомобила се прво продају најскупљи модели, као што и у агенцијама има оних који уплате пут око света – спремно узвраћа Драган Штулић. – Родитељи наших ђака би могли да направе добру привредну комору. Ту су адвокати, привредници, директори, руководиоци у великим компанијама, гастарбајтери, али има и деце спортиста, јавних личности. Доста је и младих који су дошли из унутрашњости, као и оних из белог света. Из чак 24 земље, али предњаче наши људи – објашњава заменик менаџера.

Када ђаци мини-бусом ујутру од куће стигну до школе у Кошутњаку и у униформама, памучним дуксевима и мајицама, заузму своја места у кабинетима (само опремање оног за хемију стајало је педесет хиљада евра, тврди Штулић), очекује их пуно изазова. Градиво, предавања, менторска настава „један на један”…

Гимназија „Руђер Бошковић” је школа у којој се спроводи програм међународних матура са наставом на енглеском језику. Тако су и њени ђаци добили прилику да се пријављују и уписују на најпрестижније светске универзитете, као што су Оксфорд, Кембриџ или Сорбона. Посредством швајцарске асоцијације, која обједињује најпрестижније гимназије у свету, наши талентовани гимназијалци су у прилици да директно куцају на врата тих познатих универзитетских центара.

– Овај систем подразумева похађање трећег и четвртог разреда гимназије на енглеском језику. Уз то, ради се и спецификација предмета и учи на два нивоа, уз оцене до седам – објашњава Младен Шарчевић, генерални менаџер Гимназије „Руђер Бошковић”.

Наш саговорник додаје да после тих завршних гимназијских година, у целом свету у исто време матуранти полажу испит и раде тестове. Сав материјал се печати и шаље у Женеву, а одатле иде у два центра за проверу у свету и резултати се појављују на сајту асоцијације.

– Из ове прве генерације ученика који завршавају гимназију већ је прихваћена пријава једног нашег ђака на Шефилду и једног на Високој школи економије у Лондону. Кренули смо врло обазриво са пет, па са десет кандидата и тек сада долазимо до пуне бројке од двадесет кандидата – наводи Шарчевић.

Под кровом гимназије у Кошутњаку, коју похађају 203 ђака, постоји и истоимена основна школа у којој учи 236 ученика. И она се по нечему разликује од осталих таквих установа.

– Основна школа „Руђер Бошковић” прва је приватна основна школа у Србији која је добила акредитацију од образовног система Кембриџа за такозване доакадемске програме. Шта то значи? Пошто смо повезали цео систем образовања основаца и гимназијалаца, та настава је заправо шестогодишња припремна за упис на колеџ. Две године смо радили на томе да уведемо двојезичност у настави у свим предметима – каже генерални менаџер.

Откуд Кембриџ систем међу основцима када је то синоним универзитетског образовања?

– Наша јавност није довољно обавештена да ти велики системи имају и друге послове који нису само школе језика попут Оксфорда, рецимо. Тако конкретно Кембриџ, сем велике издавачке делатности и програма за енглески, има и део за основно образовање и учење до трећег разреда средње школе, то јест гимназије. За њих смо се определили, јер сматрамо да су најбољи у свету и мислим да смо тиме обогатили и национално образовање – додаје менаџер.

Наставници, њих стотинак, ђацима утољавају глад за знањем, а због оне праве глади седе у кантини, где могу да доручкују, ужинају пециво, колаче, попију сок, капућино, а ручак бирају међу три понуђена менија. Кад тата плати школарину платио је и све уџбенике, страну литературу, свеске и прибор, које ђаци добију. У цену су урачунате и рекреативна настава (на Копаонику искључиво смештај у „Гранду”), излети, путовања у иностранство с плаћеним смештајем, чак и аеродромском таксом… За родитеље – да не трче на родитељски – обезбеђен је улазак у електронски дневник и стални СМС контакти с професорима.

-------------------------------------------------------------

Ко су власници

– Власници целог образовног система „Руђер Бошковић” смо Младен Шарчевић и ја – одговара Драган Штулић.

Шарчевић је радио 28 година у образовању, био је, између осталог, директор Основне школе „Никола Тесла” у Раковици. Штулић је економиста и његов део задужења је финансијско-материјални део посла. Док је, у руководству, рецимо, и академски директор Нада Вуковић, која је добар део свог радног века провела радећи у Министарству просвете.


(Политика)