U Srbiji postoji 10.000 mostova, a veliki broj je ugrožen ili se nalazi u kritičnom stanju

Sve opasniji prelasci preko reka

Više od 300 montažnih mostova izgrađeno je posle rata. Postavljeni su kao privremeno rešenje, a ostali su kao trajni, iako po svojim konstrukcionim elementima to ne mogu biti

U Srbiji postoji veliki broj veoma ugroženih mostova, onih koji su u kritičnom stanju i velika je opasnost od njihovog urušavanja, otkriva Glas. Najviše takvih, kako piše u najnovijem "Izveštaju o stanju mostova u putnoj infrastrukturi", nalazi se na magistralnim i regionalnim putevima. Takođe se navodi da postoji i veliki broj mostova gde je bilo grešaka u projektovanju i izgradnji.

U našoj zemlji ima oko 10.000 mostova, a oko trećine je u nadležnosti JP "Putevi Srbije". Od tog broja 215 objekata se nalazi na autoputevima, 996 je na magistralnim i 1.424 na regionalnim putevima. Veliki broj naših mostova je pete i šeste klase, a samo peta klasa podrazumeva mostove ugrožene, nesigurne, i nebezbedne za saobraćaj.

- Na magistralnim putevima objekti su najrazličitijih sistema, građeni u različitim periodima. Pojedini su stari i više od sto godina, a ocena stanja je od odličnih do ozbiljno ugroženih. Kovinski most preko Dunava, most preko Save kod Šapca, mostovi na Velikoj, Južnoj i Zapadnoj Moravi, Drini, Nišavi, Veternici, Ibru i Kolubari su objekti ozbiljnih raspona i konstruktivnih sistema gradnje, a nalaze se u stanju koje zahteva obnovu - piše u izveštaju do kojeg je došao Glas.

Dalje se navodi da su mostovi na regionalnim putevima, isto kao na magistralnim, građeni raznovrsno i u različitim vremenskim periodima, a da je ocena o njihovom stanju "od dobrih do kritičnih". S druge strane, za objekte na autoputevima tvrdi se da su u "relativno dobrom stanju u poređenju sa navedenim objektima na magistralnoj i regionalnoj mreži".
Na dodatnu ugroženost mostova utiče i višedecenijska neregulisana i nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka karakteristična za sve regione, a posebno za jug Srbije i reke Južna Morava, Veternica i Toplica.
      

NESIGURNO!!!

U ovom izveštaju posebna pažnja se posvećuje Pančevačkom mostu na Dunavu i Gazeli na Savi u Beogradu, mostu u Beški, za koje se više puta u javnosti govorilo da su veoma ugroženi i da postoji mogućnost da se sruše. Za Pančevački most, kako se kaže, potrebno je hitno uraditi projekat rekonstrukcije, pre svega na ugroženim delovima konstrukcije mosta. Preko ovog mosta dnevno pređe 500.000 ljudi. Kad je u pitanju Gazela, kojom dnevno prođe 150.000 vozila, ne navodi se u kakvom se stanju nalazi most, već se samo pokazuje želja da se dovede u regularno stanje i da, pre svega, bude siguran i stabilan objekat. Na ova dva mosta, 87 odsto saobraćaj čini gradski.
Za Bešku i njenih 2.250 metara ukupne dužine konstrukcije, samo se nabrajaju radovi i ističe se da je objekat u funkciji normalnog i bezbednog saobraćaja. Procenjena vrednost popravke ova tri mosta je sedam milijardi dinara.

PODELA ĆE SRUŠITI MOSTOVE

Iako izgleda neverovatno, neki mostovi mogli bi se srušiti zbog "neusaglašenosti administrativne granice". Mostovi preko Drine na granici sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Srpskom su objekti koji nisu obuhvaćeni raspodelom vlasništva, tačnije podeljeni.
- Ovo ima za posledicu da se objektima čak ne može ni prići da bi se izvršio pregled, jer granične službe ne dozvoljavaju pristup.
      
   
   

- Korita reka u ovoj oblasti, zbog eksploatacije, za poslednjih 30 godina spustila su se tri metra, čime su objekti ugroženi. Naime, temelji isplivavaju, posebno oni koji su direktno fundirani - piše u Izveštaju i naglašava se da odnošenje korita reka ima za posledicu rušenje pojedinih objekata u ranijim periodima, a da se, u slučaju dalje nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska, mogu očekivati teška oštećenja ili rušenje mosta.

Najviše objekata izgrađeno je šezdesetih i sedamdesetih godina. Projektna dokumentacija po kojoj su građeni mostovi bila je po pravilima "francuske škole", odnosno sa mišljenjem da je beton svemoguć.

- Takvo uverenje pokazalo se kao neispravno. Škola projektovanja elegantnih, tankih i osetljivih armirano-betonskih i prednapregnutih konstrukcija ima za direktnu posledicu da se takvi objekti moraju popravljati ili su već popravljani, jer se u zimskim uslovima posipaju solju i kamenom rizlom koja razrađuje tanke i osetljive elemente nosećih konstrukcija - piše u Izveštaju.

Na više od 300 montažnih mostova u regionu južne Srbije napravljene su greške još tokom izgradnje, na koje upozoravaju u JP "Putevi Srbije". Objekti ovog sistema su masovno građeni u posleratnom periodu, a u ovom regionu stubovi su nedefinisano plitko ukopani bez računske kontrole i odgovarajućih tehničkih elaborata.

- Takvi objekti su morali biti uklonjeni posle kraćeg korišćenja ali, nažalost, zbog realnih materijalnih mogućnost, ovi objekti su ostali kao trajni pa su i dalje u funkciji saobraćaja, iako sa svojim konstruktivnim elementima ne mogu biti.

Glavni problem što se mostovi nalaze u kritičnom stanju jeste nedovoljno novca. Iako bi, po zakonu, za redovna održavanja mostova godišnje trebalo obezbediti pet odsto od njihove ukupne vrednosti koja iznosi oko 100 milijardi dinara, pare koje se daju znatno su manje. Ovo potvrđuje podatak da je do 2.000 do 2005. godine u obnovu objekata na autoputevima uloženo svega dve milijarde dinara, a za mostove na magistralnim i regionalnim putevima 600, odnosno 300 miliona dinara.


Izvor: Glas Javnosti \ Milan Lađević

I dalje je neizvesno ko će graditi novi i sanirati stari most kod Beške

Pobednik na tenderu za izgradnju novog i sanaciju starog mosta kod Beške, za koji je država uzela kredit od 52 miliona evra od EBRD i EIB, trebalo bi da bude poznat 5. juna, ali u nacionalnom konzorcijumu građevinaca sumnjaju da će se to i desiti. Branko Knežević, direktor "Mostogradnje" koja je na čelu domaćeg konzorcijuma, rekao je da su oni dali najbolje tehničko rešenje, najkraći rok i najbolju cenu, skoro tri miliona evra manju od drugoplasiranog austrijskog "Alpine majredera".

- Domaći konzorcijum još nije dobio posao zbog uticaja multinacionalnih kompanija da ne dozvole domaćim firmama da odrade posao, da se finansijski ojačaju, da izađu u svet i uzmu devize i da ih unesu u državu. Posle će, firme koje su na kolenima da kupe u privatizaciji. Na ovom tržištu će onda velike kompanije da određuju cene projekata, a država će da plaća. Mi smo finansijsku dokumentaciju predali skupštinskom finansijskom odboru, poslaničkim grupama, premijeru i ministru finansija. Mi nismo falsifikatori, borimo se za svoju poziciju i znamo ko nas napada - izjavio je Knežević, kao odgovor na tvrdnje ministra Velimira Ilića da su poslali falsifikovane izveštaje.

Prema rečima Kneževića, bilansi koje je "Mostogradnja" dala na tenderu za most Miosko - Kolašin i za Bešku su isti, samo što je prvi bio manji tender i prikazana je samo jedna prihodna stavka, a pošto je Beška veliki posao prikazana je cela prihodna strana. On je dodao da korisnik kredita, a to je država, odnosno JP "Putevi Srbije" odlučuje ko će dobiti posao, a ne kreditor, odnosno EBRD. On je postavio i pitanje da li su vladajuće strukture dovoljno jake da se odupru uticajima.

Budimir Milanović, direktor inženjeringa "Goše", jednog od članova konzorcijuma, rekao je da je kompanija DSD, takođe učesnik tendera, bez znanja "Goše" htela da kupi "Goša montažu" i tako da ih izvuče iz konzorcijuma. Branko Knežević je istakao i da krivično goni ljude koji su u "Mostogradnji" učestvovali u izradi tenderske dokumentacije za Bešku, a onda, deset dana pre predaje ponuda, prešli u konkurentsku firmu "Intermost", koju je osnovala francuska kompanija "Vinči", najveći rival domaćem konzorcijumu na tenderu. "Da se to desilo u Francuskoj ili Engleskoj, "Vinči" bi bio eliminisan", kaže Knežević.
Anđelko Kovačević, potpredsednik Privredne komore Srbije, upozorio je da ne bismo smeli da dozvolimo da naše firme teže dolaze do posla na domaćem tržištu nego na stranim.


Izvor: Glas Javnosti \ M. O.