Medicinske studije su pokazale da starije majke imaju znatno veću verovatnoću da rode dete s Downovim sindromom - odnosno mongoloizmom - ili nekom drugom abnormalnošću. Jedno novo istraživanje ukazuje da su i deca starijih očeva pod znatno većim rizikom od razvojnih poremećaja.

Nalazi jedne nove studije ukazuju na vezu između starosti oca i verovatnoće da njegova deca razviju autizam. Muškarci stariji od 40 godina gotovo šest puta češće imaju autističnu decu od muškaraca mlađih od 30 godina. Muškarci u tridesetim godinama jedan i pol puta češće su očevi autističnoj djeci od onih u dvadesetim godinama ili mlađih.
Studija je proučila decu rođenu u Izraelu, osamdesetih godina prošlog veka, a nalazi potiču iz njihovih zdravstvenih pregleda za vojsku, kada im je bilo 17 godina. Kod svih 130 hiljada tinejdžera postojali su podaci o starosti oca i majke, a kao autistično bilo je dijagnostikovano 110 osoba, dakle po osam na svakih deset hiljada ispitanika.
Studiju je predvodio Abraham Reichenberg iz Medicinskog fakulteta Mount Sinau, u New yorku, i Psihijatrijskog instituta King's Collegea, u Londonu. Nalazi su objavljeni u septembarskom izdanju časopisa "Archives of General Psychiatry", koji objavljuje Američko medicinsko udruženje.
Autizam je poremećaj koji se primeti u ranom detinjstvu, a obuhvata čitav spektar poremećaja, od blagih do vrlo teških, uglavnom pogađajući razvitak društvenih i komunikacijskih sposobnosti. Autistična deca takođe pokazuju emocionalnu izolovanost od drugih osoba, često i sklonost repetitivnim radnjama, poput beskrajnog ljuljanja napred-natrag.
Američki Nacionalni institut za zdravlje objavio je početak tri velike studije o autizmu. Jedna ima za cilj da definiše razlike kod autistične djece s različitim razvojnim istorijom. Druga studija će meriti uspešnost lečenja jednog oblika autizma antibioticima. Treća će pokušati utvrditi da li uklanjanje teških metala iz organizma obolelih ima uspeha u borbi protiv autizma.

Autizam, neurobiološki poremećaj koji pogađa fizičke, društvene i jezičke sposobnosti. Ovaj sindrom prvi su opisali Leo Kaner i Hans Asperger 40ih godina 20. veka a javlja se pre druge godine života. Autistična deca su ravnodušna prema ljubavi koja im se iskazuje. Dešava se da sporo uče da govore i imaju nastupe besa i panike; mogu da izgledaju kao da su gluvi i da pokazuju gotovo hipnotičku opčinjenost određenim predmetima. Autizam često karakterišu ritmički pokreti tela kao što je ljuljanje ili pljeskanje rukama, ili opsesivna želja da spreče promenu svakodnevnih životnih navika. Autistične individue mogu da budu preosetljive na neke nadražaje (npr. jaki zvukovi) i nenormalno spore u reakcijama na druge nadražaje (npr. fizički bol). Ovaj poremećaj je tri do četiri puta češći kod muške dece. Iako su nekada optuživani postnatalni faktori, kao što su nedostatak roditeljske pažnje, sada je poznato da je autizam posledica devijacija u građi mozga. Oko 15-20(posto) autistišnih odraslih živi i radi samostalno; "visokofunkcionalne" autističke osobe mogu da poseduju neobične darove koji se zasnivaju na neobičnoj sposobnosti vizuelnog razmišljanja.

 

meni nije jasno kako se sprovode ta istrazivanja... mislim, kako se dodje do zakljucka da je samo je dan faktor (godine, u ovom slucaju) presudan? 

Strašna stvar je to. Daunov sindrom se može otkriti u toku trudnoće i onda... abortus ili ne, pitanje je za roditelje. Strašno i strašna odluka ukoliko se odluče za abortus, a s druge strane... neka druga tema možda.

O autizmu sam čitao da se manifestuje i totalnom neosetljivošću za druge ljude.

Zato ja pravim na vreme    Salim se naravno,ali evo sad kad razmislim posle prve cerke (sad ce 3 godine) sam mislio da ce trudnoca moje zene biti mnogo manje napeta.Ali nije,istih se stvari covek plasi ali danas je tehnologija stvarno napredna,evo na primer ovaj 4d Ultra Zvuk.Jeste skup,ali treba odvojiti novac za njega bas zbog psiholoskog faktora...posebno zene.Mislim da ce se deca sve manje i manje radjati sa defektima ako su roditelji ili novokomponovani mama i tata odgovorni.Posle 40 te se trudnoca vodi uvek kao visoko rizicna i shodno tome stanju trudnice i okolina moraju mnogo vise da paze.Redovni lekarski pregledi,zdravo telo koliko toliko umanjen stres........i teraj.Sto se tice ovih istrazivanja nije sad da teram svoju politiku ali ja im nesto ne verujem.

ja cu da napravim dete (sa namerom) i da onda pobegnem od zene...u zivot

Odleteces ti sa foruma, prekini da ofujes!

znam coveka koji je sa 40 godina dobio dete (zena mu ima 39) i dete je sasvim normalno hvala bogu nista joj ne fali

Niko nije rekao da se to uvek desava posle 40.

naravno, naravno... samo da je veca verovatnoca
... hm... inace, nedavno sam citala da pojavu autizma dovode u vezu (i) sa vakcinacijom beba... toliko o merodavnosti raznoraznih studija...
kako li se dolazi do zakljucka da je neki parametar na osnovu koga se filtriraju podaci, uopste validan 

Има много параметара, али то је дуга и досадна прича.
Вакцине? Да, наводно је у питаању жива.

ja bih samo ovako rekao nesto ...
vise lezi muskarcu da bude otac sa 40 i posle ,nego zeni da bude majka ...

Da sam bio pametniji imao bih decu sa 25 godina,ovako ledja bole ,a ono vice baci tata baci ....ehhh.
Pa muskarac moze da bude otac i sa 60 godina .Poenta je "kakav bi otac to bio"?On u pubertet, a ti mator ko biblija.Sigurno manje nerava,strpljenja.....a sve se to oslikava na deciji zivot.Nije sad fazon napraviti dete,vec odgajati ga ....biti tu i uz njega.Ti gledaj 50 godina ,a ono 10........ajde malo da pikamo fudbal ili da se veremo po elementima .......ma nema sanse.Mislim cast izuzecima.

 

potpisujem (iako nemam nameru u zivotu da imam decu)

To sam i ja mislio......polako

 Hmmmmm ...

 Naravno da si rizichne trudnoce u tim godinama. Ja sad ne bi smela ni da zamislim da rodeim bebu.

 I,psihofizichki je lakshe za oba roditelja kad imaju oko 25 godina. Razlika izmedju mene i moje dece je oko 20g, razlika u godinama mog muzha i nashe dece je samo 23g
 
 Mi smo  s nashom decom rasli, igrali se I, sad se lepo slazhemo... Ja se zezam sa njima, a muzh..nema vremana Ima napade cutanja Radi i preumoran je Dok je bio mlad, bio je mnogo bolji tata, sad valjda godinice

dokazano je da mladji parovi radjaju jacu decu a da pusenje u trudnoci utice na velicinu deteta pri poradjaju..

sve ste u pravu...moja ćerka je 40 godina mlađa od mene...jednog dana će mi neko reći:"jao, što vam je slatka unuka"...

Pa, poenta istrazivanja nije da svi muskarci koji dobijaju decu posle 40-te dobijaju decu sa fizickim\mentalnim manama, vec da je sansa veca da takvi roditelji dobiju bolesno dete.
Mrzi me da se ponavljam, ali... smatra se da je jedan od razloga pojave hemofilije u britanskoj, a kasnije i u drugim kraljevskim porodicama (posto su sve evropske kraljevske porodice krvno povezane), upravo starost oca jedne od kraljica, Viktorije.
Ona kao zena je samo prenosilac gena ove opasne bolesti, ali njen sin, kao i neki muski naslednici oboleli su. Pre njene generacije nije bilo znakova bolesti.

Inace... stvar je u jednoj prostoj cinjenici... biologiji...
Za razliku od zena, deo muskih polnih celija se stalno reprodukuje. Tokom hiljada i hiljada deoba, sasvim sigurno dolazi do gresaka, tako da, sto je muskarac veci, vece su i sanse da ce njegov genetski materijal biti neispravan...
To naravno ne znaci da muskarci i zene preko 40 ne treba da imaju decu, vec da je potrebno posvetiti vecu paznju i spremiti se na posledice, nego kada su mladje osobe u pitanju.
Od rodjenja mi smo stvoreni da starimo i umiremo....


I naravno.. tu je onaj momenat... jel ti to tata ili deda...
Moji su imali 31/34 kad sam se rodila, roditelji ostale dece su bili 5-10 godina mladji, tako da... i tada je to bila primetna razlika...

Dobila sam sina sa 22, moglo je možda i par godina kasnije, zakomplikovalo je neke stvari u životu biti studentkinja roditelj. Ali nije mi žao ni jednog trenutka. Pre nekoliko dana sretnem prijatelja koji je upravo dobio bebu, moj vršnjak (42), i vrlo je srećan zbog toga. Naravno i mene veseli njegova sreća, ali pomislila sam samo na sve napore oko bebe i shvatila koliko bi mi teško bilo da se sad suočavam sa nespavanjem, plačem, bolestima male dece, nošenjem u rukama i ostalim uobičajenim zadatcima mame i bila sam vrlo zadovoljna što su mi deca odrasla.

takve stvari se i danas cesto desavaju, posebno na boljim fakultetima..