Ти јој кажеш, драга, једу ми се сарма и пихтије, или, срцуленце, дај, испеглај ми кошуље, одлазим на пут, а она те уцени алиментацијом, невладиним организацијама и судом у Стразбуру



Може ли заиста наш транзициони херој, славни потомак још славнијих предака ратника у великим биткама, који се сада туче мачевима на фронту неолиберализма, како би зарадио на ову скупоћу радећи по три, четири посла да би имао за ’леба, млеко и тикет за бинго, пронаћи негде бар молекул тестостерона, пошто пред поноћ дође смлављен и скљока се у кревет, поред своје верне љубе? Хајде да се не лажемо. Такав сиромашак више није специјалац за креветске десанте, нарочито када му драга испостави свој списак захтева за наредни месец: од комуналија, маскаре, новог аутомобила на лизинг и летовања у Турској, кад већ не може Дубаи, где, узгред, шапуће му она с око 60 децибела на увце, одлази богати, успешни и све згоднији комшија.

Ујутру га, дакле, чека нови, увек исти дан. Ићи ће на посао, биро за незапослене, Бранков мост, или на гласање. Зависи од афинитета. Како год окрене, тестостерон је исцурео. Приче о светом српском патријархату, мачистичком рају у којем су бркати дедови брчкали уморне, јуначке ноге у лаворима, док су их пресрећне бабе сапуњале, постале су давне бајке епског предтранцизионог циклуса. Тестостерон који се лучио у кофама, сада је исцурео, дубок глас који се чуо у помрачини, као давно изгубљени зов вође чопора, некако је измутирао, па међу некада моћним братством славних београдских фрајера, увелико распредамо фаталистичку теорију о стварању нове мушке врсте очајних домаћина, плашећи се само једне, још веће трагедије: мутације у очајне домаћице.

Тако је глобализација освојила и један од последњих правоверних мушких енклава на источном лимесу западног Балкана, претећи да планети понуди пошаст далеко опаснију од глобалног загревања. Топљење ледника, повратак диносауруса, годзила и летећих крокодила биће слика једног бајковитог света у односу на неминовност које нисмо свесни ми, који смо доскора носили панталоне, бријали се на суво и фенирали се поред отвореног прозора на минус пет, тек да нам мисли остану сабране.

Зашто мушкарци осећају да постају сувишни, да не кажем клонули? Да ли је непрестано застрашивање мушке популације лажном корпоративном религијом о стицању моћи и тоталитарном женском идеологијом у којој се успоставља идеални лик успешне, јаке самосвесне жене, створило прави кошмар у мушкој генетској структури. Хајде, чик, ожените се или мувајте са јапијем у сукњи. Ти јој кажеш, драга, једу ми се сарма и пихтије или, срцуленце, дај, испеглај ми кошуље, одлазим на пут, а она те уцени алиментацијом, невладиним организацијама и судом у Стразбуру, после чега ти дужничко ропство трећег света изгледа као рајско цветно острво до којег не допире ни трунка неправде, а ММФ подсећа на удружење филантропа које у Африци лечи заражене од еболе. Верујте ми на реч и не питајте зашто.

Већина мушкараца, показује социолошко истраживање објављено недавно у САД, радије би оженило своју секретарицу, него своју шефицу, што, подвлачим, не тврдим ја. Не желим, наиме, да спавам на тераси. Подаци су истоветни и за Србе и Американце, што потврђује неопходност формирања хитне светске мушке коалиције у борби против „фемократије”.

Добро, ако се губитници српске транзиције осећају као мушкарци на резерви, да ли су онда успешни и богати остали на бранику одбране мушких полних интереса? Момци из више средње класе, банкари који нас одваљују за кредите, менаџери који нас нервирају колицима од тридесетак хиљада евра, тајкуни који су помажњавали лову или славни политичари који нас одводе у зоне сумрака из којих нема повратка, тек са коктелом од прозака, вијагре и вискија могу да издрже трку са конкуренцијом и сопственим либидом.

Каква нас онда чека будућност у доба непроглашене „фемократије”, феномена којим се улога мушкарца своди на донатора сперме? Јунакиње америчке серије „Секс и град” су типичне модерне владарке – храбре, економски самосталне, оне које преузимају иницијативу на разним фронтовима, од чаршафских до пословних.

Постоје, међутим, теорије које упозоравају да је фама о „фемократији” у Србији ипак само мит уплашених мушкараца.

„Фемократизација” чак ни у Београду није доживела свој 5. октобар, нити овдашње баје размишљају да раскидају с мрачном прошлошћу, тврде последњи мушки лобисти. Зашто би, кад будућност ионако не постоји. А и ту су увек наше драге маме, које нам не дају да одрастемо и бацимо цуцлу ни кад пређемо четрдесету.

Моја добра пријатељица је мајка хиперактивних близанаца који су у другом разреду основне школе. Она има сјајну каријеру, ради за страну компанију, зарађује око две хиљаде евра, вози нову „тојоту” од тридесетак хиљада (еврића, наравно) и – према рецептима женске диктатуре – шутнула је мужа који је ленчуга и коме је мама стављала памперс пелене и када је одслужио војску, иако би се рекло да специјалац из 63. падобранске ипак може сам на ношу.

Али, иако је остала слободна, уместо да доминира у кревету, она се у њега скљока сама, после напорног маратонског дана, у поноћ транзиционог српског неолиберализма.

Још једна познаница, директорка важне државне институције, удата за Црногорца, могла би да послужи као идеалан кроки за жену која доминира. Можда, да је ово Финска. Али, док с њеним мужем испијам лозу и мезим пршуту, посматрам је како долази у касне сате, у шанеловом костиму. За руку вуче једанаестогодишњег сина, с кондицијом победника у десетобоју и браон појасом у каратеу. Она је ипак пацификовала свог мужа из херојског и часног братства Монтенегра. Јуначина је те ноћи прао судове, надајући се да његов часни ђед из Мојковачке битке са небеса не посматра ову тужну сцену.

Тако долазимо до открића мистерије о успостављању новог женског поретка. Мултинационалним корпорацијама удате жене с породичним проблемима и клинцима који траже мајчинску пажњу нису нарочито омиљена тема.Фирмама су потребне жене које ће што дуже остати саме, дакле неудате, које неће рађати, тако да је пласиран мит о суперженама које владају над супершоњама. Завера која се представља као коначан пораз мушкараца. Знате шта ме теши? Што су писци сценарија о женској трилатерали мушкарци.

Ако је тако, онда ћемо ми, очајни домаћини, ипак пронаћи свој мир. Ако не у дому свом, у сигурној мушкој кући свакако.


Александар Апостоловски


Izvor: Politika

rece jedna moja poznanica nedavno: emancipacija zenama nije donela mnogo dobrog. nijedna vise nece nista da trpi (citaj: muza).

Kad se pobunim da može nešto i sam da uradi dobijem odgovor: "Uzmi transparent i izadji na ulicu da protestvuješ!" Jesam li feministkinja ako mu kažem da popegla sam ono što mu treba da obuče?

kazi da jesi, a on nek' pegla 

Zato sto su zene te koje im daju moc i znacaj, a zene se okrecu sve vise i vise sebi... 

misliš žene se okreću sve više i više drugim ženama 

Ne, nego same sebi..
Ranije su pre svega bile majke, supruge i domacice... sada to stavljaju na kraj...

Uh sto smo lijepe,sto smo divne sto se podrzavamo jel to ono nacin na koji Srbi shvataju etiku.
Ja cu o tebi sve najljepse a i ti o meni nedao bog da jedni drugima kazemo istinu.
A istina je ovakva da to sto je sada moderno, in, pricati na svakom koraku o emancipaciji zena u nasem drustvu na nacin da je potrebno razbiti tradicionalne vrijednosti da ih je potrebno staviti na stub srama i okarakterisati kao krajnje lose je dovelo do taga da danas npr. u  skandinavskim zemljama gdje  je svijst o emancipaciji dosta visoko odmakla svaki pokusaj da se naravi kompromis sa svojom ljepsom polovinom se smatra udar na njena prava pa u zadnje vrijeme momci i nece da se zene njima a bogami ni da  upoznavaju vec biraju djevojke iz porodica koje su stigle sa strane zato sto imaju jos uvijek u sebi ono da je porodica jos uvijek znacajna.

E sad da kazem onaj stp je postavila pitanje

Jel on onda istom tom logikom zlostavljac ako kaze idi nacjepaj drva sama se grijes na njih idi popravi masinu peres svoj ves u njoj.
Ali ja npr. to ne vidim kao problme ali stvar je u tome sto ja zivim sam pa znam i da kuham( i pod kuhanjem ne mislm na jaja i hrenovke vec pripremu raznoraznih jela,kuhanih,pecenih, i drugih  da se pohvalim znam da pravim i kolace  sala stvar je u tome sto ja volim da kuham i to za mene nije problem cak sto vise uzivam u tome.
Spremam, perem,cisitim, peglam,brisem prasinu,sredjujem i tako dalje  sve sam!Ovo pak neradim uvijek voljno ali se mora tako da se ti odradi i cao.
E sad da ja vas pitam jel se i to gleda kao emancipovanost ako da sto cete mi onda vi ( zene) dovoljno je da odem platim i zadovoljim potrebe a te i onako mnogo ne pricaju vec odgovraju samo na ono sto ih pitas  i idemo dalje .

da, šta će ti žena kad  možeš sve sam a za sex možeš da platiš? kome treba ljubav i podrška, razumevanje i poštovanje?slažem se, tebi stvarno ne treba žena!
i znaš šta, drva se više ne cepaju za grejanje, imamo centralno grejanje i gasovod a i mašinu za veš majstor popravi pa platimo.

Ja sam to uzeo kao kretenski primjer gdje se nesto moze izmjeriti kao i ono da on pegla ono sto nosi, to sam rekao zato sto mi je to zvucalo nekako udaljeno nesto kao moje i tvoje a ne nase zajednicko.
Zato sam to rekao.
Tacno imamo danas centralno grijanje ali ne zive svi u gradu pa se prema tome ne mozemo uvijek ravnati.


E ovo je vec sasvim druga stvar.

Zelio sam reci meni djevojka,supruga, zena kao takva ne treba da bi zadovoljiva moje higijenske potrebe, ili neke druge vec iz onih razloga koje si gore istakla a mislim da bi tako trebalo da vazi i kad djevojka trazi moma, muza,supruga, muskraca uopste.

I mislim da je i to jedan od raloga sto se ljudi brzi razvode nakon sto su stupili u bracne vode :
Nerazumjevanje
Ono podrazumjeva se ( nista se ne podrazumjeva)
Nepostovanje
Nemogucnst da se pokaze koliko zapravo cijenimo onog drugog