Мене једино нервира кад ме муж по стоти пут пита где стоје пиџаме...
Иначе, све хоће да ради, воли да брише прашину што ја мрзим.
Ја највише волим да требим шта је за бацање из куће, па да затим то бацим у контејнер.
То ме чини срећном.

Koliko puta ste culi od starijih zena: " Celog dana radim, a nista se ne vidi "
To moze biti i najbolje objasnjenje vidljivosti zenskog posla i ucinka u kuci.

Нек испомерају намештај па ће да се види.

Pa valjda misle za svakodnevne, uobicajene kucne pslove. 

Pa kada budu počeli da prave ordenje za kućne poslove, onda ću ih i deliti, a zauzvrat očekujem iste .....

Šta trba da radim, da aplaudiram svaki put kada prostire veš ?


Nije istina da se ne vidi, sve se vidi. Ako deca idu čista i umivena, to govori mnogo o ženi.
Ako muž ide na posao bez dugmeta i u NEISPEGLANOJ košulji i pantalonama, to još više govori o ženi, i o tome koliko je njoj stalo do njega i kako ga "šalje u svet" ...
Ako udješ kod nekog u kuću, i osetiš miris ustajale prašine, i to mnogo govori o ženi. A ovde i o muškarcu, jer ne očekujem da ona pomera nameštaj, ali zato svakih 10-15 dana kada se nadjemo zajedno u kući, raspomeram nameštaj i sve živo po kući, da bi detaljnije moglo da se obriše.
Ne tražim ni da veš miriše, niti da kuća miriše, čak štaviše smetaju mi i ne volim te vešzačke mirise. Ali i ne želim kada udjem u kuću da se "oseća" ...

Где укућани нису "свиње" нема ни много посла.
Моја деца (седми и осми разред) перу судове, бацају ђубре, сређују сама своју собу.
Једино им не дам да они усисавају да не би удисали прашину.
Никад немам нагомилане судове у судопери, ко употреби неки суд, одмах га и опере.

ja sve mogu da radim,ali pranje sudova nikako!!

Имам најјасније мисли управо док перем судове.

ma sve je to ok ali mi je gadno.

Много је гадније прати подове него судове.