Novi lekovi kasne i do pet godina

Novi medikamenti sporo stižu u Srbiju, lekari tvrde da je dostupnost ipak dobra. U Hrvatskoj 50, u Sloveniji 100 inovativnih preparata više nego kod nas

NOVI lekovi, o trošku osiguranja, u Srbiju stižu sa pet godina zakašnjenja! To tvrde proizvođači inovativnih medikamenata. Lekari - ne osporavaju. Pa i kada se neki za nas „novi“ lek konačno uvrsti na tzv. pozitivnu listu, u mnogim slučajevima „daje se na kašičicu“. Tako, recimo, biološku terapiju, koja bi prema mišljenju struke bila najbolja za minimum 10-20 odsto od ukupno 35.000 obolelih od reumatoidnog artritisa, prima tek oko 750 pacijenata. Lekari, ipak, smatraju da je dostupnost lekova kod nas - dobra.

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA), tvrdi da nijedan inovativni lek koji je u Evropi registrovan u poslednjih pet godina nije kod nas na listi.

- Za više od 70 inovativnih lekova podnet je zahtev za stavljanje na pozitivnu listu, za mnoge još pre više godina, ali nikakvo rešenje nije doneto, iako su svi zakonski rokovi istekli - kaže Trkulja. - Inovativni lekovi, s izuzetkom nekoliko za HIV terapiju, već godinama nisu uključivani na pozitivnu listu. RFZO je jesenas tražio da sve kompanije ponovo podnesu dokumentaciju za sve lekove za koje je predat zahtev za stavljanje na listu, a u aprilu ove godine je isti zahtev još jednom ponovio, pa sada kompanije za pojedine lekove moraju da podnose dokumentaciju po treći put?!

Evropska federacija farmaceutskih kompanija i nacionalnih udruženja (EFPIA) je u istraživanju koje meri koliko je novih lekova stavljeno na pozitivne liste evropskih zemalja, kao i koliko je vremena proteklo od registracije leka do stavljanja na listu, ustanovila da je od 66 inovativnih lekova koji su registrovani u EU između 2008. i 2010. godine, najmanje stavljeno na listu u Estoniji, 15 lekova (23 odsto), a najviše u Danskoj, 51 (77 odsto). U Sloveniji je na listu uključeno 20 lekova (30 odsto), a za Srbiju, Hrvatsku, Mađarsku, Litvaniju i Letoniju piše da su „potrebne dodatne analize“.

- Od tih 66 lekova na listi u našoj zemlji u vreme kad je rađeno istraživanje bio je samo jedan, odnosno 1,5 odsto - navodi Trkulja. - EFPIA nam je ovog proleća poslala novi upitnik, za lekove registrovane između 2010 - 2013. Iako ti rezultati još nisu objavljeni, mogu vam otkriti da od 109 inovativnih lekova iz novog upitnika, kod nas na listi nije nijedan! Jasno je, onda, da kod nas novi lekovi na pozitivnu listu ulaze sa mnogo godina zaostatka, zato naši pacijenti gube priliku da se leče onim što se u ovom trenutku smatra najefikasnijom terapijom.

Nedostatak novca, smatra Trkulja, ne može da bude opravdanje, i navodi da je u Bugarskoj koja za lekove po glavi stanovnika izdvaja gotovo identičnu sumu kao Srbija, prošle godine prihvaćeno svih 15 zahteva za stavljanje inovativnih lekova na pozitivnu listu. Interno istraživanje INOVIA, navodi naš sagovornik, pokazalo je da su pacijenti u Hrvatskoj mogli da se leče sa pedesetak inovativnih lekova više nego u Srbiji, dok su Slovenci imali na raspolaganju čak 100 inovativnih lekova više nego mi.

U Srbiji se na recept, o trošku osiguranja najviše izdaju lekovi za kardiovaskularne bolesti, a docent dr Arsen Ristić, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da je lekarima u Srbiji savremena terapija dostupna veoma brzo pošto ovakvi lekovi budu registrovani u drugim evropskim zemljama ili SAD. Postoje neki lekovi ili postupci koji su u Srbiji i Evropi dostupni pre nego što budu registrovani u SAD, pošto je administracija tamo veoma stroga i konzervativna.

- Činjenica je, međutim, da je novi lek registrovan i dostupan na tržištu nije dovoljna, pogotovu kada su u pitanju lekovi čija je cena suviše visoka da bi bili dostupni širokoj populaciji bolesnika - kaže dr Ristić. - Zato je ključno da osiguranje, bar delimično, „pokriva“ lek. Imajući u vidu našu ekonomsku situaciju, dostupnost novih lekova i terapijskih principa, posebno za masovne bolesti kod nas je odlična. Za retke, teške bolesti su potrebna posebna rešenja, jer su ti lekovi često veoma skupi, a populacija bolesnika suviše mala da bi se nadali da će cene tih lekova brzo padati. Neophodno je i vreme da se neka terapija stvarno dokaže kao efikasna i bezbedna. Ima lekova koji su kod nas odavno na listi, a npr. u Japanu ili SAD nisu.

NISU SVI INOVATIVNI

Kada su u pitanju novi lekovi, docent Arsen Ristić, kaže da treba razlikovati da li je to zaista inovativni lek koji nekim novim mehanizmom značajno otklanja tegobe i popravlja prognozu, odnosno smanjuje smrtnost. I ako je tako, važno je da takvi lekovi što pre budu dostupni i što većem broju bolesnika. Drugačiji primer su, kaže, novi lekovi za koje već postoji sličan terapijski princip i nije toliko značajno da li baš sve njih imamo u Srbiji, sem ukoliko cena novog leka nije značajno niža od već postojećih - uz isti kvalitet i efekat.

Preuzeto sa ...