Од почетка, са стране, пратим рад Силвануса на овом форуму.   Морам признати да сам са задовољством читао његове постове.   Из његовог, рекао бих, солидног образовања проистиче и разноврсност, увек актуелних, тема, занимљивих свакоме.   Тако је и са овом серијом постова о Београдској тврђави.   Већ самим избором ове теме, и још више из њеног садржаја види се његова приврженост према свом граду и својој домовини уклопљене у хришћански космполитизам, што је права реткост данас када млади мисле да ће бити грађани Европе и Света тако што ће се одрећи, презрети и у блато бацити све што је њихово и њихових предака.   Силванус и овим постом показује да право европејство извире само из дубоко укорењеног патриотизма и национализма.   У суштини историјски, Силванус је свој пост освежио занимљивим приповедачким  деловима, на моменте вешто преплићући историју и нарацију.   Добар избор слика читаоца који све то није имао прилике да види својим очима преноси на место радње и догађаја, а речитим приповедањем, у чему је иначе прави мајстор, као да га враћа у она времена када су се ти догађаји и одиграли, те читаоцу непрестано пред очима пролазе све те армије Келта, Римљана, Турака, Мађара и осталих бивших становника наше престонице, са својим биткама и борбама за ово у свим вековима важно утврђење на раскршћу цивилизација, али и живот обичних људи са њиховим свакодневним мукама и проблемима.  
Иако мањкав у делу после губитка Београда од стране Ромеја, где се наводе само голе историјске чињенице и године, што је разумљиво с обзиром на недостатак историјских извора (Силванус је ипак, нарочито имајући у виду његову ерудицију, могао и требао и то да попуни кратким приповедањем), и  занемарујући мање правописне грешке, као и по мени, потпуно непотребан и сувишан део о св.   Петки могу рећи да ће Силванусово дело без сумње бити прекретница у српској историографији и извор на коме ће се напајати и од кога ће учити долазеће генерације истраживача историје Београдске тврђаве.  
Расписао сам се, а на овај пост не треба трошити пуно речи хвале.   Он сам довољно говори о својој веикој вредности, те ћу само заврћити са здравицом у Силванусово име: МНОЖИЛИ СЕ ТАКВИ У НАШОЈ СРЕДИНИ!!!

Svaka cast! 

Sve pohvale za temu,čitao sam je noćas,mnogo mi se svidela,ovaj naš Beograd je preživeo sve i svašta kroz svoju istoriju,nema koja tu vojksa nije prošla i ostavila svoj trag,veoma interesantno.

Imam ja neki 3d prikaz srednjovekovnog Beograda,skinuo sa torrenta još davno,pa ako ne krši pravila foruma,ako ima zainteresovanih,mogu da postavim,ne znam tačno kolika je veličina,oko 200-300mb koliko mi se čini.

Па постави брате, или макар нама заинтересованима пошаљи преко п.п.-а. 

Стварно најбољи чланак о Београду који сам до сада прочитао.  СВЕ ПОХВАЛЕ Силванусу.  А потом и пар сугестија:
У одељку о хришћанству вредело би споменути, а још више и слику додати о Јонином саркофагу (налазио се код Карађорђеве капије а сада је у барутани);
Вредан је помена и император Јовијан, јер је он обновио хришћанство после Јулијана отпадника, а био нам је и земљак;
Први писани траг о нашем граду је из велико античког спева о Аргонаутима (Аргонаутика) од Аполонија Родоског.  Тај еп је био цењен по свом настанку одмах иза Илијаде и Одисеје.  По њему аргонаути одлазе у Колхис по златно руно, а у повратку се враћају Дунавом, па Аполоније спомиње место где се Дунав на 2 дела рачва, и каже да се то место зове Каулијак.  Несумњиво је мислио на ушће Саве у Дунав.

Узгред, баш сам јуче прошетао Калишем.  Искористио сам тренуак па са камером снимио откопане делове римске тврђаве.  Помислио сам како би било лепо да никад ону пругу не врате, а по могућству и остатак пута да раскопају. . .

Мени је Калемегдан најлепши део града, а потпуно се слажем са вама што се тиче пруге.

Почели су рестаурацију и делова бедема и тврђаве у Доњем граду, тако да ће се још пролепшати тај кутак града.

Стварно нисам знао ово за Јонин саркофаг.
Да ли бисте могли нешто више о томе да напишете и ставите неку слику?

Silvanuse... majstore... Svaka cast, bravo i hvala   

Јонин саркофаг је, колико ја знам, најстарији ископани хришћански артефакт на тлу Београда.  Назван је тако јер садржи старозаветни приказ  брода и кита који гута пророка Јону, а одмах поред је и новозаветни мотив доброг пастира, иначе јако омиљен уметнички мотив раних хришћана.  Мислим да је овај саркофаг без премца по уметничким вредостима.  Нпр.  ове године сам на Тасосу видео јако пуно римских паганских саркофага, доста већих од Јониног (делимично и зато што нису били намењени за једну особу), али ипак уметнички много незанимљивији. Постоји расправа око тога кад је настао.  Најраније у 4.  а најкасније у 6.  веку.  Очигледно је припадао неком богатом или угледном хришћанину, ја лично мислим вероватно неком архијереју, јер није могао било ко да приушти тако леп саркофаг (као ни дан данас). Значи био је то неки заслужни грађанин. Саркофаг је нађен крајем претпрошлог века.  Ја откад знам за њега виђао сам га на калишу, а задње место му је било у ниши код Карађорђеве капије.  Пре 2 године начинио сам 2 ужасна снимка са јадном камером на мом мобилном и без осветљења (ипак их прилажем на форуму).  Стога, овог понедељка понесем ја нову камеру (8 мегапиксела) па ко велим да га коначно снимим како доликује, а успут и да снимим ове римске остатке  испод пруге.  Кад оно саркофага нема.  Питам пар оних продаваца сувенира који стално тамо висе, нико нема појма.  Сутрадан сам сео за интернет, напишем питање ЈП БТ и они ми експресно одговоре да је саркофаг премештен у барутану која се реновира.  Искрено, написао сам им протест, јер мислим да хришћанском гробу није место у дискотеци, већ би му идеално било место код цркве Ружице.  Ту би, заштићен у некој нишили или испод конака био лепо улопљен у своју природну средину, а представљао би и леп приказ континуираног присуства хришћанства на тлу Београда бар у задњих хиљаду ипо година.  Ако ми се посрећи да видим оца Рашу Поповића (старешина Ружице) изнећу ову замисао.

П. С.  О нашем земљаку Јовијану упућујем на чланке на српском и енглеском на википедији, а онај на руском ми се чини најисцрпнијим.  Било би корисно да неко ко зна руски га преведе и окачи овде.