Beograd - Skupom koji je na beogradskom Trgu Nikole Pašića organizovala Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije u subotu je obeležen Međunarodni dan nestalih. Stotinak rođaka nestalih je sa skupa zatražilo pomoć i podršku predsednika i premijera zemalja bivše SFR Jugoslavije za nalaženje oko 17.000 nestalih sa tih prostora. Oni su nosili slike nestalih članova svojih porodica i transparente "Greh je ćutati o stradanju Srba" i "Dajte nam mesto gde ćemo našim najmilijima paliti sveće". Izjavili su, kako prenose agencije, da su "ogorčeni na predstavnike vlasti zato što se o nestalima i ubijenima uopšte ne govori". Prema rečima Pol-Anri Arnija iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, od 34.000 ljudi koji su od 1991. prijavljeni Crvenom krstu kao nestali, naporima nadležnih vlasti, domaćih i međunarodnih organizacija, rasvetljen je slučaj 17.000 lica, bilo da su pronađeni živi ili putem identifikacije posmrtnih ostataka.

Izvor: Danas

Traži se još 17.158 ljudi
Međunarodni dan nestalih obeležen juče u Beogradu. – Najavljeno postavljanje spomen-obeležja u Beogradu. - Zastoj u dobijanju novih informacija, traženju novih grobnih mesta, ekshumacijama utvrđenih grobnih mesta i identifikaciji


Zahtev da se rasvetli sudbina nestalih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije (Foto Fonet)

Podsećajući da se ni posle 17 godina još ništa ne zna o sudbini više od 17.000 ljudi i apelujući za pomoć i podršku šefova država i premijera sa teritorije nekadašnje zajedničke države juče je skupom u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije na beogradskom Trgu Nikole Pašića obeležen Međunarodni dan nestalih..

Stotinak okupljenih rođaka nestalih nosilo je fotografije nestalih članova svojih familija i transparente „Greh je ćutati o stradanju Srba“ i „Dajte nam mesto gde ćemo našim najmilijima paliti sveće“.

Član Gradskog veća Beograda Goran Aleksić obećao je juče posle sastanka sa delegacijama udruženja porodica otetih i ubijenih u bivšoj Jugoslaviji da se neće dugo čekati na dozvolu za postavljanje spomen-obležja nestalima i poginulima tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Aleksić je izjavio da će nova Komisja za spomenike i ulice, čim bude formirana razmotriti zahtev da u Beogradu bude postavljeno to spomen-obeležje.

Aleksić je, kako prenosi Beta, rekao da se na dobijanje dozvole za postavljanje spomen-obeležja neće dugo čekati, ali da će procedura usaglašavanja samog izgleda tog obeležja biti komplikovanija. „Ipak, očekujem da će, do narednog obeležavanja Međunarodnog dana nestalih 30. avgusta, Beograd dobiti spomen-obeležje gde će porodice nestalih i ubijenih moći da zapale sveće svojim najbližima“, izjavio je Aleksić.

Predstavnik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta zadužen za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju Pol Henri Anri podržao je predlog da Beograd dobije takvo spomen-obeležje. „Takvo obeležje će tugu tih porodica će učiniti javnom, pa se one neće osećati usamljeno u svom bolu“, naveo je Anri.

Predsednica Udruženja porodica zarobljenih i nestalih iz Republike Srpske Milijana Bojić istakla je da bi za zemlje regiona jedan od uslova za članstvo u Evropskoj uniji trebalo da bude i rešavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima. „Brojka od 17.000 nestalih od kojih je oko 5.000 Srba zaista ih obavezuje na jedan takav uslov. Ne može se preko masovnih grobnica u Evropsku uniju“, navela je Bojić za Betu i dodala da je jedan od ciljeva obeležavanja Međuanrodnog dana nestalih i da se svi oni koji imaju bilo kakve informacije o nestalima sa prostora bivše Jugoslavije o tome obaveste porodice.

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović pozvao je zemlje u regionu da poput Srbije preuzmu odgovornost i rasvetle sudbinu nestalih, otvore istrage i procesuiraju zločince, „jer bez toga u regionu sigurno neće biti ni kvalitetnog pomirenja niti trajne stabilnosti“.

Odalović je, povodom 30. avgusta - Međunarodnog dana nestalih, rekao Tanjugu da će se odnosi u regionu dodatno komplikovati sve dok ima nerasvetljenih tragičnih sudbina nestalih u ratovima u regionu.

„Proveravamo svaku informaciju, pozivamo međunarodne predstavnike i predstavnike UNMIK-a i Albanaca kada su u pitanju nestali u toj pokrajini, ali i iz Hrvatske i BiH kada oni pokažu interes za bilo koju lokaciju“, kazao je Odalović.

On smatra da bi i oni isto tako trebalo da se odnose i da taj proces dobije na intenzitetu, s obzirom na činjenicu da je od prvih nestanaka prošlo više od 17 godina. Međutim, u poslednje vreme primetan je zastoj u dobijanju novih informacija, traženju novih grobnih mesta, ekshumacijama utvrđenih grobnih mesta i identifikaciji. „Porodice su s pravom nezadovoljne, pa bi državni organi u zemljama u okruženju, prvenstveno Hrvatskoj i BiH, ali i UNMIK-ova administracija na Kosovu i Metohiji, morali mnogo odgovornije da se odnose prema ovom velikom i teškom problemu“, istakao je Odalović.

Prema njegovim rečima, ove godine u Hrvatskoj nije izvršena ni jedna ekshumacija, dok je izvršeno svega 28 identifikacija.

Odalović je podsetio da je pre godinu i po dana izvršena ekshumacija 160 tela u Petrinji, ali da do sada nijedna identifikacija sa te lokacije nije izvršena.

Na Kosovu i Metohiji odakle, prema njegovim rečima, stiže nedovoljno informacija o nestalima, u ovoj godini obavljeno je svega devet identifikacija.

Zato se mora izvršiti pritisak da se svi u regionu isto odnose prema ovom problemu, kazao je Odalović

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Simo Spasić ocenio je da da bi pred haškim Tribunalom trebalo da odgovaraju „albanske vojskovođe“ odgovorne za nestanak oko 500 Srba sa Kosova čija sudbina još nije poznata. „Ispašće da su Srbi sami sebe kidnapovali, vadili sebi organe i bacali u jame“, naveo je Sapsić.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na području bivše Jugoslavije traži se još 17.158 osoba. Kao nestalo u Bosni i Hercegovini vodi se 12.817 osoba, u Hrvatskoj 2.374, a na Kosovu 1.969 osoba.

I prema podacima Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), na području bivše Jugoslavije i dalje se traga za oko 17.000 osoba. Prema podacima ICMP-a, Srbija traga za oko hiljadu osoba u Hrvatskoj koje se vode kao nestale iz 1995. godine, a broj nestalih Srba na Kosovu je oko 500.

Međunarodni dan nestalih ustanovila je radna grupa UN za nestale i obeležava se 30. avgusta.


Izvor: Politika

PORODICE OTETIH SA KOSOVA DANAS SA ZANIJEROM

Beograd - Predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji sastaće se danas u Prištini sa šefom Unmika Lambertom Zanijerom i od njega tražiti da se hitno rasvetli sudbina nestalih i kazne odgovorni za smrt više od 2.500 ubijenih civila, policajaca i vojnika. Sekretar Udruženja Nataša Šćepanović izjavila je ranije agenciji Beta da će se sa šefom Unmika između ostalog razgovarati o procesu identifikacije koji se odvija veoma sporo, o tome da neko mora da odgovara za ta krivična dela. "Godišnje nam nadležni u Unmiku predaju manje od 10 identifikovanih tela, smatramo da to neko namerno opstruira jer u Prištini na identifikaciju čeka više od 500 posmrtnih ostataka", kazala je ona. "Tražićemo odgovornost Unmika jer ništa nije učinjeno za nas, niko nije procesuiran - uhapšen, priveden, istrage nisu pokrenute ili su stopirane", rekla je Šćepanovićeva i dodala da zbog svega toga neko mora da bude uhapšen, bar po komandnoj orgovornosti. Predstavnici Udruženja tražiće i informacije o tome šta je urađeno povodom navoda o postojanju logora za otete na severu Albanije, što je u knjizi iznela bivši tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte. Sastanak sa Zanijerom upriličen je povodom 30. avgusta - Međunarodnog dana nestalih. Beta

Izvor: Danas

Činjenica je da se Srbi najteže pronalaze i indentifikuju u svim ex YU republikama.

Traže da im se da lokacija za "Srpski zid plača"

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji postavilo je ispred Skupštine Srbije panoe sa fotografijama i imenima više od 2.500 civilnih žrtava, vojnika i policajaca, pod nazivom "Srpski zid plača".

Predsednik tog udruženja Simo Spasić rekao je da od države i grada traže da dobiju lokaciju za spomenik za sve ubijene i nestale srpske žrtve na Kosovu i Metohiji. Udruženje je, kako je naveo, pokrenulo i peticiju za podizanje tog spomenika, a ona je predata i predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću.

Spasić je rekao da je sa predstavnicima republičkog parlamenta dogovoreno da će "Srpski zid plača" ostati ispred najvišeg zakonodavnog tela do 15. jula.

Lozanka Radojčić, majka vojnika stradalog na Košarama, navela je da je bol svake majke za izgubljenim detetom isti, ali da za bol majki iz Srebrenice zna ceo svet, a da za bol majki iz Srbije retko ko zna. "Za taj spomenik neko može pomisliti da i ne znači ništa, ali mi se borimo da ova država stane iza tih žrtava i da ih u neku ruku prizna, a ne da ih zaboravom ubije još jednom", rekla je Radojčić.


Izvor http://www.021.rs/Info/Srbija/Traze-da-im-se-da-lokacija-za-Srpski-zid-placa.html