Da se razumemo, niko ne osporava da je bilo kakav vid edukacije dobar (počev od ovakvih seminara, preko raznih radionica do stručnih konferencija na kojima se razmenjuju mišljenja i iskustva), ali u većini slučajeva od toga nema neke posebne vajde. Razlozi su razni: nedovoljna stručnost predavača, nedostatak praktičnih uslova, primera i mogućnosti učestvovanja u nekom ozbiljnijem projektu koji se tendencioznije bavi nekom stručnom temom, nego se to svodi na višečasovno suvoparno prepričavanje nekih ideja i predloga iz projekata koji često nisu delotvoran rad samog predavača, već seradi preuzimanje gotovih projekata iz raznih drugih (najčešće evrozapadnih) sistema. Neku vajdu mogu imati samo početnici, koji su tek na početku svoje karijere pa im znači da se malo bolje upoznaju sa tom stručnom materijom kao i sa ljudima sa kojima razmenjuju iskustva. Ali, koliko to zaista znači i utiče na neko poboljšanje govori i to da se retko može videti u praktičnoj primeni ono šta se je čulo ili naučilo na tim seminarima. Još manje se vrše neke interne kontrole koje proveravaju primenu novih kreativnih metoda rada. Ali to nije problem organizatora, predavača  i krajnjih korisnika već samog sistema koji je u svemu funkcioniše nedorečeno i nedovršeno.

Ideja odlična, realizacija fail.

Fale ljudi.

Ako ti cujes dobru ideju, ali te mrzi da je probas u realnom zivotu, kao sto vecinu mrzi, onda ce oni da uloze duplovise napora samo da je ne primjene. Ljudi vole svoje rutine i ne vole da im se tu ista mjenja.

Da je dobro nije dobro, ali kako ni jedan od tih ucesnika seminara ne vidi gdje je problem u njemu?
- da li je dovoljno pažnje posvetio izboru seminara
- da li je tražio novac za seminar - da li se borio za isti ili je samo podvio rep
- da li je pažljivo pratio seminar i aktivno učestvovao
- da li je pristao na korupciju time što je prihvatio da pokriva one kolege koje su dobile diplomu, a nisu ni bile
- da li je zaista realno ocijenio seminar
- da li je pokušao u praksi da primjeni išta od onog šta je naučio.

Da li smo mi ljudi ili magarci?
Ako nam treba neka viša sila da nas natjera da uradimo nešto, što je dobro za nas i to govnjivom motkom da nas goni, onda nismo ni za magarce.

Niko od prosvetnih radnika neće da se potrudi da da više od minimuma, a uvijek je opravdanje isto - nemam ja koristi od toga. Znači ako je za dinar, hocu, ako je za moralnu satisfakciju i  duhovni razvoj onda šipak.
Kad Kosta Vujić kaže da će ga istorija pamtiti samo kao profesora divnih đaka, onda je to stvar za ponos, a ovim današnjim profesorima to bi došlo kao kletva.

Nikad nije bilo ružičasto, naročito u prosveti, ali ako uvijek očekuješ da se sa neba pojavi neka sila da ti riješi stvar teško.
Jer i tamo gore sjede isti takvi kao ti i gledaju da prime platu sa što manje rada, što manje akanja i što manje šanse da ih neko opali po glavi zato što se previše mješaju u svoj posao.

Upravo tako, samo da se popune formulari, ispoštuju normativi, prikupe procenti, podele promotivni materijal, a ne retko i uvali kupovina nekih knjiga..i tako oni razni u krug a prosveta cupka u mesto tog istog kruga. Najbolji pokazatelji su deca koja su produkt takvog školovanja. Ja prosto ne mogu da poverujem  šta čitam kada vidim pismene i kontrolne zadatke učenika srednjih i osnovnih škola...ono je bruka

Ih, pa ja bih, da me se pita, organizovala posle određenog broja seminara testove znanja o tome šta su naučili na seminaru, ko zna manje od 70% - pada, pa mora ponovo na seminarE i to da ih plaća iz svog džepa, pa da vidiš kako bi slušali. Da ne pričam šta bi se moglo uraditi o kontroli rada svih tih prosvetara. Ne možeš sa marvom drugačije, čast izuzecima. Rešenje postoji, samo svakoga za to boli qrac, od onih koji seminare organizuju, vode, o učesnicima da ne pričam.

To ti je sustina srpskog drustva, svi bi da se posao odradi, ali se niko motike ne vata.

A kad treba voditi bitku protiv:  vlade, drzave, budzeta, republike, pokrajne, boga i naroda, oce svi
Kad treba reci kolegi do sebe da treba da prestane da krade toalet papir i sijalice, onda nema nikog da zucne.
Sve samo da se ne zamjeramo.

Inace, da nisam gledala svojim ocima ne bih vjerovala.
Zovu izvjesni Dom  zdravlja i nude im oko 20.000 evra.
Pitaju ovi za šta može: pa za neke male građevinske radove (krov, vrata, prozori), nabavku neke opreme i sl.
- A jel treba to da se vraća?
- Ne treba.
- A jel ima puno posla oko toga?
- Pa onako, i  ima morao bi njih 2-3 da odvoje par sati nedeljno narednih 4 mjeseca da sve bude po propisu.
- Aha. A oćete li vi to njima da platite?
- Ne. Zar nije dovoljno što vam dajemo 20.000 evra?
- E pa ne može tako. Ako je vi hoćete samo da izrabljujete ljude, onda nećemo. Šta oni imaju od toga?
- Pa recimo da sjede u kancelariji gdje im voda ne kaplje za vrat?
- Ma jebeš to, popraviće se krov jednom. Eno nam rengen skroz sjeban, pokisao. Popraviće se to iz budžeta...

Šta možemo da naučimo iz ove pričice - nismo mi ni upola toliko siromašni koliko smo lijeni i bezobrazni.
I ako nemaš računicu "a šta je N.N.-ov dio" nemoj ni da pokušavaš kakav bilo posao u Srbiji.

Kao što rekoh prosveta i zdravstvo su dva najobrazovanija segmenta društva. To je ono što neki nazivaju intelektualna elita. Šta onda očekivati od ovih ostalih koji bi na njih trebalo da se ugledaju.

ovo je sustinski razlog celokupne nase propasti.

odvratna korumpirana birokratija.

phooy!

u principu sam protiv smrtne kazne, ali za tako nesto bi je definitivno trebalo uvesti...

NISAN', SPREM', PALI!

metak na racun porodice korumpiranog skota...

све стручњаци,експерти,чули све,знају како треба,сведочили свему,били на правом месту у право време...

мрш

Тако је мрги реци им 

Da, da, tako to obično biva, kad neko na svakog i na sve oko sebe gleda isključivo kroz prizmu sopstvene ličnosti  pa misli da je svima tako daleka sponznaja nakaradnog sistematskog funkcionisanja i svega onog što proističe iz njega. Verovatno smo zato tu gde jesmo