VEGETARIJANSTVO - ZABLUDA ILI ZDRAVLJE

Alternativni nacini ishrane, posebno vegetarijanstvo zasnovani su na iskustvu, na tradiciji, ali ne i na nauci - tvrdi dr Isidor Savic, sa instituta za higijenu i tehnologiju mesa Veterinarskog fakulteta u Beogradu. I Svetska zdravstvena organizacija preporučuje smanjenje unosa masti, posebno životinjskog porekla, i prostih šećera čak na nula procenata od kukupnih hranjivih materija. Ova radikalna promena imponuje jer je približna spoznajama makrobiotičke kuhinje - tvrdi akrobiotičar Stevan Brankov. Potomci ratnika, sledbenika Aleksandra Makedosnkog dugovečni vegani - predmet stručnog interesovanja

"Ma ko da je otac jedne bolesti,
nepravilna ishrana joj je majka" George Herbert, pre 300 god.

Proizvodnja hrane i nauka o ishrani su na istorijskom raskršću. Postoje teoretičari i praktičari koji zagovaraju i daju prednost tradicionalnim navikama, običajima i namirnicama u svakodnevnom životu, dok drugi plediraju za radikalnije rpomene i ravnopravniji tretman tkaozvanih alternetivnih načina ishrane. Moderni načini u ishrani utiču i na uvođenje trendova brzih "snack" obroka, a naučnici sve više upozoravaju da je na ovom području potrebna sveobuhvatnija edukacija potrošača i rigoroznija kontrola proizvođača i trgovaca.

Ishrana u celini, a posebno mesom bila je u prošlosti, a i danas je u velikoj meri predmet raznih tabua, integralni deo religioznih kultova, filozofskih pogleda, raznih predrasuda ili emocionalno-moralnih principa, tvrdi dr Isidor Savić sa Instituta za higijenu i tehnologiju mesa Veterinarskog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim ocenama alternativni načini ishrane su skoro uvek zasnovani na iskustvu, na tradiciji ali ne i na nauci. Obično su poveznai sa nekim shvatanjima ili čak sa poslovnim interesima. To je jedan od razloga zašto Nemačko društvo za ishranu (Deutshe Gesellschaft far Ehnahrung) objavljuje povremeno naučno-kritička saopštenja o raznim alternativnim pravcima u ishrani.

Među alternativne vidove sihrane Savić ubraja vegetarijsnstvo, makrobiotičku ishranu, Schnitzevu intenzivnu dijetu, Hay-ovu dijetu, zelenu, eko ishranu, kao i neke vrste tradicionalne sihrane, na primer u hinduizmu.

Ajnštajn je bio vegetarijanac

Različiti razlozi motivišu da prihvati ishranu isključivo ili pretežno biljnim namirnicama. Osnovna zamerka, ističe Savić je što se radi o hrani bez dovoljno proteina, vitamina B12, gvožđa, joda, kalcijuma. Nedostatak gvožđa pospešuje resorpciju teških metala - olova i nikla. Kod žena vegetarijanska, ugljenim hidratima bogata hrana, doprinosi poremećajima ciklusa. Iako su Pitagora, Sokrat, Platon, Ajnštajn, pa čak i Hitler bili vegetarijanci, naučnih razloga za vegetarijanstvo nema. Razlozi su obično moralne psihološke, a često čak i nejasne prirode ili čak obična - zabluda. Naročito čest i na prvi pogled prihvatljiv način jeste želja da se spreči ubijanje i mučenje životinja. Neki pojedinci postaju vegetarijanci iz estetskih razloga, jer ne žele da jesti "leševe" životinja. Jedna grupa vegetarijanaca smatra da je nepotrebno hranjenje životinja žitom, koje i čovek jede. Na taj način npr. u Nemačkoj preostajalo bi godišnje 60 odsto proizvedenih cerealija a u USA čak i 90 odsto, čime bi se mogla sprečiti glad na zemlji. Makrobiotičku ishranu Savić svrstava u vrstu vegetarijanske dijete koja sadrži mnoge elemente orijentalne mistike i sprovodi se sa deset faza od kojih je najveća dijeta sastavljena od ceralija uz upotrebu što manje tečnosti.

Bio-ishrana koja bi u suštini trebala da znači fiziološki optimalan način ishrane podlo+na je, tvrdi ovaj stručnjak, mnogim zloupotrebama tako da je i kod nas došlo do masovnog sasvim nekontrolisanog razmetanja izrazima "biološki", "zdrav", prirodni proizvod ili preparat. Skoro svaki med postao je lek jer su ga proizveli "lekari iz košnica". Proizvodi sa predznakom "bio" postali su i sredstva za pranje, lakovi za kosu, lepkovi, pa čak i mrtvački sanduci. Šnicerova intenzivna dijeta je ishrana sirovom biljnom hranom uz obaveznu upotrebu preparata Pulvin. Hajova dijeta se zasniva na strogom razdvajanju konzuma proteina od ugljenih hidrata. Zelena (eko) diejta obuhvata proizvode bez aditiva, proizvoda koji ne potiču od trasgenskih biljaka i životinja, onih dobijenih bez primene visokih tehnologija, bez tretmana visokim temperaturama. Strah od kancerogenih materija je često udarna tema pristalica "zelene" diejte. Disanje i jedenje su osnove mazdaznan ishrane koju je prakitkova prorok i reformator religije Zarathustra, živeći u predelima Irana i Avganistana, 600 godina pre Hrista. On je svoje principe ishrane, zasnovao na idejama i motivima indoazijskog učenja, starog 9.000 godina. U osnovi te teorije je da se disanjem održava veza sa kosmosom, a jedenjem hrane sa svetom koji nas kružuje. Jelo se mora ograničiti samo na potrebno. Umesto mesa, preporučuje se jesti jaja i mlečne proizvode, a obroci se uzimaju prema ritmu dana i obavljanju fizioloških potreba: ujutru i popodne. Dan počinje gladovanjem, a rad digestivnog trakta se podstiče voćnim sokom.

Greške na tanjiru

Još 1990. godine Svetska zdravstvnea organzacija uvrdila je nutritrivne ciljeve različite i radikalnije u odnosu na dotadašnje uobičajene standarde u odnosu na zastupljenost pojedinih osnovnih elemenata u ishrani. Prema njima savremena ishrana treba da sadrži do 75 procenata složenih ugljenih hidrata, 12 odsto proteina, 10 odsto masti, od toga tri do sedam odsto nezasićenih masnih kiselina, dok se šećer proporučuje u granicama od 0 do 10 odsto. Ovaj koncept prezentovan je po prvi pu u Jugoslavii na devetom KOngresu o ishrani održanom u KOtoru prošle godine, što je izazvalo i nesumljivo veliku pažnju nutricionista, dijetičara, lekara i stručnjaka iz ove oblasti.

- Veoma je interesantno, komentariše makrobiotičar iz Beograda, Stevan Brankov, da su ove promenjene postavke veoma bliske makrobiotičkim principima ishrane. To ukazuje da najnoviji naučno-istraživački rezultati opravdavaju ishranu sa redukcijom masti, posebno onih životinjskog porekla, ali se zato dozvoljava korišćenje rafiniranog šećera za koga se ranije smatralo, među nutricionistima, da ga treba eliminisati iz - svakodnevne upotrebe.

Brankov ističe da je pozitivno što se u stručnim krugovima hrana sve više tretira kao lekovito sredstvo. Još je značajnije i odsta "običnih" ljudi sve više pažnje poklanja svom zdravstvenom stanju i bira najpogodinije, neretko uz pomoć stručnjaka, grpe namirnica jer to znači da je prestalo uobičajeno shvatanje da je odnos prema ljudskom telu ravan odnosu prema - automobilu, kojeg se popravlja kada nešto zaškripi. Makrobiotika nije zauvek fiksiran kanon niti je tako treba shvatati, dodaje Brnkov, već i ovaj vid ishrane, kao alternativni, treba da se shvati kao doprinos medicinskoj ishrani koja daje određene rezultate i u praksi može da utiče na prevenciju i lečenje velikog broja bolesti.

Tradicionalne postavke makrobiotike "udaraju" najčešće na četiri po njihovom shvatanju - radikalne greške. Mnogi naučnici se slažu sa tim da treba smanjiti unos masti, prostih ugljenih hidrata, šećera i rafinisane soli. REdukcija zasićenih masnih kiselina važna je pre svega zbog eliminisanja vleikih, odnosno prekomernih doza holesterola - navodi Brnakov. Samo u jednom žumancetu nalazi se 450 miligrama ove materije, iako je dnevno potrebna doza do 300 miligrama. U slučaju prekoračenja, (što je postalo neka vrsta loše navike kroz konzumiranje masti životinjskog porekla), ne vodi se računa šta se dešava sa arterijaam, mozgom, srcem... Redukcija crvenih mesa preporučuje se ovoj vrsti ishrane između ostalog i zbog toga jer se danas stoka gaji uz korišćenje najmanje tri vrste preparata, antibiotika, sedativa radi manje pokretljivosti i raznih vrsta hormona kojima se podstiče rast. Hteli to ili e, sve se to nađe i na ukusno pripremljenoj trpezi.

Upotreba rafinsiasnog i prerađenog brašna sledeća je zamka, ukazuje Brankov. zašto? Istraživanja potvrđuju da je takvo brašno biološki aktivno 21 dan, a nakon toga se pretvara u skrob, gubi kvalitetne makroelemente. Alternativa, koja je mnogo pouzdanija je integralno žito ili vraćanje starim dobrim običajima da se ono melje neposredno pre upotrebe, što se nekada radilo u gotovo svakom seoskom domaćinstvu. RAfinisani šećer ej, po sličnom principu gotovo ravan otrovu jer nejgovo brzo prodiranje u krv, 30 kalorija u minuti, odvodi do naglog oslobođanja insulina u krvi. Kod 644 vrsta hipoglikemije najčešće su posledice vrtoglavica, migrena, malaksalost, osećanje slabosti. Mnogi ni ne znaju neposredan uzrok ni povod ovim učestalim poremećajima, a razlog je jednostavan, preslatki zalogaji! Kamena so je takođe na listi namirnica koju bi trebalo izbegavati. Ovaj začin, bez kojeg je gotovo nezamislivo pripremiti bilo koji obrok, trebalo bi zameniti sa morskom solju koja sadrži manji procenat natrijum hlorida, 74 odsto, a bogata je makroelementima i mnogim mineralima.

Međutim, bez ikakvih ograda može se utvrditi da je kultura ishrane kod svih naroda okovana debelim zidom tradicionalizma, da su loše navike teško promenjiva kategorija, a domaćice najtvrdoglavija grupa kada su u pitanju korisne inovacije na tanjiru - ističe Brankov. Ovaj mladi istraživač uskoro se prema na putovanje u Zapadni Avganistan, radi upoznavanja i prezentovanja načina života i ishrane drevnog naroda, Hunza, za koje se tvrdi da su direktni sledbenici Aleksandra Makedoskog, zaostalih ili zalutalih u pohodima u predelima nekadašnje Severne Indije. Ova grupa ratnika zadržala se na planinskim obroncima na visini od oko 9.000 metara i tu se udomaćila ženeći se ženama lokalnog stanovništva.