Postoji jedan trenutak u svakoj novoj vezi, trenutak kada se sruše svi snovi o eventualnoj normalnosti devojke s kojom si počeo da se zabavljaš. Obično se u blizini nađe neko maleno pseto, ili dete, ili nešto slično. Naravno, ovo nije pravilo: možete biti i nasamo. Tada je najgore.

- Injaoooooo... - progovoriće vaša zavodnica glasom devojčice od šest godina i načisto će vas oduvati.
- Kako je cladakkk - tepaće malom balavom stvoru pretvarajući se i sama u malog balavog stvora.
- Jecam ja tvoja devojcica? - upitaće vas u momentu najtoplije intime i ogaditi vam svaki minut strasti koji ste imali. Osim ako niste pedofil. A Srbi smo, još nismo pedofili; još nismo prošli tranziciju (i teško da ćemo je ikada proći).
I tako, malo po malo, otkrićete da je vaša ljubimica, u stvari, još "tatina princeza", "mamina devojcica" i da bi želela još malo da se igra male dece.

E, pa, ne može. Dosta, bre, više sa glupostima! Imaš 24 godine, mogla si već četvoro dece da imaš! Sva tvoja zabavišta su odavno zatvorena, mnogo vremena je prošlo od prve menstruacije, a mama i tata neće još dugo. Odrasti, bre, više, pa da možemo da pričamo kao normalni ljudi! I ubrzaj malo radnju, da ne bi bila baba koja se igra sa Barbikama. A to nam ne treba, jel' tako, devojcice?