Ne patim ja od mesta, menjam mesta gde ima slobodno. Neko se ovako nameracio... Saznacu sta se desava, kad tad. A i nije fora da samo izgrebe auto, a da ti ne kaze zasto. Mora da se isprsi. Samo nema koristi. Da se bijem sigurno necu, da mu grebem auto ako ima, zabole me. Trebao bi da me iznervira a vala bas pa da mu naudim...

A u kraju imam vise pacijenata koji jure mesto ispred svoje zgrade da parkiraju. I ovaj sta mu je izgreban auto pati od parkiranja na par mesta ispred svog prozora (policajac).
Ja da visim ispred prozora i da gledam auto, je malo preterano. Uplasio bih se za svoje zdravlje.

Већина људи који су постигли изванредна достигнућа и непроцјењиво допринјео човјечанству били су дубоко поремећене личности.

Комп у који се угради још гигабајт рама "поремећен" је у односу на остале само зато што се не уклапа у колотечину већине строго прописаних конфигурација. Иако је дупло бржи и успјешнији од осталих.   

Nije bas da je vecina. Al odredjen broj to je tacno.

Ima ih dosta i normalnih. Krajnje obicni i skromni ljudi mogu biti genijalci.

Lijepo ti je poredjenje s kompovima.
==

Savrsen primjer je onaj profesor  iz Beautiful Mind..
Covjek vidi semu u svemu zivome, pokusava da sablonizira i igranje golubova al samo zbog te opsesije covjek razvaljuje matematiku i ekonomiju. Tj. kad se fokusira na nesto produktivno i  drustveno pozeljno.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Opsesivno (opsessio), reč latinskog porekla, označava obuzetost, navaljivanje; Kompulzija (colmpulsio) znači primoravanje, prisilu. Perfeksionizam, zaokupljenost detaljima i pravilima, tvrdoglavost i kontrola su neke od osobina opsesivno-kompulsivnih osoba.Vode uređen život ispunjen pravilima, detaljima i disciplinom. Određeni uspešni ljudi bi mogli biti prototip ovakvog karaktera.Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) spada u neurotske, anksiozne poremećaje, karakteriše ga trajna preplavljujuća strepnja i intenzivni, iracionalni strahovi. OKP se razlikuje od drugih anksioznih poremećaja, kao što su fobije, panični napadi i sl. po neželjenim, ponavljajućim, prisilnim mislima-opsesijama i prisilnim radnjama/kompulzijama. Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) spada u neurotske, anksiozne poremećaje, karakteriše ga trajna preplavljujuća strepnja i intenzivni, iracionalni strahovi. OKP se razlikuje od drugih anksioznih poremećaja, kao što su fobije, panični napadi i sl. po neželjenim, ponavljajućim, prisilnim mislima-opsesijama.

Opsesivne misli

Opsesivne misli treba razlikovati od svakodnevnih briga i životnih problema, one se povezuju sa specifičnim sadržajima i strahovima od kojih osoba želi da pobegne, da ih izbegne ili potisne. Jedini preostali način da se oslobodi ovakvih misli vidi u izgradnji svakodnevnih rituala koji pomažu da se strah smanji, da se neutrališe, a opasnost izbegne.Ukoliko se neko plaši, na primer bolesti, može opsesivno prati ruke kako bi neutralisao taj strah. Osoba, pri tom, uviđa da su ovi rituali preterani ili nerazumni, ali veruje da mora da ih obavi ukoliko želi da otkloni opasnost i umanji anksioznost. Zbog tako sniženog stepena kontrole, ovakve aktivnosti i rituali nazivaju se kompulzivnim ili prinudnim radnjama.Opsesijesu dakle, prisilne misli, mentalne slike, porivi koji se iznova javljaju u mentalnom životu osobe, a koje ona doživljava zastrašujućim i intrunzivnim. Opsesije ne zavise od volje i često je onaj ko od njih pati svestan njihove neutemeljenosti i preteranosti, kritičan je u odnosu na njih, ali ih se ne može osloboditi.Kompulzijesu prisilne radnje, ponavljajuća iracionalna ponašanja ili mentalne radnje koje osoba oseća da mora vršiti u cilju smanjenja neprijatnosti, odnosno teškoće izazvane opsesivnim mislima. Ponekad je doživljaj opisan poput neprijatnog osećaja da „je nešto krivo“, „nešto ne štima“ ili „nije kako treba“. Kompulzije, dakle, smanjuju napetost, proizvode osećaj olakšanja i relativne sigurnosti, na određeni period.Kompulzijesu prisilne radnje, ponavljajuća iracionalna ponašanja ili mentalne radnje koje osoba oseća da mora vršiti u cilju smanjenja neprijatnosti, odnosno teškoće izazvane opsesivnim mislima.  Neke od kompulzija su: ritualne radnje, izvođenje radnji po posebnom redosledu ili u ponavljanom broju puta, opsesivno čišćenje, proveravanje već završenih i obavljenih radnji, uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način (proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući više puta, brojanje bandera, preskakanje kocki na ulici, sabiranje registarskih brojeva i dr) .Sadržaj opsesija može biti različit, često je povezan sa onim što se trenutno dešava u životu čoveka. One mogu biti vezane za religiju, prenosive bolesti, vremenske neprilike i sl. U praksi, najčešće se sreću opsesije u vezi sa: gubitkom kontrole, smrću, detaljima i simetrijom, čistoćom i redom, zarazama i virusima, fizičkim povredama, gubitkom samokontrole, seksualnim i agresivnim sadržajima, odlukama koje treba doneti i dr.Prisutan je i strah od pretpostavljene agresivnosti, povređivanja drugih ili iznenadnog nekontrolisanog i društveno neprihvatljivog ponašanja.Neuspeh u formiranju kompulzija često dovodi do anksioznosti ili panike- dok život prema ritualima često dovodi do depresije. Mnoge osobe sa ovim problemima žive dugo godina bez traženja pomoći.Sa druge strane, može se desiti da postoje slične bezazlene misli, koje mnogima padnu na pamet s vremena na vreme, ali nisu učestale i ne utiču na druge aktivnosti, na primer, briga o tome da li su zaključana vrata ili ugašena pegla. Ovakve brige i strahovi prestaju kada se izvrši provera i ne mogu se definisati kao simptomi OKP-a. Međutim, kada je u pitanju OKP, proveriti jedanput nije rešenje. Opsesivne misli su mnogo upornije, više uznemiravaju, pa samim tim su potrebni kompleksniji i dugotrajniji rituali. To su rituali koji oduzimaju dosta vremena na dnevnom novou i bitno ometaju svakodnevno funkcionisanje, pa samim tim i društvene i porodične aktivnosti.

Neki od mogućih znakova opsesivno-kompulsivnog poremećaja :

- preokupacija redom, organizacijom, detaljima, pravilima ili rasporedima do te granice da je aktivnost i produktivnost značajno umanjena, što za posledicu ima slabu funkcionalost na svim životnim poljima
- perfekcionizam koji ometa završavanje, ali i odpočinjanje zadatak
- izrazita posvećenost poslu i radnim zadacima bez odmora i opuštanja
- nefleksibilnost u mišljenju i ponašanju

Odnosi sa drugim

Opsesivno kompulzivne osobe su disciplinovane do rigidnosti koja je očevidna u ponašanju. Prema drugima se odnose na unapred uobličen način i ne mogu lako da se opuste u kontaktu zato što stalno brinu i osećaju da je nešto ostalo da se uradi. Takvi rituali sa unapred određenim ponašanjem ne ostavljaju prostora da se uzme u obzir reakcija drugog. Opsesivno-kompulzivni tip ličnosti sklon je da gradi odnose sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet, što ne mora biti očigledno, naročito ako poseduje pasivno agresivne crte, što je čest slučaj. Odnosi koje gradi naginju formalnosti. Sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve, ali ne i mnogo blisko ponašanje. Teško se prilagođava promenama i upušta u nepoznato i nepredvidljivo zbog jake potrebe za kontrolom. Konstantna napetost i tenzija otežava stvaranje novih odnosa i razvoj postojećih.Opsesivno – kompulzivni poremećaj na poslu Ovaj tip ličnosti karakteriše perfekcionizam, pridavanje pažnje detaljima i zadovoljstvo koje proizilazi putem opsesivno kompulzivnih rituala. Ukoliko ove karakterne crte nisu previše izražene može biti vrlo dobar saradnik, naročito za poslove koji zahtevaju obraćanje pažnje na detalje i poslove koji su u vezi sa ustaljenom rutinom.  Ovaj tip ličnosti karakteriše perfekcionizam, pridavanje pažnje detaljima i zadovoljstvo koje proizilazi putem opsesivno kompulzivnih rituala. Ukoliko ove karakterne crte nisu previše izražene može biti vrlo dobar saradnik, naročito za poslove koji zahtevaju obraćanje pažnje na detalje i poslove koji su u vezi sa ustaljenom rutinom. Kao lider, neće donositi odluke dok ne razmisli o svim mogućim ishodima iste, kako stvari ne bi izmakle rutini, tačnije kontroli, koju želi maksimalno da poseduje.„Radoholičari“ su najčešći naziv za ovakav tip ličnosti. Najbolje funkcionišu u kombinaciji sa liderom koji ima jasnu misiju i velike ideje, ali ne i vremena i/ili sposobnosti da proračuna detalje te ideje, što će kao zadatak opsesivno kompulsivni tip ličnosti najbolje uraditi.Problemi nastaju kada njihova rutina mora da bude izmenjena ili kada odluke moraju doneti veoma brzo i sa mnogo neizvesnosti. Maksimalna efikasnost zavisi od radnih uslova i opisa radnog mesta.Opsesivno-kompulzivni tip će biti izuzetno dobar saradnik onda kada se bavi ahiviranjem, katalogizirajem, slaganjem ili, u najširem smislu, uvođenjem reda u haos. Ukoliko nekog zanima informacija od pre dve ili više godina, opsesivni radnik će mu kopiju doneti u rekordnom vremenu, s’obzirom da je sva dokumentacija složena po obrascima i logici koju često samo ona zna i razume.Opsesivno-kompulzivni tip će biti izuzetno dobar saradnik onda kada se bavi ahiviranjem, katalogizirajem, slaganjem ili, u najširem smislu, uvođenjem reda u haos. Ukoliko se opsesivno kompulzivni tip ličnosti nađe u situaciji u kojoj mora da u relativno kratkom vremenskom periodu osmisli radikalne promene i da ih u timskom radu sprovede u delo, primetiće se njegova nesigurnost i potreba da se poslovi ove vrste odlože dok se ne procene svi mogući ishodi. Sa opsesivno kompulzivnim liderom se dobro slaže zavisni tip ličnosti; ovom prvom nije teško da bezbroj puta ponovi zavisnom tipu kako da obavi određeni posao, jednako kao što ovom drugom nije teško da bezbroj puta pita za instrukcije. Ukoliko se opsesivno kompulzivni tip ličnosti nađe u situaciji u kojoj mora da u relativno kratkom vremenskom periodu osmisli radikalne promene i da ih u timskom radu sprovede u delo, primetiće se njegova nesigurnost i potreba da se poslovi ove vrste odlože dok se ne procene svi mogući ishodi. Na poslu na kome se ceni brzina, postavljanje opsesivno-kompulzivnog tipa ličnosti za lidera, znači ograničiti ga. Ovaj tip vođe ne eksploatiše svoje podređene, on sam neće tražiti od svog radnika da radi više nego on sam. Međutim, tenzija nastaje iz razloga što on teško razume, pogotovo ako su opsesivne crte praćenje narcizmom, da njegovu potrebu za perfekcijom ne dele i njegovi radnici. Tada će pokušati da sprovede kontrolu nad greškama svojih radnika, koje ovi po pravilu teško podnose.

Učestalost opsesivno-kompulsivnog poremećaja

OKP se najčešće javlja tokom adelescencije ili ranog odraslog doba, između 18 i 25 godine, neretko postoji i tokom detinjstva. Studije pokazuju da od OKP-a pati između 2% i 3 % populacije, a oko 1% dece i adolescenata.Treba imati u vidu da merenjima odmaže činjenica da se osobe koje pate od OKP-a toga stide, kriju svoje simptome jer ocenjuju svoje ponašanje kao besmisleno i preterano. Neretko su same opsesije povezane sa idejom da će se osramotiti i ponašati neprilagođeno, da će ih drugi zbog toga odbaciti, kao posledica ovog straha javlja se izolacija i povlačenje. Sve su ovo razlozi zašto ovaj poremećaj ostaje neprimećen, a često i ne prihvaćen od strane sredine.

OKP i psihoterapija

Postavljanje visokih ciljeva i stremljenje ka njima je pozitivno, ali treba da bude u skladu sa stvarnošću. Međutim, ukoliko je neko perfekcionista u svim životnim oblastima, neispunjavanje sopstvenih previsokih standarda može dovesti do anksioznosti i ozbiljnijih problema. Takva osoba postaje previše samokritična, gubi samopouzdanje i vremenom stvara kompulsivne potrebe.OKP se nekada javlja iznenada, ali češće nastaje postepeno, godinama. Simptomi mogu početi od bezazlenih rituala koji vremenom prerastaju u obavezu i dominiraju životom sve dok ne postanu ozbiljan problem.Opsesivne misli i kompulzije imaju svoje emocionalne posledice: od osećaja stida, nesanice i strahova, do depresivnog stanja i preplavljujuće anksioznosti. Psihoterapija je od velike pomoći u prevazilaženju ovog stanja. Do promene u razmišljanju i ponašanju dolazi putem ohrabrenja klijenta da prepozna, shvati problem i radi na njemu.

Autorka je psiholog-master i O.L.I. Psihološki savetnik

Izvor

TLDR
Kako se zovu oni, što svaka stvar mora da im bude na mestu. Čim pomeriš nešto, oni odma' vraćaju nazad.

Mozda bas upravo ovako kao u ovom tekstu koji ti je bio predugacak da procitas. 

Aaaaaaal mu spusti 

 

Temperament u velikoj meri odredjuje ponašanje jedne osobe. .  O tome šta je temperament je dosta toga napisano u psihologiji.  Za potrebe ovog teksta sasvim dovoljno će biti da navedemo da se pod temperamentom podrazumeva skup karakteristika jedne ličnosti koje se odnose na emocionalni aspekt ličnosti, na emocije kao jednu psihičku funkciju i to, konkretnije, na: lakoću i intenzitet emocionalnog uzbudjivanja (emocionalnu osetljivost), karakteristične oblike emocionalnog reagovanja (govor, mimika lica, pokreti) i tipična emocionalna stanja jedne osobe.  

Temperament je pretežno urodjena karakteristika ličnosti odredjena biohemijskim karakteristikama limbičkog i centralnog nervnog sistema.  Da bi se pojam temperamenta bolje razumeo važno je naglasiti da se emocionalna osetljivost i oblici emocionalnih reagovanja posmatraju i procenjuju u odnosu na emocionalni nadražaj, stimulans kome je osoba bila izložena i koji proizvodi emocionalno uzbudjenje i emocionalno reagovanje.  Tipična emocionalna stanja osobe su manje-više trajna stanja emocija, tzv.  raspoloženje osobe u odnosu na stalno nadolazeće, svakodnevne emocije, životnu rutinu.  Pojedini autori smatraju da pod pojmom temperamenta u psihologiji ne treba obuhvatati tipična emocionalna stanja osobe već samo emocionalnu osetljivost i oblike emocionalnih reagovanja na odredjeni emocionalni nadražaj.  

Tipovi temperamenta

Iako danas postoji više tipologija temperamenta, ona koja razlikuje četiri tipa temperamenta (koleričan, sangviničan, flegmatičan i melanholičan) je najpoznatija i najčešće korišćena.  Ova tipologija je razvijena u antičkoj Grčkoj i temelji se na verovanju da se u prirodi sve sastoji od četiri elementa (vazduha, zemlje, vatre i vode) i da zakoni makrokosmosa vrede i za mikrokosmos, te da su, shodno ovome, navedena četiri elementa u ljudskom telu predstavljeni u obliku telesnih sokova (krvi, crne i žute žuči i sluzi).  Ova tipologija, nastala pre više od 2000 godina, je preuzeta, naučno razvijena, uobličena i verifikovana od strane moderne psihologije, a grčki nazivi za pomenute četiri telesne tečnosti se i danas koriste za označavanje četiri odgovarajuća tipa temperamenta.  

Kolerični tip

Kolerici su osobe naglih i snažnih reakcija koje se lako uzbudjuju i čije su emocije visokog intenziteta i to ne samo, kako se obično misli, emocija besa, nego i drugih osećanja kao sto su sreća (kolerik će se uvek radovati intenzivnije od drugih), tuga i dr.  Kolerici, veoma često, emocionalno neadekvatno reaguju - dramatizuju stvari, spremni su na prepirku zbog sitnica, na tuču zbog stvari koje to ne zaslužuju, plaču zbog dogadjaja koji i nisu toliko tužni, euforično se raduju.  Navedeno neadekvatno, preterano emocionalno reagovanje kolerika, koje je nesrazmerno u odnosu na intenzitet emocionalnog nadražaja čijem su uticaju bili izloženi, je i osnovno obeležje ovog tipa temperamenta.  Kolerici se najčešće opisuju kao vrlo aktivne, pokretljive, radoznale osobe sa viškom energije za različite stvari (pokretljivost se odnosi kako na mentalnu, tako i na fizičku pokretljivost), kao osobe koje vole takmičenja i svakovrsna dokazivanja i rado prihvataju izvršenje i najzahtevnijih zadataka u nekoj operaciji.  Koleričnom temperamentu odgovara atletski tip fizičke gradje, pa su, shodno tome, kolerici veoma često fizički razvijene i spremne osobe.  Bez obzira na trenutno stanje fizičke kondicije uvek poseduje rezervu fizičke snage koja je u stalnoj pripravnosti da bude upotrebljena.  Često, čak i kada ne izgledaju kao atlete umeju da iznenade svojom snagom i spretnim reagovanjem.  

Sangvinični tip

Iz literature o sangviničnom temperamentu možemo saznati da ga karakterišu relativno brze emocionalne reakcije na, po pravilu, ne posebno snažne i trajne emocije.  Naravno, pridev "ne posebno snažne" (slabije) emocije u ovom slučaju se odnosi na poredjenje sa emocionalnim reakcijama kolerika i melanholika.  U poredjenju sa kolerikom, na primer, sangvinik je manje osetljiv i reaguje podjednako brzo, a u poredjenju sa melanholikom sangvinik je takodje manje osetljiv i još izrazitije brži u reakciji.  Sangviničan temperament karakterišu emocionalne reakcije koje su srazmerne, adekvatne emocionalnim nadražajima.  Na snažne emocionalne nadražaje sangvinici reaguju snažnije, slabiji nadražaji kod njih proizvode slabije emocionalne reakcije.  Ova adekvatnost u emocionalnom reagovanju pruža mogucnost za to da se reakcije sangvinika mogu predvideti jer su, kao što je rečeno, uvek srazmerne emocionalnim stimulansima.  Predvidivost u emocionalnom reagovanju sangvinični temperament čini poželjnim i prijatnim.  O sangvinicima se često može pročitati da su skloni čestim promenama raspoloženja što je tačno, ali nedovoljno precizno.  Naime, sangvinici lako menjaju raspoloženje kada za to postoje odgovarajući razlozi (uslovi).  Ako razloga za promenu raspoloženja nema, njihovo raspoloženje će biti manje-više nepromenjeno i u toku dužeg vremenskog perioda.  Konstatacija da "lako menjaju raspoloženje" se u slučaju sangvinika odnosi ponajviše na poredjenje sa flegmaticima i melanholicima.  U poredjenju sa njima sangvinici, zaista, lakše i češće menjaju svoje raspoloženje.  Sangvinici su, dakle, dobro i loše raspoloženi uvek sa razlogom, a kvalitet njihovog raspoloženja je uvek adekvatan objektivnim okolnostima kojima su izloženi.  Sangvinici su, po pravilu, prijatne i ležerne osobe, pristupačne i otvorene za sugestije i dobronamerne kritike, realistični, racionalni, umereno optimistični ili umereno pesimistični.  Najčešće su aktivni i govorljivi.  


Flegmatični tip

Emocionalne reakcije osoba sa flegmatičnim temperamentom su retke, spore i slabe, i to u odnosu na sve ostale tipove temperamenta.  Flegmatici su slabo osetljive osobe koje svoje emocije teško ispoljavaju i u očima drugih uvek ostavljaju utisak neemotivnih ili nezainteresovanih, odsutnih ljudi.  Flegmatični temperament je, moglo bi se reći, suprotan koleričnom.  Kolerici su osetljivi i brzi u reakcijama, flegmatici su slabo osetljivi i spori.  Flegmatici su mirne, pasivne, slabo pokretljive osobe.  Kao i u slučaju sangvinika i kod flegmatika je moguće predvideti emocionalno reagovanje i ponašanje ličnosti koje je time uslovljeno.  Kada je predvidljivost flegmatika u pitanju, postoji i jedan interesantan paradoks.  Naime, dok su za jedan broj ljudi flegmatici vrlo prijatne osobe, za druge su izuzetno iritirajući.  O flegmaticima se može pročitati da su skloni hedonizmu, robovanju sopstvenim fantazijama i željama i da su, uopšte uzev, slabe ličnosti.  Neke od nepoželjnih pratećih osobina ovog tipa temperamenta mogu biti odsustvo motivacije i inicijative, svakovrsna pasivnost i nedostatak želje za kompeticijom.  

Melanholični tip

Melanholici su osobe sa intenzivnim i dugotrajnim osećanjima koja, suprotno od onoga sto bi se moglo očekivati, retko dovode do emocionalnog reagovanja.  U tom smislu, melanholični tip temperamenta je, uslovno rečeno, suprotan sangviničnom.  Dok sangvinici, uopšteno rečeno, brzo reaguju iako imaju emocije nižeg intenziteta, melanholici reaguju vrlo sporo, iako imaju vrlo intenzivne emocije.  Melanholici su osobe okrenute sopstvenim predstavama o sebi, pa se, u tom smislu, za njih često kaže da kada reaguju, reaguju na ono što je usmereno ka sopstvenoj ličnosti.  Zbog neprijatnih osećanja tuge i stalne zabrinutosti, koja kod melanholika preovladavaju, često nisu omiljene osobe u društvu.  Još se opisuju i kao rigidne, izrazitije pesimistične, vrlo oprezne, sumnjičave i često nedruštvene i vrlo tihe osobe.  

Zaključak

U psihologiji je vršeno opisivanje pojedinih tipova temperamenta (Olport) dodeljivanjem odgovarajućih prideva i to u odnosu na: emocionalnu osetljivost (jak ili slab) i emocionalno reagovanje (brz ili spor).  Došlo se do sledećih zaključaka:

KOLERIČNI TIP – JAK i BRZ
SANGVINIČNI TIP – SLAB i BRZ
FLEGMATIČNI TIP – SLAB i SPOR
MELANHOLIČNI TIP – JAK i SPOR


Ako se izvrši uporedna analiza navedenih skraćenih opisivanja tipova temperamenta dolazi se do zaključka da je moderna psihologija došla, kada su u pitanju tipovi temperamenta ličnosti, do gotovo identičnih saznanja i zaključaka do kojih su došli astrolozi i mislioci antičke Grčke pre više od dve hiljade godina.

 
Autor teksta: Nataša Karalić Koprivica

Da ne bih irititala ljude, izbacila sam pojmove koji se ticu astrologije   , koja je je inace moj hobi, Autorka teksta je i sama astrolog.

Ono sto je bitno je, da se modarna psihologija u velikoj meri zasniva na saznanjima do kojih su dosli mislioci jos u antickoj Grckoj.  Ovo su osnovna 4 tipa, odnosno temperamenta licnosti,  savrseno uklopljena sa osnovna 4 elementa u prirodi: vatrom, vazduhom, vodom i zemljom.

Prvih pet.