О смртној казни :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Некада је закон прописивао и да се за крађу починилац обеси (на пример у Енглеској, у XVIII веку), а у Израиљу је био закон да се жена ухваћена у прељуби каменује...И то је тада био закон...
Господ Исус Христос је у случају са овом несретном женом показао да се може и другачије поступати, призвати на покајање...
Тако да ми се чини да је поред смртне казне, између нас двојице спор и око покајања, око могућности да се неки зликовац покаје и покуша да делом окаје своје злочине...Па као што Бог трпи нас никакве и чека на наше покајање, тако и ми треба на Њега да се угледамо и пружимо могућност покајања зликовцу...Вероватно ће само понеки успети да се толико освести, да осети Дух Божији и да одговори на призив Његов и да се покаје и преобрази, али и да само 1 то уради, већ је боље него ниједан.

Нисам за то да се само саосећа са злочинцима (типа несретно детињство, тешка материјална и породична ситуација...и уобичајени изговори правника и психолога), а да се жртве и њихове породице стављају у запећак, али никоме не треба укинути могућност да се промени.
Ако је зликовац узео туђи живот и прекинуо га и тиме можда упропастио неколико породица (фамилија, пријатељи, тазбина...), не треба и ми да смртном казном унесрећимо још неколико породица.
Да, знам да је он сам крив због тога, али можда његова породица и пријатељи нису, па зато и не требају да пате. Затворска казна, макар и доживотна је сасвим довољна...