Ово што сам подвукао може да се схвати на разноразне начине.
Да ли под тим ,,прилагођавањем'' долази у обзир и канибализам?
По мени, то није опција коју ће честити човек прихватити, па и по цену да умре.
Што показује да човек има у себи нешто и јаче од нагона за самоодржањем: љубав, етику, осећање дужности...

Такође је глупа и доживотна казна с' обзиром да има случајева који проведу у затвору време од своје 20 и неке до 50-те године живота на доживотној робији и у 50-тој буду пуштени јер тада докази да нису криви дођу на видело... али том човеку је практично вћ одузет живот... 

Da.Modrerni covjek ce se uzdrzavati od takvog cina koliko god je moguce,ali kao sto rekoh ljudi se prilagodjava uslovima sredine,makar i nesvjesno. Konkretno, suocen sa sve vecim osjecajem gladi,slabosti i gubljenjem kontrole nad culima covjek polako biva umno degradiran(nije vise u stanju da racionalno razmislja i samim time zanemaruje sve norme) na nivo zvjeri sve dok kontrolu nad onim sto ostane ne preuzmu primarni instinkti.To je neizbjezno i sve dok sami tako nesto ne iskusimo ne mozemo tvrditi suprotno.Normalan covjek se ponasa u skladu sa samonametnutim ogranicenjim i pravilima dok god je njegov mozak u stanju da trezveno razmislja odnosno u ovom slucaju dok god prima redovnu dozu kiseonika i hranjivih materija.Za ljubav,etiku,osjecanje druznosti i sl. zrtvuje se ako je smrt brza i bezbolna(ako je umiranje ikad takvo) ili barem neizbjezna.Pod mukama bilo koje vrste covjek se kad-tad slomi, jer kontrolu nad njegovim postupcima preuzme onaj dio njegovog bica ciji je cilj samo prezivjeti(F.M. Dostojevski je u "Zlocin i kazna" iznjeo slicno misljenje).

Po tebi, koja je onda alternativa,ako trenutni dokazi govore protiv optuzenog?

Ако следимо ваше речи (оно што сам подвукао), онда ни ви не можете да тврдите то што тврдите, прво треба тако нешто да искусите, па тек онда да изнесете такву тврдњу

И у гулазима и у конц-логорима било је примера људи који се нису сломили ни под каквим мучењима. Већина људи се сломије под мучењем, али не сви.

P.S. А где то код Достојевског у ,,Злочину и казни'' пише таква мисао. Велики сам љубитељ генијалног Руса, па ме баш занима како сам превидео такву мисао код једног таквог Богољупца и човекољупца ?

It was about forty yards to the gallows. I watched the bare brown back of the prisoner marching in front of me. He walked clumsily with his bound arms, but quite steadily, with that bobbing gait of the Indian who never straightens his knees. At each step his muscles slid neatly into place, the lock of hair on his scalp danced up and down, his feet printed themselves on the wet gravel. And once, in spite of the men who gripped him by each shoulder, he stepped slightly aside to avoid a puddle on the path.

It is curious, but till that moment I had never realized what it means to destroy a healthy, conscious man. When I saw the prisoner step aside to avoid the puddle, I saw the mystery, the unspeakable wrongness, of cutting a life short when it is in full tide. This man was not dying, he was alive just as we were alive. All the organs of his body were working — bowels digesting food, skin renewing itself, nails growing, tissues forming — all toiling away in solemn foolery. His nails would still be growing when he stood on the drop, when he was falling through the air with a tenth of a second to live. His eyes saw the yellow gravel and the grey walls, and his brain still remembered, foresaw, reasoned — reasoned even about puddles. He and we were a party of men walking together, seeing, hearing, feeling, understanding the same world; and in two minutes, with a sudden snap, one of us would be gone — one mind less, one world less.

Свакако нисам за одобравање смртне казне јер ако ништа друго у историји постоји велики број људи који су осуђени на смртни казну и ликвидирани а касније се дошло да сигурних доказа да је та особа била невина по питању оптужнице.

Такође је глупа и доживотна казна с' обзиром да има случајева који проведу у затвору време од своје 20 и неке до 50-те године живота на доживотној робији и у 50-тој буду пуштени јер тада докази да нису криви дођу на видело... али том човеку је практично вћ одузет живот... 

a sta sa onima koji su krivi?