Strah ima i te kako veze sa lenjoscu kao i sa drugim aspektima naseg postojanja. Lenjost je strah od promene - i kao takav on je najbazicnija ljudska emocija. Na drugoj strani vage je ljubav i voljno prihvatanje svakog iskustva. U ustini mu uvek u svakom trenutku naseg postojanja biramo samo izmedju ove dve stvari - strah ili ljubav. Ljubav nam daje slobodu a strah nas zarobljava.

Tako je i percepcija vremena samo posledica straha - straha od prolaznosti - smrti. Ako prihvatis ljubav onda vreme ne postoji jer ljubav ne poznaje prolaznost niti smrt.

ne, ako neko ima strah od promene, on moze da laze i da se vadi na lenjost, ali to je samo izgovor koji nema veze sa istinom.
lenjost je "bolest nedostatka volje", a uzroka moze biti puno.
lenjost je posledica inercije, suprotna joj je volja. strahu je suprotna hrabrost.
hrabrost i volja nisu isto. lenjost nije strah.
ako nemamo volje, a samim tim ni discipline, imamo lenjost. kad imamo lenjost tada se moze javiti strah.
dakle, lenjost nije strah od promene, vec nedostatak volje, koji, ako se na vreme ne preduspredi moze da za posledicu ima strah.

PS
znam neke ljude koji misle da je strah jedini problem. cak ne priznaju lenjost za poseban, tj odvojen problem. verovatno zato sto su toliko uplaseni da im sav taj strah nikad nije ni dozvolio lenjost.

Peace

Sloboda ne postoji, nikada nece ni postojati i u neku ruku dobro je da ne postoji!
Sad sam dosla ovde bas zbog ogranicenja komsija i neprihvatanja razlicitih misljenja i stavova.
Lepo je imati duhovnu slobodu. Biti slobodan u glavi, razmisljanju, u licnim shvatanjima, ali ne i postupcima ili govoru.
Kada bismo imali potpunu slobodu cime se i svi drzavni zakoni iskljucuju, ziveli bismo kao u zivotinjskom carstvu gde vlada zakon jaceg, gde se ubijamo i borimo za prevlast bez ikakvih granica i kocnica. Vladalo bi rasulo.
Ogranicena sloboda nas tera da postujemo neka zivotna pravila. Uvek mozete sebi reci: "Ja sam slobodan i tako ce uvek biti." Cim izadjete na ulicu shvaticete da to nije tako, da postoje ogranicenja, ali cete isto tako shvatiti da su ta ogranicenja stvorena za dobro svih nas, za dobro zajednice.

Ја вјерујем да постоји, али и да је за нас боље да је немамо, пошто би својим неасвршеном дјеловањем (које не би имало ограничења) потпуно пропали.

Apsolutno se slazem. (ako izuzmem deo sa postojanjem slobode...ako nista drugo, zivot nas je zarobio..  a ako verujes u Boga ne mozes se sam osloboditi zivota, jer je to najveci greh) 

ako izbacim zivot, kao ogranicenje (mozda je cak i potpuno pateticno shvatanje) sloboda postoji u brdima gde ljudska noga godinama nije krocila. Pa ko zeli slobodu, neka ide u planine! 

mrtav ... slobodan

Vanja, život u slobodi nije kao život u životinjskom carstvu gde vlada zakon jačeg, samo postojanje tog zakona isključuje slobodu za sve. Eventualno, samo bi najjači bio slobodan. Život u slobodi bio bi neko idealno stanje, koje teško da možemo i zamisliti. Apsolutna sloboda u materijalnom svetu nije moguća zbog mnogih ograničenja, kako prirodnih tako i društvenih kojima se moramo povinovati. Jedino možemo govoriti o duhovnoj slobodi. Mada i ona je diskutabilna.

Гледајући религијска учења, у овом земљаском животу ми не можемо имати никакву слободу без сталне тежење Богу... Тежећи Богу стичемо тек релативну слободу. Овај живот је као велико искушење кроз које трпимо много шта, па између осталог и заточење...

Након смрти душе одлазе у рај према хришћанству, односно у џенет према исламу. То је по мени исти појам, само што су хришћански и исламски духовници независно дошли до њега, па се опис дјелимично разликује - јер су до сазнања долазили људи који нису имали никакав контакт ... међутим у хришћанству се помиње и "Царство Небеско"... Оно је хријерархијски изнад раја, и ја вјерујем да је тек ту доступна  апсолутна слобода.. Наравно, под околностима у каквим живимо, те за какве знамо, не можемо ни замислити како "Царство Небеско" изгледа.

Са станившта источних учења, прије свега духовних учења хиндуизма, колико сам схватио душа након смрти одлази у астрални свијет. Пандан за то јесте загробни свијет - или свијет умрлих (Хад). Ово дословно баш не може да се преведе као рај/џенет. Астрал има астралне нивое према којима су распоређене душе. Савршеније душе иду у више астралне нивое, док мање савршене у ниже. Самим тим шо се не могу бирати астални таласи (нивои вибарције) нема апсолутне слободе, већ релативна по којој се то одлучује на основу људског живота - односно људске личности. Виши нивои астала могу да се преведу као рај/џенет а скроз ниски у којима обитавају "црне" душе - пакао/џехенем. Све ове разлике предпостављам да произлазе од различитих пракси појединаца који су били напредни духовни трагаоци и учитељи.

У католичанству се спомиње и чистилиште које је на прелазу између раја и пакла. Мени је интерсантно да и у православљу постоји вид "чистилишта". И то кроз митарства. Митарства јесу "царине" које сваку душу на путешествију према рају заустављају и испитују колико је за живота сагријешила,. Када се установе грешке душа мора окајавати гријехе, молитвом, кајањем итд.... Али све то није довољно уколико је душа превише заживота сагријешила. У оваквој ситуацији нарочиту помоћ имају молитве наших светитеља за душе умрлих као парастос живих (молитва за умрле). Уколико је душа сувише гријешна зли анђели (ђаволи) је отимају и воде у пакао. У случају да се пробије кроз сва митарсвта одлази у рај. Према литератури светих отаца има свега 20 митарстава, и на сваком се нарочито жигошу поједини гријеси. Више о митарсвима можете прочиатаи на ово линку.

Гледајући митарсва, види се да душа након смрти нема слободу.
У источним учењима поред астралног свијета постоји и "Духовни Космос" то крајње мјесто за све душе и хијерархијски се налази на "врху стварности". Након уласка у "Духовни Космос" престаје живот за какав знамо и почиње нешто о чему немамо представу. Термин "Духовни Космос" некако ми одговара хришћанском термину "Царство Небеско". Ислам је као учење  доста приземљена религија, те до овог појма нису могли доћи (ово је утисак на основу читања описа џенета - исправите ме ако гријешим.)

Постоје још нека учења која сам мислио представити ( путовање душе према Лазареву) и још по нека поређења, али ћу то ипак оставити за други пост. Надам се да је апсолутна слобода "Царство Небеско" и да заиста јесте...   
       

Što se dženeta tiči, navodno ima više nivoa, na najvišem nivou biće najrazvijenije duše poput poslanika. Svako ko uđe u dženet znaće svoje mesto, verovatno po vibraciji koja će mu odgovarati. Isto važi i za džehenem. Čistilište ne postoji, ali će pojedini ljudi biti na ulazu u dženet i neće moći ući. Na kraju će i oni ući, kao i neki iz džehenema. Naime ko je u srcu ima i vrlo malo vere, biće izvađen iz vatre i spašen. Eto možda se poneki agnostik provuče  Mislim da je svakom dostupan bilo koji nivo, u tome je sloboda, gde će biti zavisi od njegove vibracije, u neku ruku svako sam sebe ograničava. Možda su čuvari tu da paze da se ne povredimo, zato nam ne daju da idemo u zone viših vibracija, ako nismo spremni.

Дакле, ипак је у питању нешто као астрал... Но ја ту ипак не видим апсолутну слободу.