Ево још нешто о нивоу свијести који пружа апсолутну слободу. 


Smatra se da je šest savršenih učitelja stalno prisutno i da se stalno smenjuju na Zemlji. Oni dolaze u naš svet da bi svojim mentalnim energijama pomogli, delujući različitim načinima, da ljudi na nižim nivoima svesti brže duhovno napreduju.
Sedmom nivou svesti (ali najvišem podnivou) pripadaju i bića koja se zovu AVATARI. To su Viši Entiteti ljudskog porekla, koji se u određenom periodu rađaju na Zemlji, da bi svojom aktivnošču pokrenuli spiritualne događaje i tako ubrzali podizanje nivoa duhovne  svesti ljudskih bića.
Smatra se da su današnje velike svestske religije pokrenuli Avatari i da su to bili Buda, Isus, Zaratustra, Muhamed kao i neki drugi.
Svi nivoi svesti imaju i svoja tri podnivoa: niži, srednji i viši. Na primer: niži treći, srednji treći i viši treći podnivo. Podnivoi su evolutivni oblici (faze) u razvoju svesti i uporni tragaoci uglavnom kroz njih prolaze u jednom životu, ostali tragaoci posle potrebnog broja reinkarnacija.

Па ДНК носи много података, то је тачно. Нико од нас није бирао какве ће и чије гене наследити. А да одабира и мисли... па вероватно има делимично и тога... међутим остаје нешто шта је изнад тих мисли - наша воља да ли ћемо се сложити са њима. Можемо ми наследити прзничку нарав али нисмо свађалице уколико се не свађамо. Но, добро то је недоказиво као што је и горњи цитат недоказив. И у једно и у друго може само да се верује (да је тако).

Оно шта мене интересује ајхилеју је како човек који овако верује осмишљава свој устанак из кревета. Зашто устати? Који је смисао живота оног који овако верује? Како осмишљава свој живот?

Чуди ме да оваква тема још није покренута на форуму. Постоји неколико сличних, са сродном тематиком, али ниједна са оваквим насловом. Надам се да ће бити доста дискутаната, пуно прилога и својих и туђих. Давно сам читао једну књигу на ову тему, а скоро сам прочитао есеј једног момка са форума- Духа са секиром  (надам се да ће и он дотични есеј да придружи или неки нови, дорађени...).
Мислим да би било лепо и корисно да се што више људи, са разноврсним погледима на ову тему прикључи и да направимо једну малу ризницу...

Е па да почнем...



О слободи

Слобода је један од основних појмова антропологије и етике (а и неких других друштвених наука). Много људи из  различитих епоха, са различитим погледима на свет, је промишљало о овом појму. Навикли смо, у данашње време, да слободу дефинишемо као право да чинимо како хоћемо или шта хоћемо (са мање или више ограда или скроз без ограда).  Почећу са значењем овог појма у различитим језицима.

Латински појам libertas  је означавао положај људи у римском друштву, то је првобитно означавало дете рођено од слободних родитеља, а не од робова. Изведено даље ово се односи на политичке, друштвене слободе: моје право да располажем својим животом, својом личношћу. Слобода је овде социолошка категорија која је могла бити изгубљена променом друштвеног положаја. Човек се могао родити слободан, али и не остати слободан. Човек може постати роб других људи (а у онтолошком смислу може постати потчињен сопственим страстима, пороцима, гресима).

Грчка реч еλευθερία је означавала некога ко је независан, аутономан, означавала је неког ко није потчињен туђој вољи. (највише одговара библијском и Фромовом одређењу: слобода од). У време када је Грчка цветала, слободни су били људи, мушког пола, који су имали право да одлучују у управљању полисом. Занимљиво да су Хелени признавали и појам судбине, фатума коме су сви потчињени (мислим да би Едип био пример прихватања неизбежне судбине), а притом су имали и појам слободне воље. Човек је имао моралну одговорност за себе и своје поступке, потпуно независно од сопствене судбине.

Енглеска реч freedom, односно немачка freiheit, долазе од санскритске речи priya, која као именица означава мог вољеног или моју вољену, а у глаголском облику значи волети и бити вољен. Дакле, у санскриту је слобода одређена као љубавни однос са другим.

Ово је добра полазна основа, слобода се поима као стање две личности које се воле, које се односе једно према другом са поштовањем, без жеље да потчине једно друго, гледа се на оног другог као на икону Божију, на живу слику Божију, која се тек у љубави упознаје у свој својој дубини и лепоти.

Руска реч свобода-слобода по Хомјакову се изводи од: бити оно што јеси (ово је пре философско одређење појма).

Мислим да сваки човек има једну исконску тежњу да буде слободан, а на путу ка тој слободи лако може да скрене на две странпутице. Онај који тежи потпуном ослобођењу, лако може да склизне у анархију, која потпуно опустоши човеково срце и дух и лиши га сваке одговорности, а у тежњи да се спречи да нас други потчине, још лакше се склизне у диктатуру, у тежњу да се другима наметне своја воља. Слобода се налази негде између анархије и диктатуре...
Слобода се често дефинише негативно, као слобода од нечега: од табуа, надзора, од притиска система, идеологија, лицемерства, обавеза...Човек се осећа поробљеним и чезне за слободом. Уклањање ових препрека, неће аутоматски засијати слобода. Није довољно само нешто укинути, треба га испунити неким садржајем. ( код Достојевског, у легенди о Великом инквизитору, у роману Браћа карамазови, се говори како се људи плаше слободе, да беже од одговорности и да чак траже некога или нешто чему би се потчинили, поклонили.
Дакле, човек треба да разликује слободу од некога или нечега, практично ово је ослобађање, пут ка слободи, а тек онда слободу за некога , нешто

Човек нема апсолутну слободу, такву слободу има само Бог.
Често се слобода меша са могућношћу избора, али то нису исте ствари, примера ради, могу да бирам између 2,5,10, 1000, 10000000 опција, али све су оне мени дате, не одређујем их ја, оне су ми понуђене...Код нас се слобода најчешће и своди на избор једне од могућности, али да ли је то истинска слобода?
Мислим да није...Па нама је и постојање дато, па чак и могућност слободе (као једне од опција) је често резултат избора, одлуке...

Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици. И познаћете Истину и Истина ће вас ослободити. (Јован 8,31-32)

А остати у науци Христовој, значи живети Његово јеванђеље. А живети Јеванђеље? Е, то ће довести до преображаја човека, довешће до задобијања дара Духа Светог, до освећења човека. Живећи Јеванђеље, човек ће познати Христа, и спознаће истинитост Његових речи и досегнуће до слободе...
Слобода, за нас људе, је у Христу...

Да, желимо да будемо слободни, сматрамо слободу великом вредношћу, а опет наша слобода се своди на слободу избора.
Закључак који се намеће јесте да је такво наше стање за нас НЕПРИРОДНО.
Имамо ПОТРЕБУ за другачијим стањем од пуке слободе избора при наметнутом (или задатом?) избору.
...

I to sto je dozvoljeno zavisi od mogucnosti osobe, recimo gluvi mogu slobodno da "slusaju muziku". 

Da li neko moze da navede jednu ljudsku aktivnost u kojoj ne postoje nikakva ogranicenja, zabrane, zakoni.... ?? posto je sloboda sistem u kojem ne postoje ogranicenja, zabrane, zakoni...

Misaoni proces... ajde dalje 

Pa i misao je kontrolisana inteligencijom i predodredjenoscu mislioca. Onda imamo mogucnost trajanja misli, koju
ne mozemo da kontrolisemo, spoljni uticaj koji ne mozemo da kontrolisemo i koji utice na misli.
Ne mozemo da kontrolisemo memoriju, tako da mozak iz nje izvlaci ono sto zeli, kada neko sebi kaze "ajde da slobodno mislim ! "
Bas kao sto imamo ideje koje dolaze ko zna odakle. Nema tu slobode, nije pesnik mogao da ne napise pesmu, ili
slikar da ne naslika sliku.
U uzrocno posledicnoj realnosti "sloboda" ne postoji. postoji uzrok i postoji posledica.
Tvrditi da postoji "sloboda" znaci da se tvrdi da ne postoji uzrok i posledica, sto je totalni apsurd.
"Sloboda" predstavlja teoriju da se sve desava slucajno, posto zavisi od covekove "slobodne volje"

Ne mogu ja sa tobom vise da vodim prazne price.

Misaoni proces nije ogranicen uopste, mozes da promisljas o cemu god, kada god, koliko god hoces... o stvarima koje prelaze granice fizickog sveta, koje nemaju kraja, koje ne moraju imati ikakvog utemeljenja u realnosti ili istini... prosto, misao proces jeste neogranicen.

Vise nego ocigledno je da ti pricas prazne price, kada ne bi mogao ti ih ne bi pricao.
Covek moze da misli samo o onome sto zna, a znanje coveka je izuzetno limitirano, i nema govora o nikakvoj slobodi, nego je stvar o mogucnostima.
Sam si rekao da smatras da (po tvom stanju svesti) sloboda ne moze da se definise, zanima me kako uopste covek moze da price o necemu sto ne moze da definise ??
Pricas o necemu sto pojma nemas sta je. za crnece je sloboda ovo, za japance je ono, a za
eskime je nesto sasvim trece. To je tvoje razmisljanje.
Sta prelazi granice fizickog sveta, kada od njega sve zavisi ? mozak je materija i od njega sve zavisi.
Koje su to stvari koje nemaju kraja ? (opet se protivis uzrocno-posledicnom zakonu)
Sve fantazije dolaze iz realnosti iz koje sve dolazi, samo fizicka realnost moze nesto da kreira.
Realnost je da se dnk ne menja i da osoba misli to sto je taj dnk morao da misli, posto zna samo to sto je taj dnk morao da zna.

Можемо да волимо неког. Мајка своје дете на пример.