Црква није целовита, јер да ми православци сматрамо да је Црква целовита и да нема раскола, сазивали би васељенске саборе (као што наша Западна браћа и сестре раде и рачунају, а ми остадосмо на цифри 7).
Ми смо све саборе од поделе 1054. године сматрали као помесне, локалне...

Па чак и данас се прича о сазивању свеправославног сабора, а не о васељенском сабору.

Pomesnih sabora je bilo i pre nego sto su Rimokatolici otpali.Imamo Kartaginske,Antiohijske...A zadnji Vaseljenski sabor je odrzan mnogo pre nego sto se pojavila rimska sekta 787.godine.A npr.5-6 vaseljenski sabor 692.god. ima randg Vaseljenskog a nije priznat od rimokatolika.A sabor koji se saziva bice svepravoslavni ili 8 vaseljenki sabor i on ce po prorostvu mnogih Svetitelja osuditi sve jeresi.


O Rimokatolickoj jeresi je pisao i objasnio Mitropolit Antonije Hrapovicki u knjizici ''O Zabludama Latina''.





Edit by Silvanus:   Писање порука заредом је против правила Бурек Форума, јер се на тај начин нарушава ток дискусије, а прегледност и квалитет теме значајно смањују. Користите опцију измени -

Vi mislite da su oni jeres, oni da ste vi, ja da i jedni i drugi gresite oko postojanja boga uopste... i tako ce biti dok god je ljudi i nikada niko nece dokazati da je u pravu i otici dalje od pukog verovanja... c'est la vie 

Нису спорни помесни, већ васељенски сабори, којих није било после великог раскола 1054. године.
А шта ће бити или неће бити ја не знам, немам дар да видим будуће догађаје. Шта год да буде, збиће се по Божијој вољи и допуштењу.

Па и код Јевсевија Поповића у делу ,,Опћа Црквена историја'' књига 1, стр. 774-796  се о том догађају говори као о расколу, али ви то изгледа негирате.
А ако је раскол онда је дошло до цепања,  јеρ ако иоле знате грчки језик и значење речи σχισμα... онда је све јасно.

А на тврдњу:


Волео бих да пружите неке доказе да се римска секта тада појавила. Да сте пажљивије прочитали оно што већ пише на теми или да истински знате узроке и корене овог Црквеног раскола овако нешто не бисте могли да кажете. Тежња за римским приматом се јавља спорадично већ у II и III веку (а наравно да свој прави облик добија касније), као што се и Filioque јавља још код блаженог Августина, али форму јереси поприма тек од Толедског сабора у VI  веку (589. године), али ни тада није прихваћена на целом Западу, па се чак и римски епископ Лав III овоме опирао и поставио сребрне таблице са Никео-Цариградским символом вере (дакле без Filioque) у храму Светог Петра и то одлуком сабора из 810. године...мада временом ова јерес продире и у само седиште Западне цркве...


Хајде мало да разјаснимо и ово.

Шести сабор је одржан од 680.- 681. године у Цариграду и на њему је осуђена монотелитска јерес и њени представници (разни патријарси, па и римски епископ, папа Хонорије,; што је и Рим у почетку прихватио, али касније је ово покушао да негира).
Мада на Западу признају орос вере овог сабора и осуду монотелитства.

Елем, ни 5. ни 6. васељенски сабор нису донели каноне, па је одржан 5-6 сабор 692. године и донето је 102. канона (највише до сада), а како се у некима од њих критикују неки обичаји наше западне браће и сестара, јасно је да они ово нису хтели да прихвате.

Али, како наша Западна браћа и сестре учествују на седмом васељенском сабору 787. године, писмом римског епископа Адријана, који је и послао своје представнике на сабор, признају каноне из 692. године (не морам да спомињем да је те каноне прихватио и сам сабор, који и западњаци прихватају (мислим на сабор))

Од времена римског епископа Николе, дакле од друге половине IX века, они одбацују каноне из 692. године

Само по себи то и није нека новина, па ми рецимо признајемо свих 85 правила апостола, док наша западна браћа и сестре признају само првих 50 канона. 
А то поодавно знамо и то није довело да раскола.




P.S. По надимку који овде користите стичем утисак да сте студент, па ево малог савета који може да послужи приликом израде семинарских радова. Не каже се:


Већ последњи Васељенски сабор...везује се први и последњи (последњи на табели), као и предњи и задњи (предњи део аута)

Ok vidim da ste se dobro potkovali znanjem,ne samo iz crkvene istorije vec i iz drugih nauka.A i posto vidim da ste se potrudili da mi odogorite,ja cu vam postaviti jedno pitanje i nista vise da vas ne bih mucio jer ste za prethodn odgovor verovatno pretrazili sve Crkvene istorije od Pamfila do Rase Popovica.Naime pitanje je:Da li se nasa ''Zapadna braca spasavaju ako ostanu jeresi(tj.u Svojoj Crkvi) ili ne?

Ja sam ateista a usput i laik za ova specificna pitanja, ali bih probao da ti odgovorim na osnovu neke logike... ukoliko bog sve zna i pravedan je i milostiv, onda je na mestu pretpostavka da zna da neko nije gresan zato sto ne veruje ortodoksno/pravoverno (pod uslovom da je neko vise ili da je uopste neko u pravu) ukoliko to nije posledica njegove greske i smislena radnja... ako je neko rodjen, vaspitan i odrastao u drustvu u kojem je dominantna katolicka crkva i on ceo zivot samo za to zna i to postuje... i ako je to pogresno ali nije njegova greska, on u svakom slucaju u poslednjoj instanci slavi boga i veruje u njega... stoga, opet naglasavam da je ovo moje skromno misljenje kao laika, mislim da se spasavaju i da bog u obliku kako ga pravoslavlje predstavlja ne bi bio osvetnicki raspolozen vec bas suprotno, razuman i pun ljubavi.

Sto ne znaci da i ja ne bih voleo da cujem sta Silvanus ima da kaze o ovome. 

Nece se ni svi pravoslavni spasiti,a o ostalima da i ne govorim.Sv.Jovan Lestvicnik

Ja sam stanovista da bog ne bi sudio prema nekim kanonima koje su ljudi ustanovili u njegovo ime vec prema covecijoj dusi, onome sto nosi u sebi, dobroti, prostodusnosti i ostalo... i da bi u tom slucaju cak i nekrsteni ali cista srca bili spaseni... vi se necete sloziti posto se drzite strogo kanona i propisa ali je meni dozvoljeno da filozofiram o tom pitanju. 

Ja se slazem.Jer onaj koji je cistog srca nece slaviti Stepinca kao svetog ili prizavati papu za Boga.Nece ni ubijati u ime svoje vere.

Sada vec zalazimo na teritoriju politike a kako iam deo foruma i za nju, trudimo se da koliko toliko ovaj deo sacuvamo od toga i ostavimo ga bas za religijsko-filozofske diskusije.