evo jos jednog reformatora. posle bi se zalagao za legalizaciju gej brakova u crkvi. vazno ti je da budes moderan.
a da oni priznaju patrijarha kao prvog? ipak smo mi stariji.

i pirox i moderator dobro prepoznaju stvari,može se reći.crkvukoju je Isus osnovao,nema dodirnih tačaka sa pominjanim crkvama.tolstoj je to smeo hrabrosti da kaže u jednom ondašnjoj rusiji u svom najbolje romanu vaskrsenje i za tu reč je 100 god i mrtav pod anatemom.,rekao je za sveštenike,da sve ono što je Isus rekao ne čini oni čine,a za reči čini to,oni ne čine.pirox je dobro pomenuo da do ujedinjenja po Isusovim rečima neće doći što se tiče jovanovog jev.17.jer je za to potrebno najpre održati reč osvećivati se rečju,a toga nema ni traga na žalost,dok po Isusovim rečima iz apokalipse,ujedinjenje je za sigurno.nekoje lepo spomenuo da je papa priznao i darvina i ide muslimanima.pa Pismo jasno uči da papa treba postati vladar sveg sveta osim Hristovih slugu koji će već biti podignuti u uznesenju.to zadržava antihrista-crtkva koja ma jedan vernik samo unutar još bio,jasno razobličava to ujednjinje kao satanu i ognjenojezero kao kraj rtog ujedinjenja.inače prvo ujedinjenje je počelo 1948 kada su ekumnski sabir počeli ujedinjenjem proterstanti i pravoslavni.katolici su došli malo potom shvatajuć da guir u manevru,iako su bili isprva protivnici.dobivši ipak primat u kompromisu ušli su naravno.jevanđelje još danas nudi spas kaou vremenoja.nazad ka Hristu,ne ka crkvi.Isus ne živi u crkvama već u svojoj Reči.nazad ka Reči.ko doda ilioduzme njoj teško takome opominje Isus.nemojmo mešati Boga sa takvim otpadom kakav se jasno vidi po crkvama.mir Božji svima.



-------------------------------------


Re: О сједињењу православне и римокатоличке цркве
« Odgovor #62 Danas u 09:52:01 »


ni to neće biti problem za papu i ujedinjenje.svi ćebiti unutar osim Božjih kojima Isus poručuje-izađi iz nje-ekumene vani narode moj narode moj!!!!!!!!!!!!!

Онај који православље сматра примитивном вером, говори о себи да не познаје ни дубину, ни ширину православља, да није ни омирисао православну духовност...Да ли сте читали Светог Атанасија Великог или Светог Максима Исповедника или Светог Симеона новог Богослова...Да ли сте од новијих читали Николаја Афнасијева, Александра Шмемана, Николаја Берђајева, Светог Серафима Саровског, Мајендорфа, Стаматиса Склириса, Георгија Флоровског...
А да сте макар неколико дела од ових аутора прочитали, онда не би изнели овако брзоплет закључак да је православље примитивно...

Неко ко цени образовање, никада не би apriori одбацивао и презирао туђе искуство, доживљаје и знање, само зато што га он лично нема и не познаје или што му се коси са погледом на свет.


за Огњена (Piroxа)

Видим да се опет враћаш на дискусију око ове предивне мисли  Светог Јована Лествичника:

Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

И онда си је схватао по својем науму, а не по мисли и жељи самог аутора. То је твоје право, али тиме промашујеш поенту. Циљ Светог Јована Лествичника је да се упозори на гордост, преузношење, таштину, сујету, бујање ега...којој (гордост) смо ми људи тако склони и од које често патимо. Ако ми инсистирамо да смо у праву, а други то не прихватају, да ли треба да силом (а сила може бити и вербално насиље...) намећемо своје становиште? Истина ће остати Истина, па ако је други и не прихвате, а наметање увек изазива одбојност онога коме се нешто намеће...Свети Јован Лествичник је сматрао да треба примењивати други метод, метод смирења и  метод љубави, а не користити наметање и принуду.
Па Бог би могао да у трену измени све мисли, срца и дела људска, али тиме би поништио онај дар слободе који нам је тако великодушно дао. Бог никога не присиљива на добро или љубав (јер самим тим би престали да буду добро и љубав). Бог је благ и кротак...

Како то пише у Светом писму:

Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: ДОЂИ И ВИДИ ! (Јован 1,45-46)

Дођи и види, то је метод православља, без принуде, без наметања, без присиле, дођи и види..
Истина се не намеће, она се нуди и дарива. Истина није тенк која ће да те прегази, већ је Истина блага и кротка. Наш Господ Исус Христос је био Јагње Божије, који је нама узор у сваком погледу, па и узор смирења, кроткости и благости. Господ је саветовао да онај који жели да буде први, треба да буде слуга свима и Он који је апостолима опрао ноге, дао је и нама наук да се никада не узносимо изнад других, да не мислимо да смо бољи и већи од наших ближњих.
Свети Јован Лествичник није овим речима рекао да треба да одустанемо од Истине, од Бога, од нашег Господа Исуса Христа (таква мисао не прати искрене вернике, јер они су свесни да је Господ рекао: Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене. (Матеј 5,11) и приликом слања апостола на проповед рекао им је и: А чувајте се од људи; јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. (Матеј 10,17) и на многим местима се говори о прогонима хришћана због вере и проповеди Јеванђеља), него да инсистирање на томе да смо ми у праву, храни нашу сујету, наш его...
Хришћани требају да сведоче веру у Бога, требају да својим речима, а још више својим животом посведоче Јеванђеље, али не треба никоме Истину наметати...Човек треба својом вољом да постане сарадник Божији, да сам пожели да отвори врата на која му Бог куца...
Овим речима је аутор  скренуо пажњу на то да људи који покушавају да се на било који начин сматрају важнијим и бољим од других, тиме почињу да се горде и узносе,  а гордост је Луцифера оборила са неба.

Ево још једне његове мисли:

Смиреноумље се препознаје по мноштву неописиве светлости у себи, по неизмерној љубави према молитви, по томе што се не грде туђи греси, по одбојности према сујети.  (Свети Јован Лествичник)


Збогом остај !

Da si malo vise na temi znao bi da nisam ni komunista ni ateista.
Ali da imam svoje misljenje imam ono se temelji na cinjenicma ekumena nije stvar vjeorvanja u Boga to je tako reci politicki cin ( koliko on moze da bude u okvirima religije )
Mora se postaviti otvoreno pitanje cemu Ekumena sad ?
Da li je to Katolicka crkva u nekoj nezavidnoj situaciji , zbog cega ako jeste, da li je to sve manje podanika   i poslusnika,
O njenoj ulozi u istoriji cevecanstava dovoljno su rekli mnogi pametni i uceni ljudi veci i od mene i tebe zajedno.
Ekumena stop 

Isus je bio jedan i jeste jedan Hrist i kao takav nosi jednu istinu jer sve sto nije jedinstveno i ne moze biti istina sama po sebi. Svako ko iz takvog ucenja definise sebe kao ispravnog a drugog optuzi kao pogresnog niti shvata Hristovu poruku niti moze sebe da zove i definise Hristovom crkvom. Ako treba da postoji crkva ona moze da bude samo jedna a ne vishe njih.

Ako Carigrad nije priznao papu kada mu je bilo najteže ne trebaju da ga priznaju ni njegovi duhovni nasljednici.

A kakve to ima veze sa Hristovom Istinom? To sto si napisao me podseca na dva shestogodisnjaka koji se igraju u pesku zajedno pa s sporeckaju oko igracke a onda jedan drugog izbacuju sa peska.

Carigrad katolike nije smatrao hrišćanskom crkvom.

Zar krstaški ratovi nisu bili dovoljan razlog da ga uvjeri u to ?   

Da preformulishem pitanje? Kave veze politicke igre debelih popova imaju sa Istinom?

nisu svi popovi debel,ima i mršavi.Broj katolika raste i to najviše u Africi i Južnoj Americi.