Mislio da kupuje drvo za potpalu

Kako se šest rezbarenih stubova, koje su Robert Frangeš Mihanović i Vojta Braniš uradili za Međunarodnu izložbu u Parizu 1925. godine, našlo kod Dragana Lešanovića

Dragan Lešanović u svoju radionicu ne pušta ni ženu da je pospremi. On je, kaže, kao neki rasejani profesor. Uvođenje reda u radni prostor za njega bi značilo pometnju. U uglu prostorije, naslagani jedan na drugi - šest drvenih stubova.

- Njih sam našao na vojnom otpadu, pre skoro 40 godina. Mislio sam da kupujem obično drvo za kamin. A ispostavi se - vredno! Taman sam krenuo kući, kad mi je prišla jedna žena, sva se zajapurila od trčanja. Kaže mi: "Jao, gospodine, je l' hoćete da mi prodate bar jedan stub? Čim sam ih videla na otpadu, otišla sam kući da donesem novac". U međuvremenu, naletim ja i kupim ih, misleći da je drvo obično. I ta žena me upozna sa "istorijom" drvenih stubova.

A priča kreće još 1925. godine, na Međunarodnoj izložbi modernih primenjenih i industrijskih umetnosti u Parizu. Kraljevina SHS dobila je, pored svog nacionalnog paviljona, i izlagački prostor u "Grand Palasu" i Galeriji invalida. U početku ih je bilo osam. Prema rečima našeg sagovornika, dva stuba su netragom nestala. Autori rezbarenih stubova iz Galerije invalida su Robert Frangeš Mihanović i Vojta Braniš. Oplemenjeni su narodnom ornamentikom.
      

Gvarnerijusova

- Imam i jednu Gvarnerijusovu violinu iz hiljadu šesto i neke. Tripo Simonuti mi je rekao da se, ako ikad poželim da je prodam, obratim prvo njemu.
      
   
   
      

Vojsku na bicikle

Draganov servis za bicikle posetio je Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije. Oduševio se kad je video bicikl. Trlja ruke, odmah hteo Dragana da vodi kod predsednika Tadića. A on, kaže, operisan od politike. Tako je i decu učio.
Patentirao je Dragan Lešanović i podvodni bicikl. Kaže, jedan oficir mu rekao da bi bio zanimljiv našoj vojsci.
      
   
   

Prema Zakonu o kulturnim dobrima, ovi stubovi su, kao predmeti likovnih i primenjenih umetnosti stariji od 50 godina, zaštićena kulturna dobra. Ne mogu se, bez saglasnosti nadležnih, iznositi niti izvoziti u inostranstvo. U Ministarstvu kulture smatraju da bi ove umetničke predmete trebalo uvrstiti u neku od zbirki skulptura muzeja u Beogradu. Ali, one i dalje čame kod čika Dragana. Pre nekoliko godina procenjeni su na 7.000 maraka, svaki. A iz Grada mu poručili da nađe donatora. Nudili mu i plac u Bregalničkoj ulici u zamenu za predmete, ali posle se ispostavilo da plac već ima vlasnika.

A odmah pored stubova našlo se mesto i za gramofon na navijanje koji je deda našeg sagovornika dobio od kneza Pavla, 1940. godine. Rekao mu, bolje da ga pokloni njemu nego da ga uzmu komunisti.

- Volim ja tako da odlazim na rasprodaje starih stvari, otpad... Evo, ovu knjigu staru, mislim, oko 700 godina, našao sam na nekoj rasprodaji - lista pri tom knjigu drvenih korica koja izgleda kao da je "pregrmela" mnogo toga. - Mislim da je na staroslovenskom. Hteo sam, kad sam išao u Hilandar, da odnesem na dar manastiru. Ovaj spomenar iz 1900. pisale su drugarice jedan drugoj. Tu je, pre nekoliko godina, jedan komšija rušio kuću i sve sa tavana bacao na zemlju, i ja ugledam sveščicu. Moja žena ume da pročita taj krasnopis - priča Dragan Lešanović. - A kad bih "udomio" stubove, odmah bih mogao da završim i biciklu na kojoj sad radim. Sklopio bih je očas posla - otkriva čika Dragan.

I zaista, u drugom delu radionice, počasno mesto zauzima patentirani "hidraulični automatski prenosnik za bicikle sa selektivnim pogonom na oba točka". Ili, kraće, hidraulični.

- Ovaj bicikl mogu da voze svi od sedam do 77, budući da hidraulika olakšava vožnju. Istim sistemom se i koči, pa uobičajene kočnice nisu potrebne. Ima pogon na prednjem točku, a kočnica će isto delovati na prednji, kao i na zadnji točak - objašnjava Lešanović, ali ne previše detaljno. Jer, nikad se ne zna. Ideju je, kaže, dobio dok je imao malu fabriku u Šimanovcima. Jedna zaposlena, malo "krupnija" žena često je dolazila zajapurena na posao jer je uvek žurila.
- Rekao sam joj, Joko, napraviću ti takav bajs da ćeš moći bez problema da ga voziš!

Samo da do juna završi bicikl i ode u Grčku na letovanje. A ko otkupi licencu, a zainteresovanih ima, imaće i pravi "bum" u rukama jer, našao on podatak, svaki Holanđanin ima po dva bicikla. A gde su Kinezi, Indijci, Amerikanci...?!

Njegov prvi patentirani pronalazak nazvao je "fakir". To je zapravo akupresurni stimulator za otklanjanje bolova.
- Moja žena ne može bez njega. Ja ga nikad nisam testirao, šta ću kad sam zdrav! Sve ovo što sam izgradio ovde je od prodaje "fakira". Najviše su ga kupovali sportisti i baletani. Prodao sam oko 100.000, a poklonio bar 2.000. Išao sam kod mog prijatelja doktora, slušao predavanja o akumpunkturi i rešio da napravim jedan ovakav.

Jedan "model" može da se "privije" na bolno mesto, drugi izgleda kao oklagija "obogaćena" brojnim iglicama koje neverovatno masiraju.


Izvor: Glas Javnosti \ Jasna Vučić