Razgovor Sokrata i sofiste Trasimaha o pravednosti

(Sokrat, veliki grčki filozof, uopšte nije pisao. Zato je njegov učenik, veliki grčki filozof Platon zapisao kakve rasprave je vodio i šta je sve govorio Sokrat)


TRASIMAH: Čuj, Sokrate, ja tvrdim da pravedno nije ništa drugo nego korist jačega. Ali zašto se ne hvališ? Nećeš!

SOKRAT:    Moram reći da te zaista ne razumem. Kažeš da je pravedno korist nečeg jačeg? Pa, ako je rvač Polidamant od nas jači i ako mu prija to da jede govedinu, zar je ta hrana i nama, koji smo od njega slabiji, korisna i pravedna?

TRASIMAH: Užasan si Sokrate. Smatraš da je govor nešto čemu bi naudio.
SOKRAT: Nipošto, dragi prijatelju, nego mi reci šta misliš.

TRASIMAH: (...) Svaka vlast postavlja zakone u svoju korist, pojedinac sebi a tako i ostali. Postavivši zakone u svoju korist oni proglase to da je i to pravedno za podanike; i onaj koji to prestupi, kazne ga zato što krši zakone i čini nešto loše. To je, dakle, mudračino, što govorim da se u svim tim državama isto smatra pravednim: korist vlasti koja postoji. Zato je za onoga koji misli dobro svuda isto: korist jačega.

SOKRAT: I ja se slažem, Trasimaše, da je pravednost nešto korisno, ali mi to nije jasno. To treba razmotriti.

TRASIMAH: Razmatraj.

SOKRAT: Kadkad jači nalažu slabijima i čine im štetu; a prema tome, isto tako je korisna šteta nekog jačeg i korist nekog jačeg.

TRASIMAH: Sokrate, izvrćeš reči. Na primer, nazivaš li ti čoveka koji je pogrešio grešnikom u operaciji ili nečem sličnom nad bolesnikom? Ili matematičarem u nekom računu? Nijedan od njih, kao i mudrac ili vladar ne greši u svom poslu. Vladar, ili pak neko drugi, najbolje odredi kojih pravila treba da se drže podanici i zato tvrdim: pravedno je korist jačega.

SOKRAT: Ne brine se samo doktorsko umeće u svoju korist nego i za korist nečijeg tela.

TRASIMAH: Tako je.

SOKRAT: Trasimaše, umeća vladaju i jača su od onoga za šta postoje. Nijedno se znanje ne brine i ne zalaže u korist jačega; već u korist slabijeg i svog podanika. Lekar je tu da pomogne ne sebi, već drugima. Lekar radi svoj posao u korist nekog bolesnika. Nijedan drugi vladar, isto tako, nema na umu da se zalaže u svoju korist već u korist naroda i nad onim nad kojima vlada. I sve što vladar govori čini tako da pazi na narod i na sve ono šta njima pripada.

(Trasimah se ipak složi sa Sokratom).

juuj Liv
onda ti potpuno slazes sa mnom sto sam pisao u drugu post-u? Da lekari ojacaju i bed , ako ne primete to da vladanju ne sme da bude temelj ljudski ponizenost i beda.
Platon u Drzavu je ocrtao jednu diktaturu, gde nema mesto za umetnike. Ako to primetimo onda jeste Platonov idealizam kao sve idealizam gde pojmovi teze na jednu centralnu istinu su diktatoricni kao sto takvi ne postoje u prirodu isto kao krug ili trougao. Sto su vizulane projekcije tome kako se funkcionisaju meme izmedju ljudima.
ada ne moram to vec napisati da svim idealizmu na telo je jedan jako bitan organ je centar a to je falus. A zena sa celom telom je sve ostalo u svetu. Samo zajedno je moguce komunikacija kao takav. I ziveti u pravednosti odnosno ne biti diktatorican.