O ljubavi mozemo 'filozofirati' kao o:
a) intenzivnom zeljom za nekim ili necim; ako za nekim - cesto je povezana sa seksualnom zeljom (eros, erotika). To je "ljubav" koju vecina nas poznaje...
b) dopadanju i uvazavanju onog drugog ili drugih. Nalazimo je u prijateljstvu, familiji, grupi, i sl. (philia) i mozemo je osjetiti samo ako volimo samu/og sebe.
c) roditeljskoj ili bozanskoj ljubavi, koja je kombinacija erosa i philia-e i koja ne trazi uzvracanje. To je kad volimo srcem i dusom, kad volimo kao samog sebe (agape).

Ono sto vecina nas zove ljubavlju je samo sinonim za odredeno ponasanje koje smo naucili. A prava Ljubav ostaje izvan nasih intelektualnih i emotivnih sposobnosti.

Za mene je ljubav spoj seksualne privlacnosti i osecaja da me onaj drugi dopunjava i ispunjava, da je moja 'polovina'. Kad volim prijatelja volim ga jer uzivam u njegovom/njenom drustvu i humoru. Volim svoje roditelje jer se eto roditelji vole. Volim i zivotinje jer ih jednostavno volim.

Dakle prva dva razloga su sebicna, treci je neutralan, cetvrti ne znam...

Mozda netko od vas moze objasniti...

Sto je ljubav i cemu sluzi? Dali uopce postoji?
Da li je koncept ljubavi racionalan?
I da li je uopce mozemo opisati?
Da li ima smisla o njoj uopste pisati ili razmisljati?

Ljubav jeste sebicna, to je potreba da ne budemo sami, da nadjemo osobu sa kojom ce nam jedostavno biti lepo, kojoj mozemo verovati i na koju se mozemo osloniti..., i sa kojom cemo ovaj zivot lakse pregurati...
Ljubav prema deci je kao ljubav prema samom sebi, i najcistija je i najiskrenija je, samo treba voditi racuna da su nasa deca licnosti koja nisu tu da sprovode nase ideje vec su tu da odzive svoj zivot prema svom karakteru, a da smo im mi samo tu da im pomognemo da odrastu...
Ljubav prema roditelju je iskonska, ne mora da bude lepa ali je neunistiva... Najvise se voli dete!!! Za dete roditelj ce zrtvovati i svoj zivot! I to je normalno...

Ljubav je " nešto" o čemu je jako mnogo pisano, a da ljudi ipak nemaju pojma o čemu pričaju. Svaki čovjek ima " svoju" definiciju ljubavi i tu je teško dati nekakvu definiciju. Meni je najljepši tekst o ljubavi onaj u Bibliji, 1 Korinćanima ( Kor) 13. Osim tog teksta ima i par pjesmica koje imaju svoju dubinu.

Mozes li otkucati taj txt ili iskopirati ako imas odakle?

Ljubav........vecita tema......... i vecita zabluda.....a opet toliko volimo da zivimo u tj zabludi........
Kod ljubavi postoje:
zaljubljenost - to je nesto sto nastaje brzo bude jako sa ogromnim emocijama ali isto tako brzo puca prolazi, unapred osudjeno na propast, retke su zaljubljenosti koje su se pretvorile u ljubav
voleti - to je nesto sto traje kada sa nekom osobom zelimo da delimo vreme ljude i dogadjaje, kada tu osobu zelimo da nasmejemo, oraspolozimo, kada imamo proslost sa tom osobom, sadasnjost i zelimo buducnost......
A opet covek ce biti najsrecniji ako unapred pre svega shvati da nijedna ljubav nije vecna da sve ima svoj pocetak i kraj, manje ce patiti kada to shvati kao takvo.
Nekada su ljudi ziveli mnogo krace i mogli su pricati o ljubavi za ceo zivot, sada kada je ljudski vek pomeren na 80-90 godina sasvim normalna stvar je da covek moze doziveti vise pravih ljubavi, zabluda je da postoji samo jedna prava ljubav.
A ljubav prema detetu jedina je ljubav bezuslovna, i koja ne prolazi, vec traje.

Čeznite za višim darima! A evo vam puta najizvrsnijega!

Hvalospjev ljubavi

#13 Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske, a ljubavi ne bih imao, bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči.
( 2 ) Kad bih imao dar prorokovanja i znao sva otajstva i sve spoznanje; i kad bih imao svu vjeru da bih i gore premještao, a ljubavi ne bih imao - ništa sam!
( 3 ) I kad bih razdao sav svoj imutak i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi ne bih imao - ništa mi ne bi koristilo.
( 4 ) Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se;
( 5 ) nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo;
( 6 ) ne raduje se nepravdi, a raduje se istini;
( 7 ) sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi.
( 8 ) Ljubav nikad ne prestaje.
Prorokovanja? Uminut će.
Jezici? Umuknut će.
Spoznanje? Uminut će.
( 9 ) Jer djelomično je naše spoznanje, i djelomično prorokovanje.
(10) A kada dođe ono savršeno, uminut će ovo djelomično.
(11) Kad bijah nejače, govorah kao nejače, mišljah kao nejače, rasuđivah kao nejače. A kad postadoh zreo čovjek, odbacih ono nejačko.
(12) Doista, sada gledamo kroza zrcalo, u zagonetki, a tada - licem u lice! Sada spoznajem djelomično, a tada ću spoznati savršeno, kao što sam i spoznat!
(13) A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav - to troje - ali najveća je među njima ljubav.