A sta kazu te karmicke discpiline ili sta vec o grehu? MIslio sam da je jasno da se tema odnosi na pravoslavlje i pravoslavno gledanje na greh....
Svako ima pravo izbora, ali...

Greh je ono sto ce pre svega tebi samome nauditi, pre ili kasnije. Ako to ne shvatas, onda ti niko pomoci nemoze!!!

Meni je ova diskusija trebala zbog rada za skolu, ali ovde pomoci nema...

Ne znam da li znaš da je Hristos rekao da je dobro za nas što će On otići,
jer će posle Njega doći Duh Božiji, Koji će svetu pokazati šta je greh - a greh je
ne verovanje, nemanje poverenja u Isusa Hrista.
Ti ovde lepo pišeš i ja se u potpunosti slažem sa tobom.
Sa druge strane, sobzirom da idem u crkvu, vidim da se i tamo govori o tome
da je hrišćanstvo - konsekventno verovanje i življenje.
Neko je ovde napisao i spisak tih tzv. 7 smrtnih greha.
Ne znam kako ti razmišljaš ali ja ne bih voleo ni jedan od njih da imam.
Ne zbog toga što neko to zabranjuje već ... pa pročitaj ih i sama!
Voleo bih da budem, kako ti kažeš, 'slobodna ličnost' i to da budem
slobodan od ovih stavova, osobina i želja.

Iz ovih, na ovaj ili onaj način, izlazi npr. ubistvo.
Kada čovek nebi imao ovo - ne bi ni ubijao.
Tuđe reči bolje govore od mojih:
(parafraza) "Voli Boga" i "Voli čoveka" - o ovim dvema kratkim rečenicama 'vise' sve druge tzv. zapovesti.
Ne znam odakle ti ova misao.
Liturgija na primer je radosni događaj iz prostog razloga što je Hristos Isus uradio sve
što je bilo potrebno - baš zbog toga što je - sve oprošteno!
Samo treba 'ući u taj oproštaj'.
A i to ne iz straha! Nikako!
Strah isključuje radost, valjda.

Preljuba
Lenjost
Gordost
Prozdrljivost
Zavist
Novcoljublje (Srebroljublje)
Zlopamcenje

ovo je lista 7 smrtnih grijehova, a koliko se ja sjecam postoje jos dvije liste. Grijehovi protiv svetoga duha i jos neki ( jedni od tih se ne oprastaju ). Bilo bi zanimljivo da neko ko to zna ispise ( mozda @nemam pojma )   

Nešto baš nisam primetno da hrišćanska crkva praktično primenjuje ideju da je sve oprošteno. A i da je tako ljudi bi i dalje grešili - jer bi im sve bilo oprošteno.

Hrišćanska crkva je vekovima nastojala da ljude drži u neznanju i stahu da bi jedine istine koje bi oni prihvatili mogle biti jedino crkvene istine. Crkva je se protivila bilo kojoj novoj ideji i misli.

De facto crkva i njeni velikodostojnici su sami grešili tokom svoje istorije.

Ja Isusa vrlo poštujem kao ličnost i bilo bi idealno da su ljudi prihvatili njegove propovedi i nastavili da žvie po njegovom učenju. Ali nisu! Oni koji su došli posle Isusa, a koji su govorili u "njegovo ime" krenuli su da šire hrišćanstvo i pretnjama strašnog suda i večitim mukama u paklu - dakle strahom. Ja ne znam da je Isus ikada rekao "osnujte crkvu u moje ime i služite mi kao bogu" npr. A svi znate da je hrišćanska crkva, otkako je proglašena zvaničnom rimskom religijom, naprasno se obogatila, stvorila hijerhijski sistem i iskazala vrlo uspešne tendencije da rukovodi, pored duhovnog života, i svetovnim. Našla se za kompetentnu da vodi ratove, na sliu pokštava, sudi i osuđuje, sve u svemu da se upliće u sve pore društvenog života. Što se tiče pravoslavlja na ovim prostorima, ono nije zakačilo većinu takvih stvari koje je posle raskola nametalo katoličanstvo, iz prostog razloga što nije moglo tako nešto uraditi pod Turskom okupacijom gde je bila sekundarna i sputavana. Ali da je Srpska država opstala, ubeđen sam da bi i pravoslavna crkva krenula sličnim koracima. Hrišćanstvo je se, od sasvim dobrog Isusovog učenja, i sledovanja tog učenja u ranoj fazi, izrodilo u striktno razvijenu instituciju sa svojom hijerarhijom, sa sistemom krutog verovanja u samo ono što crkva tvrdi, dok obični ljudi zaboravljaju da su i sveštenici obični ljudi, da imaju sve slabosti, grehove i posrtaje kao i svi obični ljudi.

Na kraju crkva tvrdi da je potrebna ljudima da bi bila posrednik između njih i boga. Kao što rekoh, sveštenstvo čine obični ljudi, kao svi mi, sa svojim grehovima, oni nisu ni bolji ni gori od nas, pa zašto onda posreduju između "običnog" čoveka i boga?

Ne znam za postojanje još jednog spiska tzv. smrtnih greha sem ovog koji si i ti pomenuo.

Ovo što ti pominješ (grehe koje Bog neće da oprosti), mislim da su 2:
1. (parafraziram) "Ako neko i kaže nešto protiv Hrista Isusa, biće mu oprošteno;
neće biti oprošteno huljenje Svetoga Duha" (i ti si ovo pomenuo), mada se obavezno
mora pogledati celo to poglavlje u jevanđeljima.
2. (parafraziram) "Ne uzimaj uzalud Ime Gospoda Boga svojega, jer Bog neće
oprostiti uzaludno uzimanje Imena Njegovoga".
Odavde su Jevreji preuzeli praksu da nikada ne izgovaraju Ime Božije.
Za svaki slučaj.

Sad ja kao razmišljam:
S'obzirom da je jedini način da neko prepozna Hrista Isusa kao Božijega Sina
taj - da mu Bog pomogne Duhom Svojim Svetim, to (ne vidljivo ali primetljivo) unutrašnje
prisustvo Svetog čini jedinu pravu, večitu i priče vrednu razliku među ljudima.
Dakle, unutrašnje prisustvo Svetog.

Ili što neko lepo reče:
"Ne oprostivo je jedino ne prihvatanje oproštenja."

Ja jesam. Na Liturgiji.
Premda još nisam sve ukapirao tamo - tu emociju jesam.
Ovo si dobro rekao.
Ima nešto o tome u Novom Zavetu ... ne mogu tačno da se setim... nešto kao:
"Gde ima mnogo greha - izliva se i mnogo opraštanja. I da li zbog toga treba da
što više grešimo? Sačuvaj Bože! Jer, tako se ... čovek 'zabetonira' u grehu i otpadne od
pokajanja!"
Da je bilo ljudi, pobožnih i ... u-crkvu-odlazećih, koji su bili kako ti kažeš - bilo ih je.
I to o-ho-ho.
Ama bilo je i onih pobožnih, koji su sačuvali predanja i Sveto Pismo i Liturgijsku praksu.
Da. I danas je tako.
A opet - ima i onih drugih.
Ja se lično malo bavim 'velikodostojnicima' već se zanimam za ... 'malo-dostojnike'.
Za obične ljude - Bogomoljce.
A i oni koji jesu - i od njih je većina pobijena!
Tako da ti je bolje da ostaneš ... pasivni posmatrač i ... tihi poštovalac Hrista Isusa.
Danas ne ubijaju ali sve drugo je u opticaju.
Pa... ako si ubeđen...
Premda je princip "šta bi bilo kad bi bilo" - filozofski princip.
Ne znam da li znaš da se ljudi koji idu na svetu Liturgiju, 'obični' vernici,
prema Svetom Pismu nazivaju carski sveštenici.
Znači ne tzv. popovi - već mi!
Iz mog laičkog iskustva, ne vidim da moj 'pop' stoji između Boga i mene
ni u jednoj ... njegovoj poseti moj kući.
Niti našom zajedničkom molitvom i pevanjem na Liturgiji.
Ali, verovatno ti imaš drugačija lična iskustva.

Naravno da ne treba da gresimo, a u pitanju je koje tumacenje greha imamo (da li je hriscansko ili ne, to je druga stvar). Medjutim, osnovni gresi su svuda isti, a tu je i covekov zdrav razum.


Bilo ih je, nikada nisam tvrdio da nije. Verovatno mnogo vise nego onih koji su nastojali (i uspeli) da zbog ovog ili onog uverenja zloupotrebe crkvu. Stvar je u tome da su losa dela ostavila dubok trag u Hriscanskoj istoriji.


To je vrlo pozitivno sto se zanimas obicnim, kako kazes "malo-dostojnicima". Ali oni su van ikakve diskusije. Diskutovati o njima bi znacilo zadirati u neciju licnu veru, a ona je neprikosnovena, jer svako ima pravo da veruje ili da ne veruje, vec prema vlastitom misljenju. Visokodostojnici medjutim imaju odgovornost, jer njihova dela mogu da ostave dalekosezne posledice na zivote velike kolicine ljudi.



Ja jesam samo pasivan posmatrac, jer ne mogu da uticem ni na sta, ali mogu da iznesem svoje misljenje, iako ono nece promeniti tok stvari.

Jeste filozofski princip, ali filozofija podstice razmisljanje, a misao kao takva nije nikada naudia (osim ako se pogresna misao sprovede u delo, naravno). Stvarno nema potrebe vise pricati na temu "sta bi bilo da je bilo..."

Ali ja nisam govorio o obicnim ljudima vec o popovima (izraz koji si ti iskoristio). Cinjenica je da obican covek u popu vidi nekog ko je blizi bogu od njega samog.

Informacija koju sam saznao od studenta Teologije je da je zvanican stav crkve da "popovi" posreduju izmedju boga i coveka, jer covek nije kadar da direktno vrsi "opstenje sa bogom".