Ко то беше Оља Бећковић

Филм ,,W” говори све најгоре о Џорџу (W) Бушу, а приказан је у време док је овај био председник Америке! И нису филм емитовали у „Купусном листу”, нити на „Јутјубу”

Да су сада деведесете, Оља би постала хероина напаћене Србије. Да Оља није – Оља, постала би вођа опозиције. И нечија марионета? Небитно. Само једно је овде битно – цензура „Утиска недеље” не би тек тако пала у заборав. Овакав повод за рушење режима, а опозиција – ћути.

Шта се то сада дешава? Нема више опозиције? Тја, има је, али нема пара.

Деведесетих је oпозиционе медије плаћао Запад. И постигао данас незамисливу слободу медија. Сиротињски рај за новинаре: једна новина те неће одеш у другу. Једна телевизија те неће пређеш на другу. Понекад за мање паре, али сачуваш душу. Има ли другог лека за аутоцензуру, а на планети Земљи?

Био је то чаробни спој: новинари су имали чврста уверења (да треба срушити Милошевића), а Запад је имао паре. И иста уверења. Опозиција је то називала „снажном међународном подршком”, а режим је говориоо страним плаћеницима. Са ове дистанце кад гледам, видим да су и једни и други били у праву, барем што се тих етикета тиче.

А сада се све променило. Жеље Запада сада испуњава влада. Косово? Изволите. Унитарна Босна? Радимо на томе... Па зашто би Запад онда финансирао било какве опозиционе медије?

Не би то данас ни било потребно, да институције нису остале исте као у Милошевићево доба. Овде и дан-данас челници добијају упутства од Газде и беспоговорно их спроводе. Газда је, додуше, у међувремену неколико пута променио име, али ћуд није. Демократија? Ха-ха-ха. Добацили су до поштеног пребројавања гласова. Приватна својина? Може и то, али само за одабране и послушне...

И онда стварно никога и не чуди то што приватни власник телевизије Б 92 укида своју најгледанију емисију. Цензура? Наравно. Не уједа се рука која ти уступа фреквенцију (то јест, две фреквенције), ваљда је то сваком у Србији јасно.

И тако нестаде Оља из медија. За разлику од деведесетих, нема више озбиљног медија који би њу запослио. Можеш, Оља, да одеш у часопис „Купусни лист”, поручује власт, и не само власт, нажалост. Исто поручује и Горан Милић из Ал Џазире, каже: „Само ти, Оља, снимај, све ће то интернет пренети ... и позлатити.”

Да не буде забуне није овде ствар у Ољи. Ствар је у томе да Србија данас нигде не може да сазна колике је незналице воде. Рецимо да, као некад, чује како Томислав Николић не зна како му се зове смер на коме је магистрирао. Да сада, рецимо, од ученог света чује причу о томе како је немачка издавачка кућа Де Груитер у септембру ове године потврдила да је чланак градоначелника Синише Малог плагијат и повукла га из свог часописа, док у Србији нико нема петљу да то исто уради с његовим докторатом. Нити са плагираним докторатом Александра Намбије Шапића. Нити с плагијатом министра полиције. Незгодно је то – подсећати јавност да полицију води лице коме је доказана интелектуална крађа. Након што је два пута одбио отворени позив да пред камерама демантује плагијат они угасише камере. Паметно, признајем.

У том мраку, сви ће заборавити тренутак када је Јоргованка Табаковић на РТС-у похвалила „једног нашег врлог економског новинара” који је, како је сетно нагласила, рекао: „Стабилност није све, али без стабилности, све је – ништа.” О темпора, о морес, што би рекао Жика Обретковић! Свако ко је макар прелистао било коју озбиљну књигу о економској политици зна за Карла Шилера, западнонемачког министра привреде (1966–1972), који је овим речима објавио да Немачка никада више неће водити инфлаторну економску политику. Сме ли гувернерка то да не зна? Сме, наравно. Уз два мала услова: да сама ту тему не отвара, и друго, ако јој већ излети и брука се открије, да ту брљотину ниједан новинар више не сме да објави у ударном термину.

Не знам како ми сад баш паде на памет филм „W”, који сигурно није најбољи филм на свету, али јесте битан за оне који размишљају о демократији, слободи, или о Максу Веберу, идејном узору нашег премијера. Овде је битно то да филм говори све најгоре о Џорџу (W) Бушу, а приказан је у време док је овај био председник Америке! И нису филм емитовали у „Купусном листу”, нити на „Јутјубу”, него лепо, како бог заповеда широм Америке и широм света. И није га режирао било ко, него Оливер Стоун, левичар и љути Бушов политички противник. Сам Буш о филму никада ни речи није рекао, никоме отказ није дао, нити је коме због тог филма длака с главе фалила.

Веберовски потез леченог алкохоличара Буша млађег, који није имао потребу да зове телефоном оне с којима се не слаже, нити да укида филмове и емисије које му нису по вољи. Да ли се Буш уздржао зато што је боље од Вучића разумео Вебера, или му институције нису дозволиле да реагује – свеједно. Гласам за институције.

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду

Даница Поповић
објављено: 20.11.2014.

Политика

---

Дакле... није поента ни утисак у Ољи, ни Сарапи, нит Б92 ил Пинку... поента је баш у овоме, тренутном стању у медијима и постојању алтернатива. Има ли их, ко су и какви су, ако их нема зашто их нема... и на крају, ко треба да буде алтернатива а ко да стоји иза те алтернативе.

оставите тему без катанца, допуњаваћу је кад будем стизао 

Danica je sve rekla, dopuna je nepotrebna. 

Што се тиче филмова...злочиначки Милошевићев режим је финансирао све филмове из деведесетих који на најгори начин говоре о том истом режиму...Буре барута, Ране...да не набрајам

Тако да...то и није неко мерило демократије, слободе говора и осталих виртуелних појмова

Njen problem je što ne može da se odmakne korak nazad od svoje stranke i da kaže sledeće,ok Vučić nas je zajeb'o,uz'o medije,u'zo sve,nema više "džuboks opozicije" jer je ovaj zasad pokrio sve Bajden,Putin,Merkel,Arapi,da li ćete vi kao ozbiljna opozicija da krenete sami u borbu korak po korak,ili ćete kao neozbiljni ljudi da čekate da neko ubaci novčić u džuboks?To je pravo pitanje,sve ostalo je plač malog deteta kome su uzeli igračku i koje ne može ništa da uradi povodom toga...

Uvek postoji džuboks, jer svaka stranka da bi radila treba finansijera. Demokratičnost nije samo pitanje novca, već i uskogrudosti, ili širokogrudosti ljudi koji vode stranke. Bojim se da naše društvo samo po sebi nije sposobno za raznolika mišljenja. To je pokazalo političko delovanje od postojanja srpske savremene države do danas.

Sve je to ok,ali evo ja kažem Vučić previše lupeta,drami,nema ljude oko sebe,ide mi na q...super jesam li sažeo sve što ovi govore mesecima?Jesam.Yey me.Tačka,to smo apsolvirali.Šta ćemo sad?Ništa,muk,tišina.Jer ova priča je super,ali utuvite u glavu(mislim na sve iz "demokratska Srbija d.o.o") NIJE PROBLEM VUČIĆ!On je šupalj sa sto strana,ali i staro drvo je šuplje unutra ali ja ne mogu da ga oborim rukom i za njega mi treba motorna testera(čitaj opozicija),u ovoj zemlji je nema,jer ako je meni alternativa Vučiću Pajtić,Jovanović i Živković,ljudi nemojmo da se zajebavamo neka Vučića dok ne dodje neki novi voz,manje će štete biti...

добар опис тај џубокс... тачно тако, овде је канда и постојање опозиције и самог другачијег мишљења постало једна од оних ''колико пара толико и музике'' ствари...

Иначе... тешко да ту може бити бољитка, јер овде сви, па и они који би требало да се боре и изборе за слободне медије и слободу мишљења... то схватају само и искључиво као реципроцитет у власништву над таблоидима и подједнаку могућност ваљања у блату... типа... Вучић има свој Информер оћемо и ми један  таблоид и једну љигаву креатуру попут ЈВучићевића да пласира наше бљувотине...

Е то је схватање медијских слобода и независног новинарства у Срба. И то чак и оних Срба који би требало да су нека курчева елита.

Isto pričano za Tadića. Neka ostane doći će gori. Kad je priča pukla došali drugi. I njma će isteći vreme, iako se oni toliko toga plaše, da ti ne daju ni da prdneš, a kamoli da ih kritikuješ. Nikada nije bilo da ni jedan novinar ne sme da postavi kritičko pitanje vlastima. Svaki interviju je posato monolog.

To je to...pogledaj se u ogledalo,jesi ti to radio-jesi,jesi radio to suptilnije od Vučića-jesi,ali poenta je ista,ti si kontrolisao sve,on kontroliše sve,je li te dobio iz te pozicije-jeste,začepi i radi...i to si dobro rekao nije problem što Vučić jaše konja nego što nemam i ja konja da jašem,e pa newsflash za sve njih konj će da lipše jednog dana od tolikog jahanja pa neće imati ni jedni drugi ako ovako nastave...

Ja ne kažem doći će gori,MI ZNAMO da su gori,mene boli briga kad će mu doći vreme,neka dodje sutra što se mene tiče,ali ja hoću kad dodje to vreme da dodje bolji od njega,a ne ponavljač(imao si šansu uprskao si jebi ga live with that),hoću da ta opozicija iznedri nekoga ko je bolji,ko nije lopov,ko nije eks(Šešelj,Sloba,Boris...nastavi niz).I nije poenta kritika,poenta je da ponudiš nešto drugo,šta koji q kritikuješ Vučića,što ubedićeš nekog SNS-ovca da glasa za tebe,aha oće to,objasnićeš ljudima koji su protiv njega da budu još više protiv njega  ,mislim...problem opozicije je neizlasnost,neće ih ljudi,neće Vučića,ali neće ni njih,to je čitav problem...a ovako im je jedina nada da se Vučić okrene Rusiji pa da na taj način ga neko krene obarati,da li je Vučić toliko glup,pokazao je da nije...

и на ово још налетим данас у Данасу...