o necemu sto nisam trebao da kazem a rekao sam i osobi koju zabole k.... za mene

o rečima iznad....

sta se desava

Mrzi me da idem do stanice i nazad,ali sta cu kada moram...

O tome da su muskarci svinje....

O čemu razmišljam? Otkud znam o čemu.... 
Ni o čemu pametnom... Sve što sam negirala kroz život sad mi se vraća kao bumerang, al’ u potvrdnom obliku. Kakva, bre, dobra strana, nema dobre strane... Da i mene taj šamar realnosti pogodi!! Kakav lep svet, kakve lepe reči, kakvih sedam brda???  Toga ima u bajkama.. Kod Crvenkape... e, do mog...    nije, kod Crvenkape je šuma, brda su valjda kod Snežane, gde znam i bajke su se izmešale... 
Jbš brda, kao da su važna... Ma, nije važno, ništa nije važno, danas je važno jedino da se uvučeš u guzicu nekome da bi te ’prihvatili’... I ko da prihvati? Je*e mi se za takvo prihvatanje ako ću celog života smrdeti na sadržaj debelog creva neke ljige... Ko voli nek’ izvoli i nek’ se gnuša sopstvenog smrada.... 
smradovi.... ništa više do smradovi, bili kroz život i to će ostati kićeni kroz vreme specijalnim aromama neljudskih tvorevina ljudskog oblika. Iz jedne guzice u drugu izgubiće i oblik i smisao postojanja, ni malo svoji, bedni i  jadni, nedostojni poštovanja na osnovu svojih kvaliteta već na osnovu probijanja u tuđe slabosti (?!), žalosni i napaćeni umesto da kroz trnje i žbunje traže makar jedan cvet oni će kroz najlepše vrtove tražiti jedan je*eni trn.... I zato nikad neće i uspeti da sagledaju lepotu življenja zaslepljeni i preokupirani debilnom potragom za svim tim lošim i ružnim... Ti nikada neće reći kako je reka lepa, ti će juriti mulj i sivilo vode, ti nikad neće videti lepotu proleća obazirući se na bljuzgavi sneg koji se topi, ti nikad neće videti sunce kroz oblake već oblake preko sunca...... Ti, ti nikada neće vredeti..... 
Ma i ja sam glupa što se obazirem i nerviram, al’ šta drugo, dok se puni čaša puni se, nekad mora i da prelije....   
I opet, kroz grozne misli i trenutke razočaranja u jedno, rađa se i razmišljanje o nečem drugom, mnogo lepšem...    elem, otud i pitanje... hoće li jedan novembar izleteti ikako iz ove moje lude glave?   
e.... lepo je kad imaš o čemu lepom da razmišljaš....     kako drugačije da skreneš misli sa gomile budalaština... istina, prošlost ne možemo vratiti... ali.... makar je se sa osmehom možemo sećati...
Neka tog novembra, ipak, u mojoj glavi.... Daće Bog da poživi i tu ostane za trenutke ovakvih.... kretenskih  ... napada....

o snu

O nekim stvarima za koje sam mislila da me nikad nece snaci

O glupostima

o odlasku u kadu