O cemu upravo razmisljas :: Burek Blablaonica ~ Offtopic carstvo

Divno je to pocelo. Cisto prijateljski. Mail tu, mail tamo, malo jadanja, malo zajebancije. Pa onda malo zivotnih tema, traume iz detinstva. Koja slicica...I tako mesecima. Mesecima smo se dopisivali. Stvarno mi je bila podrska u poprilicno usranom periodu koji ne prestaje. Bila je uz mene kad sam pao na koleno i imao operaciju i morao to uredno odraditi, povracajuci u kancelariji i skiljeci ko mis iz brasna. Davala mi savete, nudila poznanstva, pomoc...dobar je to osecaj. Osecaj sigurnosti. Neko je lebdeo iznad mene, moj andjeo cuvar, pazi na mene, cekala da se javim jesam li ziv, saosecala...Bila je uz mene kad sam dozivljavao najvecu pizdariju do sad, zbog koje jos uvek lose spavam...takvo klevetanje dozivi se samo jednom u zivotu...

Dugo je to trajalo, nase on line prijateljstvo. Prijateljstvo na"lajni". Tako mi se sada cini dok se pokusavam skinuti...sa prijateljstva...Trajalo je trajalo, a onda se malo preokrenulo. Jako se preokrenulo. Postalo je vrlo intenzivno. Otkrili smo MSN. Nisam se skidao sa te gluposti,(gadi mi se sad kad vidim MSN). Cetovali smo dan i noc...brbljali...tracali....provocirali se...pale su tu i poneke teske reci, dramatika, emocije...Boze, kad se samo setim! Kad se setim koliko sam sebe dao u to....

A onda je sve naglo nestalo. Neko je probusio baloncic u kojem sam leteo visoko nebu pod oblake, a ja sam ljosnuo ko nikad. Nisam to odmah ni shvatio, pljusnulo me tek kasnije. Shvatio sam. Sve mi je bilo jasno. Svo vreme sam sumnjao, al` nisam sam sebi hteo priznati da sam u pravu. Shvatio sam da je sve to jedna velika igra.

Ne, ne osecam se glupo. Osecaji su puno dublji. Nema vise podrske koju sam sebi davao. Umoran sam. Osecam se kao da sam prekinuo sa devojkom koju sam obozavao. Kao da je umrla. Kao da mi je najbolji prijatelj nestao sa lica Zemlje. A nikad ga nije ni bilo...mozda nije cak ni zensko...a mozda nije ni covek...

Z. Smile