Ne znam šta je radio Teri Ricardson, pretpostavljam da je birao lepe modele i da se trudio da sve bude (ukoliko može) bajno i lepo. Trir je namerno uradio suprotno sa moje tačke gledišta. Posmatram sad kao muškarac ono što je Trir uradio, to je olakšavajuća okolnost. Glavna glumica nije preterano lepa, scene seksa su lišene bilo kakve erotike, o kadru kad iznenada i nenajavljeno prodefiluje odjednom oko 30-40 (khm) sebastijana da i ne govorim.
  Zašto je sve ovo uradio još uvek ne znam, valjda će se autor umilostiviti i pokušati da objasni šta je hteo da kaže.

Ponovo ta reč ( "erotika" ) tamo gde joj mesto nije.Može li u opisu (literarnom/vizuelnom...) seksualne (psiho)patologije  biti ičega erotičnog ?
Tačno je da su igranje po oštrici žileta započeli Italijani,jednom nogom u izmet ugazili Španci,prsno zaplivali senkrupom Francuzi,ali ga je Trir (nakon par tuđih "ispada" proteklih godina) počeo da roni istim na dah.
Nešto mi govori da je razlog tome generalna otupelost evropske duše koju put neameričkog filma danas pokreće još jedino "shock and awe" doktrina (da,ja volim stvari svoditi na lako shvatljivu srž).
O "umetničkim dometima" ovakvih filmova mogu samo kroz pogled drugih (stranaca) na,npr. "Srpski film".Elem,pre jedno 2-3 godine,naletim na sajt(ić) čiji je vlasnik bio neki Azijat (pretpostavljam) vezan za daleku nam Australiju (pretpostavljam) / N.Zeland (pretpostavljam).Čovek je bio zaluđen "umetničkim" filmom i sakupljao / podizao na mrežu sve ono što je smatrao "pomerenim" (,a to je "pomereno" umevalo da bude ozbiljno...fijuuuu). Na kraju mu je kolekcija ličila na frik-šou P.T.Barnuma,sa dr.Mabuzeom koji cepa karte na ulasku.U takvom mu se društvancetu obreo i Srpski film.Već odlučih da film neću gledati,ali me je interesovalo kako taj film vlasnik sajta pozicionira u odnosu na ostatak svoje kolekcije.
Ako se dobro sećam (,jer sajta više nema) , čovek je napisao poduži uvodnik čija je suština bila u tome da je,tokom svih svojih prethodnih "filmofilskih" godina,mislio da su najjezivije stvari koje je video a) dekapitacija (ilustrovao doku-snimkom sa Kavkaza) ,te b) koprofagija (ilustrovao snimkom dve svilenkaste i namirisane cice ; istina , taze istisnut izmet "degustatorka" prima u kristalnu šampanj-čašu ,što čitavu stvar diže,jelte,na viši nivo) ,ali da se nakon gledanja našeg filma ozbiljno zabrinuo za sopstvenu dušu i svet (generalno).
Dakle,od čitavog umetničarenja gledalac će za koju godinu pamtiti samo žežući efekat direkta kojim ga je film bacio u nok-daun.Nema poruke,nema naravoučenija,samo bol...

nisam sigurna da ovo važi za Triera.

Znaci... film je kvazi-artsy shit..

mizogini shit?

Pa film ima neku pricu kakvu takvu, vec vidjenu.Jedino po cemu cu ga ja pamtiti je to sto je dugacak i sto sam ga gledo pet dana 

  Život i smrt porni bande nije aspominjao ?
  Vlasnik sajta sasvim sigurno nije gledao Ružičaste flamingose (Pink Flamingos 1972).
  Ne razumem kakve to veze ima sa filmom kome je nimfomanija glavna tema?
  Nimfomanija je bolest a Trir je tu bolest prikazao bez ulepšavanja, trudio se dakle da bude nepristrasan.


  Jedina mizoginija koja ima veze sa filmom ali ne i sa Trirom je prenijera koja je bila u Sava Centru 8.III u 22.00.

Znaci... sveli smo onda ocenu na shit... bez predznaka...

  Napisao sam na prethodnoj stranici šta mislim a sebe citiram samo onda ako je baš neophodno.
  Ovo u svakom slučaju nije nikakav art pornić u kom scene seksa nisu ubačene da bi spasle neku glupost. O ostalom se može razgovarati, zato valjda postoji ova tema.

slažem se da se ne slažemo. mizoginije ima u Antihristu, mnogo, tako da je očekujem i ovde