Šta reći, zapad kenja na kile. Ako Amerikanci za sebe tvrde da su najdemokratskiji na svetu i najpametniji, zašto takvu stvar ne bi mogli da izjave Srbi?

EKлипе ... гледе Клићолининог одговора ... don't hold your breath ... али контра питања невезаних за дату тему ... е то је већ друга прича 

Ne daj se Dobrice


Ne daj se Dobrice
ne daj se kritikama naš Dobrice

talozima i nakazama Drugih
jer još ti je mozak topao
poguban raspored i rijetke misli
imao si dublje strijepnje od nada

tvoja strijepnja - divota
a nada ti  je u ubožnici
uvjek si bio intelektualno drukčiji
po sviranju u diple,
po naklonima gomili

pratiš nas previše  jutara

od Gazimestana do Srebrenice
i ruši se državni helikopter
tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu dedinjsku padinu
u maskirnom si odijelu
i opkoljen kusturicama.

Ne daj se starosti naša,
ne daj se Dobrice.

Dugo je pripremana tvoja odbrana
i onda slučajno uz vruću rakiju
iz tvojih preopširnih rečenica,
loše prikrivena mržnja


tvoj je način pjesnika na Galebu
a obrazi od đona
kalemaru i otporašu naš
pa tvoje uši, UDBA
i tvoja radna soba
plodna kao kašikara
kao ledeno-mračna svjetiljka
nad zelenom i modrom vodom Dunava
humanog preseljenja bez broja kod Tuđman

prokisla proza bez prizora
i dalje šum u smušenoj glavi
lijepi trenuci rata, genocida i rušenja
upotreba zajedničke pljačkaonice
i molim vas, ako netko mrzi...

Ne daj se Dobrice.

Evo te, ustaješ
tek da okreneš ćurak
da li je to nepristojno
u ovom istorijskom času

Milošević, Godine raspleta
tebi je ipak najdraži početak
raspolazeš s još milion važnih
obavještajnih podataka naše starosti
koja nas pred vlastitim očima vara,
a ti krivotvoriš i ne daš se.

Ne daj se Dobrice

Poderi pozivnicu, otkaži promociju, prevari publiku
odlazeći da se počešeš

tamo gdje te najviše svrbi
guraj kosture u orman
gerontokrato naš iz vremena zmija.

Znam da će još biti mladosti,
ali ne više ovakve
u prosjeku 1389

ti nećeš imati s kim
ostati gedža ako se svi pograđane
i taj će ti gedžovanluk
teško pasti
a bit će ipak
da si ti u pravu
jer sami smo u ovoj krčmi
koju su napustili i ugasili svjetlo

a ponovo počinje ono,
što smo već kusali
devedesetih  na balkanskim otocima
slova od olova
mržnja do bolova
udaljeni glasovi koji se miješaju
glas Radovana, Mladića, tvojih likova
i onih kojih stvarno više nema

na brzinu sklepane knjige pred sajam
i nestalo je svjetla
s tom tminom
još malo đubreta u ovom prostoru
i gotovo.

Ne daj se Dobrice.

Ево га, избегава и боли га туки. "Саговорник"!

+ је окачио неког усташу..

Klićo, nisam uspeo celu tvoju pesmisu da pročitam , ali vidim da je to gomila bljuvbotina i bljazgarija. Pošto do tvoga mišljenja nikom nije stalo , možeš da se raspisuješ ili raspišavaš do mile volje.

Бабетине, окопајте кромпир.

Да буде и неке користи од њих.

Pišući predgovor za Titovu knjigu Četrdesetprva,[2] „izuzetnu knjigu od izuzetnog tvorca”, Ćosić je pravio odu maršalu sa istim onim zanosom s kojim je već spomenuti Mitrofan Matić pisao koračnice i banalne stihove u slavu Ljotićeva Zbora. D. Ćosić piše, onako nadahnuto, za moj ukus previše zapjenjeno, u zahuktanom ritmu; ne znam piše li iskreno, jer će kasnije reći da baš i nije bio iskren kao komunist, te da nije vjerovao u mnoge stvari koje je činio, ali to sada više nije bitno, tekst djeluje iskreno, a njegove literarne mane mogu se podvrgnuti nekim drugim, ponajprije estetskim mjerilima. Ćosić je u tome predgovoru napisao: „Postojao je jedan Hrvat, metalski radnik, revolucionar, sekretar Komunističke partije koji je u istoriju Jugoslavije, Balkana i Evrope stupio krupnim korakom, sa novim idejama, gnevnim i mekim glasom, drukčiji po svemu i od svih dotle vođa, vojskovođa i političara na Balkanu; postojao je čovek sazdan da izmeni sudbinu ove zemlje, da svojim imenom i delom označi njenu najpresudniju epohu.”

Klićo Tuđman je bio predsednik fudbalskog kluba partizan. Ljudi se tokom života menjaju ne samo fizički, već menjaju i svoja opredeljenja. Staljin je učio za sveštenika, a postao komunista.Svako onaj ko zadrži u starosti razmišljanja kao u mladosti nije baš mnogo pametan.