Tako je.

Ovaj soichiro je idealan za stranačke skupove i mitinge... klasičan komunistički "tapšač"... 

Samo delim njegovo misljenje povodom nekih stvari.

 Rado bi nas obesio kao izdajnike i strane plaćenike-jel da dudule  ?

So tipical........

pa sta fali...to je cankova tekovina

Skinuli drvene bandere na Terazijama i po Novom Sadu a na betonskim bi se mucile pa ne mogu da ih obese 

    
Батине као изговор за политички азил
Весна Бојичић, новинарка Гласа Америке, тврди да је нападнута у Чаглавици, портпарол полиције има другу верзију њеног повређивања, а гости из оближње кафане – трећу

Полиција није уверена да је батина било, а Весна Бојичић, дописник српског сервиса Гласа Америке из Приштине, тврди да је пре недељу дана претучена у свом стану у Чаглавици. Портпарол Косовске полицијске службе Ветон Ељшани прекјуче је изјавио да постоји основана сумња да је Весна Бојичић лажно пријавила да је била нападнута, чиме је извршила кривично дело „лажног пријављивања” и да ће због тога њен случај бити „предат надлежном суду”. Бојичићка, са којом је „Политика” јуче ступила у контакт телефоном, тврди да „не жели да коментарише глупости”, како она назива званичне изјаве портпарола КПС-а.

Напад се, према њеним тврдњама, које су добиле публицитет у нашој и светској штампи, десио у ноћи између 15. и 16. октобра. Њена верзија гласи да је нападач био обучен у црну униформу, да је имао фантомку на глави, да је „добро говорио српски језик” и да ју је претукао у њеном стану. Рекао јој је – уколико јој ова опомена не буде дошла главе, да ће је ућуткати метком, а да ће том метку претходити отмица њеног детета, о чему је она детаљно обавестила своје шефове у централи. Њена прича је објављена и на сајту Гласа Америке 17. октобра. Ево шта је својим колегама Весна Бојичић тада још рекла: „Тражим политички азил, напустићу Косово, јер не мислим да треба да живим у средини где ћу бити мета и једне и друге стране. Албанци су ме палили 17. марта, нападач који врло добро говори српски, а за кога не могу да тврдим да је Србин, туче ме, Срби ми прете. Овде пре свега треба да се направи демилитаризација мозгова . Ово је осма година, довољно сам се борила и у сваком тренутку била спремна да одговорим потребама овог друштва да се стабилизује, да кренемо даље”.

После тога су се узбунили и духови у еснафским удружењима, брујала је чаршија, свако је имао своју верзију, подсећао да је Весна новинар који годинама професионално и под отежаним условима обавља свој посао. Њен стан у Приштини запаљен је 17. марта 2004. године, више пута је пребијана.

На другој страни нашли су се гости кафане „Трезор” у Грачаници који су тврдили да се, ноћ уочи наводног напада, новинарка побила с газдарицом после неколико попијених чашица. А онда је наводно имала саобраћајку, ако се може веровати другим сведоцима који су видели њен оштећени ауто.

Весна Бојичић није напад пријавила полицији, а није звала ни хитну помоћ. Када смо јуче телефоном разговарали, све је било незванично, ништа „није било за новине” сем оног да не жели да коментарише полицијске глупости која, по обичају, тек после десет година открива злочинце. На основу свог „вишегодишњег лошег искуства”, нема поверења у косовску полицију, ни у косовске институције.

Ипак, нешто касније, у изјави агенцији Бета она је рекла да очекује да ће данас, након што да изјаву међународној полицији она нешто учинити на откривању виновника инцидента. Она је навела да „за евентуално покретање кривичног поступка против ње нема елемената” пошто још није дала изјаву полицији.

Председник Друштва новинара Косова и Метохије Жарко Јоксимовић такође није јуче био расположен за разговор. Упутио нас је на београдска удружења која „боље од њега” знају шта се догађало, и „боље познају колегиницу Бојичић”. Ни поводом сумње полицајаца да се иза свега крије намера новинарке Гласа Америке да напусти Косово и затражи политички азил, Јоксимовић није био вољан да говори.

– Обратите се професионалцима из НУНС-а и УНС-а, ево, рецимо, Нину Брајовићу, јер су се они одмах огласили, а ја не бих више ништа о томе – завршио је своју званичну изјаву председник еснафског удружења Косова и Метохије.

Дакле, Агенција независних електронских медија, Удружење новинара Србије и Друштво новинара Косова и Метохије осудили су напад на новинарку Гласа Америке и затражили ефикасну истрагу. Од међународне администрације и привремених институција Косова АНЕМ је затражио „да се обезбеде лична безбедност и елементарни услови за рад новинара и пружи одговарајућа заштита слободе истраживања, која је нужан предуслов демократизације друштва”. АНЕМ је позвао да, сем професионалних медијских удружења, и демократска јавност искаже солидарност са новинарком Весном Бојичић.

Портпарол Ветон Ељшани, кога су сви прозивали, каже да је очекивао да нападнута новинарка да изјаву полицији. Она каже да за то није имала времена јер је, како нам је рекла, водила сина код лекара.

Ево шта је још Ељшани изјавио за Танјуг:

– Узели смо изјаве сведока који тврде да је Бојичићева у ноћи између 15. и 16. октобра била у једном локалу у Грачаници, као и изјаве сведока који су покушали да јој помогну након саобраћајке тог јутра.

Навео је и да истрага полиције покренута након писања медија указује да је Бојичићева лажно пријавила наводни напад и да, по мишљењу људи у полицији, постоји довољно доказа да се покрене поступак пред судом.

Ветон Ељшани је додао да је Весна Бојичић одбила да да изјаву полицији, да је одбила да је полицајци фотографишу без судског налога, као и њен „опел кадет” на коме су видљиви трагови оштећења на предњем делу.

Рајна Поповић
[објављено: Politika 25.10.2007.]

Meni ovo stvarno izgleda vrlo čudno, gde su sada naše NVO?

Slušao sam Mišu Brkića novinara kako je da mu je koleginica rekla da joj se preti i da to rade političari  iz tog mesta.Ona je dobra sa Mišom i nazvala ga je da mu javi šta se desilo.Sva je u modricama od batina.
  Ako je neko ostrašćen i sluša ono što mu odgovara da čuje nek se nosi dodjavola.Ženu su(kako samo kukavice umeju) isprebijali usred noći upadom u kuću.