Банке незадовољним клијентима наплаћују и накнаду за � :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Банке незадовољним клијентима наплаћују и накнаду за рекламацију

Ако је жалба била неоснована, за „трошкове обраде” банке узимају и до 20 евра, а мало је познато да испостављају рачун од 1.230 динара фиксно – за коришћење новца у недозвољеном минусу

У Србији не постоји јединствени регистар накнада које банке наплаћују за различите услуге. Међутим, банке имају на десетине „ситних“ провизија које намирују кроз готово сваки посао који обаве за клијента. Проблем је што често ти износи вишеструко превазилазе њихове реалне трошкове. У стандардне накнаде на које смо навикли (вођење текућег рачуна, разне изводе, израде картица, провизије за плаћање рачуна...) интересантно је да поједине банке иду тако далеко да испоставе рачун чак и за трошкове обраде неоснованих рекламација. У једној банци ова „услуга “ кошта чак 2.460 динара и звучи као препорука клијентима да се не жале.

Према неким подацима трећина укупних прихода банака стиже од различитих накнада или скривених банкарских провизија што је најлакша зарада и сигуран извор прихода, без икаквог ризика.

– Народна банка Србије нема законска овлашћења да прописује банкама ограничења у погледу врсте и висине накнада које наплаћује за обављање послова, али у складу са одредбама Закона о банкама, НБС може прописати јединствени начин обрачуна и објављивања трошкова, камата и накнада банкарских услуга, и то нарочито по основу депозитних и кредитних послова, кажу за Политику у НБС.

Они наводе да је Законом о заштити корисника финансијских услуга прописана обавеза банке да уговори о банкарским услугама, које закључује са физичким лицима, пољопривредницима и предузетницима, као обавезни елемент морају да садрже врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника кредита, уз прецизно објашњење да ли су фиксне или променљиве, и ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати.

– Законом о заштити корисника финансијских услуга и Законом о платним услугама утврђено је право клијената да одређене информације и податке добију од банке без накнаде, односно бесплатно (на пример извод о свим променама на рачуну у случају дозвољеног прекорачења, раскид оквирног уговора о платним услугама), кажу у Народној банци Србије.

Свака банка кроји своју политику

Међутим, прегледом накнада истакнутих на сајтовима банака нисмо наишли на овакве бесплатне услуге, мада неке од банака на списку провизија наводе и оне које су бесплатне, а то су обично трансакције у оквиру електронског банкарства или накнаде које су лимитиране по принципу прва је бесплатна, а свака следећа кошта. Интересантан је пример да једна банка наплаћује фиксну провизију за коришћење новца у недозвољеном минусу и то 1.230 динара, иако већ наплаћује папрену камату за прелазак у недозвољено прекорачење.

Ово није специфичност само домаћег тржишта, банке и у Европи „живе “ од провизија. Пре две године повереник за заштиту потрошача у Европском парламенту је тражио да банке у оквиру ЕУ зоне олакшају клијентима пребацивање рачуна из једне у другу банку, али и да им омогући јаснији увид у висину провизије. Предлог је био да када неко отвара рачун банка мора да му достави документ у коме су наведене цене 20 најчешћих услуга које банка наплаћује, а свака земља да има обавезу да на једној веб страници објави поређење цена провизија свих банака у тој држави.

Код нас то не би било могуће, посебно јер свака банка кроји своју политику шта ће и колико наплатити од клијента. Једини начин да се клијенти информишу је да питају у банци или да провере на званичном сајту пошто је истицање ових тарифника по Закону о заштити корисника финансијских услуга и Закона о банкама то обавеза банке.

Све ове накнаде занемарљиве су у односу на износе који се плаћају приликом узимања кредита. Удружења за заштиту потрошача су више пута указивала на ово нефер понашање на тржишту, посебно што већина клијената не обраћа пажњу приликом задуживања и најчешће не питају колико стварно кошта позајмица или било која друга банкарска услуга.

Удружење „Ефектива “ је тако указивала на незаконитост накнада које банке наплаћују оним клијентима који узимају кредите.

– Оне наплаћују три врсте накнада и све три сматрамо незаконитим. Прва је накнада или провизија за обраду кредита, која се наплаћује на почетку, приликом задуживања (од 0,1 до 0,5 одсто), друга је она коју банка наплаћује за одржавање или праћење кредита (квартално, полугодишње или годишње од 0,1 до 0,15 процената) и трећа – провизија за превремену отплату која иде и до пет одсто, каже Дејан Гавриловић, председник овог удружења.

Намети супротни закону

Према његовим речима све три врсте ових накнада су супротне члану 1065 Закона о облигационим односима који каже да банка у овом случају може да зарађује искључиво на камати. Он наводи још један пример на коме се види како то банке у Србији раде.

– Рецимо, провизија за обраду кредита. Када клијент узме кредит у износу од 1.000 евра банка му одмах одбије 20 за обраду позајмице и исплаћује му на руке 980 евра. Камату му, ипак, рачуна на свих 1.000 евра, чиме је клијент оштећен по два основа. Први што му је банка узела тих 20 евра на име провизије, а друго што му и на тај износ наплаћује камату иако је реч о новцу који није добио – каже наш саговорник из Ефективе.

У овом удружењу напомињу да је у случају провизија које банке наплаћују од грађана често реч о фантомским накнадама. То се види, објашњава Гавриловић у случају накнаде за праћење кредита, када банка за исти посао који ради током отплате кредита наплаћује накнаду у процентуалном износу на главницу. За исти посао у једном тренутку наплаћује један износ, а како се главница смањује, и овај износ иде на доле, што је нелогично.

Зашто је спорна трећа врста накнаде која се односи на пенал који се плаћа на превремену отплату кредита?

– Зато што се корисник који враћа кредит пре времена обавезује да плати износ који, према мишљењу банке, представља некакву штету коју она трпи. Јасно је да штете нема, јер банка када добије тај новац или га пласира даље кроз кредите на чему поново зарађује или затвара неку своју обавезу и тиме себи смањује трошак неке камате коју плаћа – каже Дејан Гавриловић и додаје да се многе накнаде које банке наплаћују тичу послова које оне стварно обаве, међутим углавном су оне несразмерно велике у односу на тај посао. Рецимо, опомену о неизмиреним обавезама наплати 500 динара, а реално банку кошта педесетак динара.

Према подацима из јула ове године банке у Србији су прошле године имале чист профит од 61 милион евра. У просеку највећи приход остварују на каматама – око две трећине своје зараде, а остатак од различитих провизија за услуге.