Nisam baš siguran da ova pjesmica pripada ovdje, ali ju postavljam u nadi da će se možda nekom svidjeti:



Brodić u buri

Valovi teški po moru se lome,
Kao da su iz olova izliveni,
Brodić po njima plovi,
Na njemu mornari pijani i sneni.

Brodić ka hridi hrli,
U olovnoj morskoj pjeni,
U susret sudbini crnoj,
Na njemu mornari, pijani i sneni.

Strijela nebeska puca,
Srebrni su kraci njeni,
U brodić udara snažno,
Na njemu mornari, pijani i sneni.

Brodić se raspa,
Na put ka dnu krene,
Povuče za sobom sve,
I mornare, pijane i snene.

Na dnu morskom,
Neptun, prostro stol zeleni,
Na njemu, bocu će ruma čekat, vječno,
Mrtvi mornari, pijani i sneni.

Tako je mirno u  carstvu tišine,
U šarenilu sjena maglenih,
Samo raci broje duše,
Mrtvih mornara, pijanih i snenih.

nije loše
tko je autor?
pripada,vidiš da je ovo podforum književnost a poezija je deo književnosti

Propustih napomenuti da je autor Brodića u buri moja malenkost.  Čeprkam po davnim zapisima i nailazim na uratke za koje mislim da nisu zastarjeli pa ću povremeno postaviti  još koju pjesmici  ii neku pričicu.

slobodno, vidi se da si talentiran 

Песма је веома атмосферична и мрачно-лепа — одмах уводи у морску олују и осећај судбине.  Слика „мртвих морнара, пијаних и снених“ звучи као заустављена трагедија, али са извесним поетским миром.  Посебно оставља утисак сцена са Нептуном и флашом рума — као да су нашли своју вечну луку.  Понављање стихова даје ритам и појачава драму.  Веома снажан и кинематографски текст — хвала што си поделио.