Novinarima dozvoljena kritika suda, ali ne i „maliciozno pisanje“
Vuk Z. Cvijić | 29. 12. 2009. - 05:00h | Foto: Beta | Komentara: 0

Sporni novi član 336a Krivičnog zakonika koji propisuje zabranu komentarisanja suđenja, koji su kritikovala oba novinarska udruženja, kao i Advokatska komora Srbije, u Tužilaštvu Srbije tumače formulacijom da će se odnositi samo na „maliciozno izveštavanje”.

- Ova odredba neće se odnositi na novinare koji redovno izveštavaju o sudskim postupcima, već na one koji maliciozno pišu sa namerom da uruše sudski postupak, utiču na ishod suđenja, kao i da devalviraju rad suda i učesnike u krivičnom postupku. U tom smislu podsetiću na medijski linč koji se vodio na početku sudskog postupka za ubistvo premijera, kao i pretnje sudiji Velimiru Lazoviću na tribinama stadiona isticanjem transparenata. Takvi istupi će biti predmet rada tužilaštava, a ne novinari koji rade časno i savesno svoj posao - kaže za „Blic” Tomo Zorić, portparol tužilaštva.
Na pitanje „Blica” da li će novinari moći da kritikuju rad suda u konkretnim postupcima, kao recimo u slučajevima Ilarion i Pahomije, Zorić odgovara da će moći u svakom slučaju „gde postoje objektivne činjenice koje jasno ukazuju da nešto nije u redu”.
- Dobar primer za to je blaga kaznena politika koja se sprovodila za krivično delo silovanja. Pokazalo se da su novinari bili u pravu. U slučaju Pahomija i Vrhovni sud je zauzeo stav da su u postupcima pred nižim sudovima bila povređena prava oštećenih, pa su i tu novinari bili u pravu - navodi Zorić.
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, kaže da je član 336a namerno donet da spreči svaku kritiku rada političke vlasti, sudova i tužilaštva, dok Jelka Jovanović, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, smatra da tom odredbom praktično sprečava pisanje o krivičnim delima.
- Zakon ne precizira šta je maliciozno pisanje. Čim se uvodi ovako nešto neodređeno, to meni miriše na staljinizam. Ako novinar kaže da je sudija pristrasan, sada može da se samo tumači namera novinara, a ne činjenice. Kako bi sudija u Vranju, kolega sudija koji je sudio u slučaju Pahomija, utvrđivao da li je novinar imao lošu ili dobru nameru?! - kaže Smajlovićeva.
Jelka Jovanović je istakla da je još letos NUNS upozoravao na izmene Krivičnog zakonika i dodaje da je uputstvo o primeni sporne odredbe moralo da se donese znatno ranije.
- NUNS će učiniti sve što je potrebno da zaštiti kolege koje bi mogle da potpadnu pod odgovornost ovog člana, zbog njegove nedovoljne preciznosti, kada je reč o kršenju pretpostavke nevinosti - napominje potpredsednica NUNS.
U Ministarstvu pravde kažu za „Blic” da sporni član ima široko tumačenje i da bi mogao da bude određeniji, pa je zato Ministarstvo sugerisalo Tužilaštvu da se do 15. januara izjasni kako će primenjivati ovaj član.
 

Posao medija da komentarišu suđenja

Predsednica UNS Ljiljana Smajlović napominje da novinari svuda u svetu komentarišu suđenja i da je to njihov posao.
- Prema članu 336a, novinar ako vidi nekog da je počinio ubistvo, to ne može da napiše dok presuda nije pravosnažna. Posao i dužnost novinara je da pišu ono što su videli i čega su svedoci. Novinar sme da osporava i nepristrasnost suda ako će izneti činjenice koje potkrepljuju te sumnje. Suđenja mogu da komentarišu svi sem političari jer oni ne smeju kao izvršna i zakonodavna vlast da kritikuju treću granu vlasti - kaže Smajlović. Ona napominje da se više puta pokazalo da su mediji najbolji saveznici u borbi protiv korupcije i drugih krivičnih dela.

Izvor: Blic

sve se svodi na to da novinari mogu da kritikuju sudstvo i sudske procese ,ali samo dok ne ugrozavaju rezim  ...

Све се своди на то да је 99% новинара олош који је у стању да напише било какву лаж само да би папир који продаје постигао што већи тираж. Говна били говна остали.