Pozdrav svima,
 Rešio sam da otvorim debatu na ovu temu pošto sam video relativno slične teme na forumu koje ne daju potpune odgovore na ovo što mene interesuje. Da ne bih pitao na pet različitih mesta, voleo bih da ljudi koji imaju iskustva sa nekim, ili još bolje iz prve ruke pišu ovde.
 Imam 21 godinu, studiram ekonomiju, i kao većina mladih ljudi ne vidim jasnu perspektivu u Srbiji, zemlji u kojoj sam rođen. Mada sam prilično emotivan i vezan za svoju porodicu, puno više od te sivkaste i mutne perspektive, ovde, ubija me opšta agonija i depresija društva sa poremećenim sistemom vrednosti. Društvo koje ne podnosi uspešne, naslađuje se tuđoj nesreći, nema poštovanja ni osnovne kulture. Iako živim dobro za Srpske uslove, u jednom trenutku sam shvatio da ovo definitivno nije mesto za mene. Treba se osamostaliti, jednog dana zasnovati porodicu, jednostavno treba živeti. U Srbiji? Ne.
 Zemlje koje su me privukle zbog standarda, socijalnog života, ali i prirodnih lepota su upravo Novi Zeland i Australija. Socijalna demokratija, prava radnika, dostojanstven i bezbrižan život u prevodu, to su stvari koje nude ove zemlje. Još nešto, smatram da će im njihova geografska izolovanost obezbediti mir u XXI veku, kada svet drhti a Evropa puca po šavovima.
 Da skratim. Čuo sam puno priča o tome kako naći poso i ostati tamo, ali me zanima šta je od toga zaista istina. ---Da li postoje agenti iz Srbije, njihovi državljani koji za određeni procenat tamo nalaze posao?
-Koliko su pouzdani?
-Da li postoje programi "lutrije" za useljeničke vize (zeleni karton) kao što to organizuje vlada SAD?
-Kako najlakše doći do radne ili useljeničke vize?
-Kolike su šanse diplomiranim ekonomistima?
 Spreman sam da radim i drugi posao, nevezano za struku. Planiram da završim fakultet, steknem par godina radnog iskustva i čvrsto sam rešen da odem. Da li je to uopšte moguće?
 Neko će možda reći da je rano, ali mislim da se ovakve odluke i planovi ne donose preko noći, i svaka mi je informacija dragocena. Zato izvolite.