Nov F-16 izlazi oko 100 miliona USD i ako se obicno bf_109_g_6 i ja ne slazemo po mnogim pitanjima, glupost je kupovati tako skupe stvari. Ne sporim da je F-16 dobro resenje u odnosu na ovo sto imamo ali je neisplativo, jedini nacin da se dobiju jeftiniji F-16 su polovnjaci koji nisu dobro resenje.
Da ne pominjem mogucnost da uskracuju rakete dugog dometa (dali bi nam 5-10 komada cisto za air policing) i remont ako im se ne svidjas. Samu nabavku ne bi Ameri uslovljavali priznanjem bilo cega ali bi politicko neslaganje kao i u drugim slucajevima bilo sankcioonisano uskracivanjem remonta, rezervnih delova i naoruzanja.

Iskreno, pitanje je koliko se mi oko nekih stvari pitamo, ali ako moram da dam 100 miliona za zapadni avion pre bi ga dao nekoj evropskoj zemlji za Rafal ili Tajfun koji F-16 pojedu za dorucak i gde bi mogli da obezbedimo rakete (Francuzi su poznati po tome da zaobilaze sankcije i slicne "smetnje" ako namirisu pare), naravno Gripen je daleko jeftinija i razumnija varijanta sa zapada, koja se po nekim tvrdnjama moze modifikovati da nosi i rusko naoruzanje. Mada su sve to prilicno velike pare.

Ako mozemo da biramo istok ima najbolju cenovnu ponudu, samo sto su avioni uvek bili i politicki proizvod.

Mozda bi najbolje resenje bilo da se otkupe polovni migovi-29 od ukrajne ili rusije i i odmah posalju na remont...za jedan avion od 100 miliona mogli bi sigurno da se uzmu 5 remontovanih migova...naravno sa najnovijom opremom.. a sto se tice amera da hoce da otmu rusima trziste..pa isto tako i rusi nece da ga izgube

Prava je ludost kupovati opremu od zemlje sa kojom imamo hiljadu neresenih stvari i problema.Najbolji je primer Venecuela,koja poseduje aparate F-16 a za te iste aparate Ameri nece da im isporucuju delove i naoruzanje.
Ako bi Mig-35 pobedio na konkursu u Indiji i posto serijski aparat,za nas bi bio najbolje resenje.Ali posto zivimo u zemlji koja nema ni za socijlna davanja,ovo je sve jedno veliko mastanje.

ma kakvo saradjivanje sa amerima...pa sa kim mi ikada i mozemo da se 'zakacimo' osim sa njima i njihovim poltronima..

Србија бира борбене авионе

Већ је упућен захтев за информацијама према произвођачима авиона четврте и пете генерације, од Ф-16 и Ф-18, преко „грипена”, до „сухоја” и „мига 29”, „еурофајтера”, „рафала”...



Командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије бригадни генерал Ранко Живак (45) дуго је био инструктор летења и опитни пилот. Летео је на свим типовима домаћих ваздухоплова. Иако му је по данашњој функцији у опису посла да углавном ради у канцеларији, не либи се да уђе у кокпит авиона. „Нажалост, због великих обавеза, врло мало времена могу да посветим летењу. Летење је моја професија, али изнад свега љубав и задовољство. Сада има млађих пилота који треба да добију налет.Летим кад нађем времена, на задацима извиђања, контроле и тренаже”, каже генерал Живак.

Колико војних авиона и хеликоптера данас има Војска Србије, јер се повремено могло чути оцена да више авиона чека ремонт него што лети?

Тренутно имамо нешто више од 110 ваздухоплова. Од тог броја „у ресурсу” јеоко 70 одсто авиона и хеликоптера, а остатак је у процесу обнове ресурса, што сарадњом са ино-партнерима и заводима, што у Ремонтном заводу „Мома Станојловић”. Битно једа читаоци схвате и разликују појам ресурса авиона или хеликоптера и појам исправност. Ресурс је максимални одобрени век употребе по два параметра – колико година ваздухоплов сме да се користи, али иколико је сати летео. Рецимо, 30 година и 5.000 сати налета. Ако то достигне, онда мора или да се избаци из употребе или да се уради општа оправка и да се на прописани начин продужи тај век.Исправност је нешто што се мења на дневном нивоу.


Ранко Живак Фото „Одбрана”

Којиавиони и хеликоптери, дугорочно гледано, имају перспективу, са или без ремонта?

Једино авиони за почетну обуку „утве 75”, гледано дугорочно, немају перспективу, замениће их „ласте 95”.Авиони Г–4 и хеликоптери „газела” имају добру основу за модернизацију.Остали ваздухоплови, који ће бити у употреби до 2018–2020. године, јесу „мигови 29”, транспортни хеликоптери „Ми-8”, два транспортна авиона „Ан-26” до 2015. године. „Орлови” и Г–4 ће бити задржани, њихов „век употребе” јесте истекао 70-80 одсто, али пошто располажу с доста часовног ресурса-налета могуће је продужити њихов век употребе и после 2020. године. Реч је о авионима домаће производње за које поседујемо конструкциону документацију и ремонтне капацитете. Два хеликоптера Ми-17 су у процесу ремонта са страним партнером, и до средине ове године би требало да буду готови. И „Ми-8” су на ремонту. Међутим, борбени хеликоптери, „Ми-24”, још су у фази чекања на ремонт.Тежиште је на ремонту транспортних хеликоптера, јер је сада управо транспортприоритет, односно свакодневна употреба ових летелица како за потребе ВС, тако и у мисијама помоћи цивилном становништву.

Каква је судбина ловачких авиона „миг 21” који су већ деценијама у нашем ваздухопловству?

„Миговима 21” истећи ће век употребе за две-три године. Зато озбиљно разматрамо набавку вишенаменског борбеног авиона који би требало да их замени. Тим из Министарства одбране и ВС ће током ове године имати задатак да анализира прихватљиве авионе. Већ је упућен захтев за информацијама према шест или седам произвођача авиона четврте и пете генерације, од Ф-16 и Ф-18, преко „грипена”, до „сухоја” и „мига 29”, „еурофајтера”, „рафала”... Анализу резултата ћемо представити почетком идуће године, а држава ће донети одлуку.Ради се о врло крупном пројекту, који захтева посебне модалитете уговарања.

Колико би таквих авиона, имајући у виду војну процену, али и могућности државе, требало Србији?

Србији треба најмање једна ескадрила савремених вишенаменских борбених авиона – 12 до 14 авиона. Међутим, наши прорачуни говоре да би за озбиљну способност, сходно задацима које имамо и могућој употреби, било потребно од 20 до 24 авиона.



Колико просечно часова налета имају српски војни пилоти?

Просечни број часова налета задржао се на нивоу претходне године – од 20 до 45 сати. Просек је 25-30 сати по пилоту. Циљ у средњорочном периоду јесте налет од 80 до 120 сати. Прописано је да пилот достигне највиши ниво оспособљености у периоду од осам година после дипломирања. У том периоду, мора имати солидан годишњи налет, да би после осам година био у пуној снази, способан да пружи максимум, како својих могућности тако и борбених способности и перфоманси авиона, односно хеликоптера.

Да ли је неким документом дефинисано колико акробатски пилоти морају имати налета, нарочито пред аеромитинг?

Према важећем методском упутству, које се односи на авионе које данас користимо и којег се строго придржавамо кад планирамо обуку, тачно је дефинисано колико је сати налета прописано за акробатско летење. Рецимо, да би се добило оспособљење за акробатско летење на малим и средњим висинама на „орлу” и Г-4, пилот мора имати 20 летова, односно седам сати и десет минута налета.Наравно да почетник не може за то време да се оспособи за акробације, али је за људе који имају 1.000 сати налета то сасвим довољно. Пред сваки аеромитинг се пролази кроз овај програм, при чему пилот мора бити у тренажи за летење по осталим елементима.



Да ли ће и када бити постављен радар на Копаонику?

То је сигурно једна од најбољих позиција на Балкану са аспекта контроле ваздушног простора. Положај је дат на коришћење Агенцији за контролу летења и они су поставили и куполу, једино није дошло до постављања радара. То је сад више питање политичке воље и још није решено, иако би било корисно свима. Реч је о контроли летења која је неопходна за безбедан ваздушни саобраћај у овом региону света и у надлежности је обласне контроле летења Београд.

Школски авион „ласта 95” је представљен у јавности пре скоро годину дана, када ће први авиони бити испоручени војсци?

Прототип „ласте 95” је у завршној фази испитивања и створили су се услови да се у „Утви” планира производња – уговор између „Утве” и МО је већ потписан. На Главном војнотехничком савету усвојено је да се крајем 2010. испоруче прва четири авиона, а да се у наредне две године испоручи остатак авиона.

Да ли ће В и ПВО преузети авионе Г–4 из Црне Горе и „орлове” из БиХ?

Наведени авиони су производи домаће индустрије и памети, а можемо их релативно брзо ремонтовати и продужити им ресурс за наредних 10 до 15 година. Тоби нам дало стабилно језгро домаћег ваздухопловства, где смо релативно аутономни у смислу могућности одржавања.Разговори се воде на нивоу министарства одбране и ми очекујемо да ће се завршити успешно. Надамо се да ће се пронаћи обострани – заједнички интерес.

Милан Галовић – Тереза Бојковић

Izvor: Politika

Znaci, sledece godine ce da rese sta hoce da kupe...a kad ce zaista i kupiti nemaju pojma

 priche za malu decu  . po mojoj proceni , dopustice da avionima polako isteknu resursi i izbacice prvo mig-21 ,pa onda J-22 iz sluzbe . ostace neki minimum g-4 za obuku koji ce biti "modernizovani" (cisto radi produzetka zivotnog veka ) i mig-29 (par komada , mozda eventualno uzmu jos neki polovan) .

vazduhoplovstvo ce biti svedeno na patroliranje u doba mira , shkolske ustanove koje prate avijaciju ce biti svedene na minimum a moguce je chak i da se obuka pilota mlaznjaka obavlja u inostranstvu .

@bf_109_g_6

Srecom se taj  katastroficni scenario nece desiti... Nije uopste pitanje da li imamo ili ne para, vec da "moraju" da se kupe... cak toliko nije ni bitno da li sa istoka ili zapada.

Нови борбени авиони Србије на – лизинг

Мађари и Чеси набавили „грипене”, Пољаци Ф-16 а Аустријанци „еурофајтере”. – „Било шта, само да је ново”, кажу у В и ПВО



Србија је, обавештавањем водећих светских произвођача, започела процес избора вишенаменског борбеног авиона који ће заменити „мигове 21” којима ускоро истиче „рок употребе”. То је тема која, како је недавно изјавио директор ВБА Светко Ковач, привлачи посебну пажњу обавештајних служби. Да ли је набавка новог борбеног авиона, односно избор државе произвођача, пре свега политичко питање?

Игор Салингер, новинар и сарадник домаћих и међународних специјализованих часописа о авијацији, каже да би било идеално да је то само техничко питање и питање тога шта треба авијацији, али да таква ситуација не постоји у свету. Од САД преко Русије до малих земаља попут Србије, увек је то политичко питање, оцењује он.

Многи сумњају да Србија има новца, мада су многе источноевропске државе набавиле нове авионе. О којим сумама је реч и може ли се плаћати у дужем временском периоду? Према Салингеровим речима, авиони се више не купују исплатом одједном. Он додаје да је најприхватљивије оно што су урадиле земље попут Чешке и Мађарске – куповина авиона на лизинг, где летелице не постају власништво државе све до краја тог аранжмана који траје десетак година.

– Право је питање да ли је српска економија довољно јака да постигне такав уговор и да га реализује. То мора да буде ванбуџетска набавка. Око милијарду евра је неки минимални износ за контингент од 12 до 14 нових савремених борбених авиона. У пакет улази и обука, симулатори, комплет технике, инструктажа... У идеалној варијанти, прво ће доћи двоседи за преобуку пилота – објашњава Салингер на примеру Саабовог „грипена” док је „еурофајтер” много скупљи.

Како каже Данијел Шунтер, уредник „Евроатлантске ревије”, данас се приликом набавка капиталне војне опреме не гледа само њена цена и политичка димензија већ и офсет аранжмани, односно колико је држава продавац спремна да се обавеже да инвестира у привреду државе купца.

– Мађарска је тако од Шведске набавила 14 вишенаменских борбених авиона „грипен”. Авиони су изнајмљени кроз лизинг на период од десет година, после чега ће бити купљени. За узврат у производне погоне и инвестиције у Мађарску уложили су шведски „Електролукс”, „Ериксон” и „Семекс”. Пољаци су за 3,5 милијарди долара набавили америчке Ф-16, а кроз офсет аранжман обезбеђене су америчке инвестиције. Уложено је у модернизацију пољског ваздухопловног института, Пољаци данас производе компоненте за америчку „цесну”, склапају млазне моторе и делове за амерички „прет енд витни” и постају сервисни центар за авионе Ф-16 – наводи Шунтер.

Неутрална Швајцарска купила је америчке Ф/А-18, Аустријанци су се определили за „еурофајтер”, Пољаци за Ф-16, а Чеси и Мађари за „грипене”. Хрватска, Румунија и Бугарска због недостатка новца још нису донеле коначну одлуку које ће авионе купити. У њиховим медијима као могуће опције најчешће се спомињу „грипен”, „еурофајтер” или Ф-16, каже Шунтер. Александар Радић, војни аналитичар, каже да је у поменутим државама у току процедура избора. Све три земље би хтеле да узму западну технологију, али је прерано процењивати који ће авион на крају узети. Ако се поколебају због новца, нуди им се као резервна опција да узму половне авионе. А ту је доминантан Ф-16.

– Једини реални начин механизма плаћања који можемо да приуштимо јесте индустријска сарадња. Потпуно је јасно да ако нека земља жели да има што боље односе са Европском унијом да ће онда тражити и економско и политичко партнерство са ЕУ и да то онда може да утиче на њену одлуку који ће авион изабрати. Не мора да буде тако, али не би било изненађење – каже Радић.

Грубо речено, цене авиона се крећу од 50 до 60, па преко 100 милиона евра по комаду.

Да ли је реално да Србија као чланица Партнерства за мир набави руске авионе? Постоји ли нека држава НАТО која је купила руске авионе?

– Нико не условљава чланице Партнерства за мир па ни чланице НАТО-а чију ће војну опрему куповати. Свака држава одлучује у складу са својим политичким и економским интересима као и финансијским могућностима да ли ће, шта и од кога куповати – наглашава Шунтер.

Према Радићевим речима, у овом тренутку, у систему ПВО НАТО су „мигови 29” из Пољске, из Мађарске, Бугарске, „мигови 21” из Румуније и Хрватске. Међутим, то су авиони купљени у време Варшавског пакта и нема наговештаја да би се нека земља која је већ чланица НАТО одлучила да у некој новој набавци узме авион који је произведен у Русији. Салингер каже да небом изнад прибалтичких држава, које немају своју авијацију, без икаквих проблема патролирају и „мигови 29” Пољске као чланице НАТО-а. Имају све уређаје који им омогућавају компатибилност са НАТО авионима, односно „авакс” да наводи пољски „миг 29”. Његов лични утисак је да би многи у ВС са техничке стране волели да виде руске авионе овде. Ипак, већина ваздухопловаца се слаже са геслом „дајте нам било шта, само да је ново”.

Тереза Бојковић

Izvor: Politika

To da nema veze ciji su avioni u pitanju su price za malu djecu...pa zar niko iz evrope da ne kupi nijedan ruski avion naravno da nece i da nesmiju da kazu 'nesmijete da kupujete ruske avione' ali se to zna i to se sapuce u drzavnim krugovima...pa i mi sami ako budemo kupovali avione a htjeli u evropu,uzecemo na kraju neke evro ili americke letelice koje ce toboze da ispadnu jeftinije ili ce vec nesto vlast da smisli kako bi dala odgovor narodu na pitanje 'zasto niste kupili migove kada su em jeftiniji em bolji a em smo ih i do sada koristili?'...sve je to igra...