Novi SOFIA teleskop. :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Kao i većina modernih istraživanja teleskopa, u Sofiji teleskop koristi ogledalo da se koncentriše i fokus dolazeće svetlosti. Kada je reč o velikim teleskopima, ogledalo-baziranim sistemima (koji se nazivaju "reflektori") su pokazali da su mnogo praktičniji od sočiva teleskopa (tzv. "refractors") jer su mnogo lakše i jeftinije da se izgradi i koristi.

Sofije primarne ogledalo, koja se nalazi pri dnu teleskop, iznosi 2,7 metara (skoro 9 metara) u prečniku. Prednja površina, što je veoma polirani i onda sa aluminijumskim premazom da se obezbedi maksimalna refleksije, duboko je konkavna (dished unutra). Dolazni svetlosni zraci odbijaju zakrivljene površine i svi su skrenuta unutra u isto vreme kada se reflektuje nazad prema gore ispred teleskopa.

Pre nego što dostigne svetlo prednji deo teleskopa, međutim, to je presretnuti od strane male srednje ogledalo (oko .4 metara preko), koji šalje svetlost nazad prema centru glavnog ogledala. O metara iznad centra glavnog ogledala, ogledalo treći šalje svetlost kroz teleskop strane, dole duge cevi koje projekte kroz glavni aviona pregrada u unutrašnjost SOFIJA aviona. Tu, na ključna tačka teleskopa, svetlo će biti evidentirani i analizirani od strane jednog od više različitih instrumenata.

Astronomi. Skloni da uporede teleskope na osnovu prečnika od svojih primarnih ogledala. Sofije teleskop se obično naziva 2,5-metar metar teleskop, a od 2,7 metara, jer optički dizajn zahteva da se samo oko 90% što odražava površine Mirror's (tzv. "efektivne blende") se mogu koristiti u bilo kom trenutku. Iako Sofije teleskop je daleko najveća ikada biti smešteni u vazduhoplovu, u odnosu na normalne zemlje na bazi istraživanja opservatorija je samo srednje veličine (u svetu najveći pojedinačni-ogledalo teleskop, Subaru je 8,2 metara u).

Međunarodna saradnja

Prema međunarodnom sporazumu između Sjedinjenih Država i nemačke vlade, u Sofiji teleskop se isporučuje od strane nemačkog Vazduhoplovstvo centar (DLR). DLR snabdeva teleskop i dodatnu operaciju podrške u zamenu za deo vredne Sofije posmatra vreme.

SOFIJA (stratosfere Opservatorija za Astrosvet), modifikovana 747SP Jetliner, je najveća svetska vazdusna opservatorije. Očekuje se da leti u stratosferi na visinama do 45.000 metara oko tri do četiri puta nedeljno za narednih 20 godina - neki 2.800 letova u svemu. infracrveni teleskop misije detektuje zračenje toplote nego vidljive svetlosti. Leteo NASA piloti, većina putovanja će trajati od osam do 10 sati.

Sofije teleskop će imati najjasniji pogled na centar naše galaksije Mlečni put na talasne dužine u infracrvenom regionu elektromagnetnog spektra koje su 50 do 100 puta više od onih na koje ljudsko oko nije osetljivo. Ove talasne dužine ne prođe kroz našu atmosferu, ali Sofije teleskop može da otkrije tu nevidljivu infracrvenu energiju jer se leti iznad 99 odsto vodene pare u atmosferi.

Većina zračenja iz regiona oko crne rupe i galaksije - oko 26.000 svetlosnih godina daleko - Emituje se na ovim talasnim dužinama. Milioni mladih zvezda pakuju tesno zajedno u ovom regionu su zamagljeni ogromne količine prašine, ali je lakše da posmatraju u infracrvenom infracrvenu svetlost, jer može da prodre prašina. Više formiranje zvezda se dešava u ovom regionu nego bilo gde u galaksiji.

Mi će izgledati u galaktičkom centru koliko god možemo rekao je Erik Becklin, UCLA profesor emeritus fizike i astronomije i glavni naučni savetnik za Sofiju.Sa SOFIJA, mi ćemo dobijati podatake koje nismo stvarno mogli da dobijemo na bilo koji drugi način.

Jedan od ključeva Sofija je nova instrumentacija, rekao je Becklin. Sofija je nekoliko stotina infracrveni detektor Imaging i 2,5-metar teleskop. Nasuprot tome, na Kuiper Airborne opservatorije, imali smo možda 20 detektora i 0,9 metara teleskop. Naša sposobnost da nauci u stratosferi je dramatično porastao. Sofija je glatka opservatorija.