Stroži uslovi za prijem u EU
Autor: T. Trikić - L. Joksimović | 14.12.2007 - 08:28


Sve države koje ubuduće budu želele članstvo u EU moraće strože nego do sada da poštuju kriterijume za prijem koje utvrđuje novi reformski ugovor, koji su članice EU potpisale juče u Lisabonu.

Ugovor, koji već proglašavaju prekretnicom za Uniju, zamena je za Evropski ustav, odbačen pre dve godine na referendumima u Francuskoj i Holandiji.
U dokumentu, koji će obezbediti Uniji status pravnog lica u međunarodnim organizacijama, jedinstvenu spoljnu politiku i brže donošenje odluka, novine su da se ukidaju svi simboli EU, kao što su himna i zastava, a nacionalni parlamenti dobijaju veća prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta. Pitanja energetike i borbe protiv klimatskih promena usaglašavaće se na nivou Unije. Potvrđena su i prava građana EU, kao što su sloboda govora i veroispovesti, prava na zaštitu, obrazovanje, kolektivne ugovore i pravedne uslove rada. Reč je o socijalnoj povelji koja će biti obavezujuća za 25 od 27 članica EU, jer su se Britanija i Poljska izuzele.
Na insistiranje Jana Petera Balkenendea, premijera Holandije, u novi ugovor su uključeni kriterijumi iz Kopenhagena, koji diktiraju uslove za sve buduće članice. To znači da će se sada strože i detaljnije analizirati svaki korak koji neka zemlja napravi u procesu pridruživanja Uniji.
Novine koje donosi Lisabonski sporazum znače da se od sada nove članice neće primati samo kad one budu spremne za to, nego i kad Unija bude spremna za njih, objašnjava za „Blic“ profesor Jovan Teokarević sa Fakulteta političkih nauka.
- Zamor proširenja i nizak entuzijazam većine starih članica da u svoje redove prime novajlije rezultirali su postavljanjem strožih kriterijuma za prijem. Prvi put zvanično uvode se kriterijumi iz Kopenhagena, formulisani još 1993. Reč je o dva pasusa koji nabrajaju tri bloka kriterijuma koje nije lako sprovesti. Najveća poteškoća jeste to što će se od kandidata za članstvo tražiti čista situacija u regulisanju odnosa sa susedima u regionu - kaže Teokarević.
To, po rečima našeg sagovornika, znači da EU više „neće dozvoliti da joj se ponovi Kipar“, koji je primljen s nadom da će to pomoći da ova podeljena zemlja reši svoj problem, ali se to nije dogodilo. Prevedeno na prilike u Srbiji, to podrazumeva da se jasno i zauvek definišu odnosi Beograda i Prištine i da oni funkcionišu, kaže Teokarević.
Loša strana novog sporazuma je, po njemu, što ukida šestomesečno rotirajuće predsedništvo i uvodi predsednika sa mogućnošću dva mandata od po dve i po godine.
- Predsedavanje je bilo šansa da i male zemlje promovišu svoje interese u Uniji, da se čuje njihov glas, čega više neće biti - zaključuje on.
Sporazum su juče u Lisabonu potpisali svi evropski lideri. Očekuje se da reformski ugovor stupi na snagu 2009, ali države članice prethodno moraju da ga ratifikuju. Najveći broj zemalja je već odlučila da ga neće iznositi na referendum, a ta mogućnost je za sada otvorena samo u Irskoj. Članice EU će sada prvi put moći da istupe iz bloka, a jedina zemlja koja bi praktično mogla razmotriti takav potez je Velika Britanija.
„Lisabonski sporazum će ojačati sposobnost EU da deluje i da efikasno postiže ciljeve“, izjavio je Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, uoči svečanog potpisivanja dokumenta u portugalskoj prestonici.
Žan Dominik Đulijani, osnivač Fondacije Robert Šuman, specijalizovane za evrointegracije, kaže da je
Lisabonski ugovor nastao kao posledica potrebe za reformisanje Unije, koja je zadržala stare mehanizme odlučivanja.
„Sporazum uvodi mnoge nove i dorađuje stare mehanizme, pre svega u ekonomskoj sferi, koji će doprineti da ona funkcionište znatno brže i efikasnije, u eri kad smo suočeni sa ekonomskim izazovima poput Kine i Rusije“, objašnjava Đulijani.

Strože ocenjivanje
Tanja Miščević, šef vladine kancelarije za pridruživanje EU, kaže za „Blic“ da su dva su razloga zašto je usvajanje Lisabonskog sporazuma važno za proces proširenja.
- Prvi je što EU u njemu jasno kaže da, kao i do sada, svaka država Evrope može postati članica EU.
Drugi je, u širem kontekstu, taj što je EU napravila svoju novu institucionalnu strukturu, ne samo za 27 postojećih članica već potencijalno i za veći broj.
- Kopenhaški kriterijumi su isti, ali će se samo strože ocenjivati njihovo ispunjavanje - ističe Miščevićeva.

Dobra vest za Srbiju
„Logično je da se prvo pospremi kuća pa da se ide na proširenje porodice, a Unija upravo to radi. Zato mislim da je vest o usvajanju Lisabonskog sporazuma dobra, jer će on odblokirati proces prijema novih članica“, ocenjuje Milica Delević, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije. Ona dodaje da smatra da kopenhaški kriterijumi za prijem novih članica nisu stroži, već samo „dobijaju na težini“. „Novih uslova nema, a zahtev da se postojeći striktno poštuju pridobija poverenje građana zemalja EU u buduće talase proširenja“, smatra Delević.

Kopenhaški kriterijumi
Pravni
-pravna država
-harmonizacija svih zakona sa zakonima EU
Politički
-stabilne institucije
-demokratski poredak
-poštovanje ljudskih i manjinskih prava
Ekonomski
-tržišna privreda
-otvorene granice
-otvorena privreda
-sposobnost za konkurenciju

Blic

Kazu; "Rodila se nova Europa"  ...

Za nas i druge zemlje Balkana sad je vrlo važno da vidimo kako će EU uopšte razmišljati o mogućnosti da se integrišemo. Nekako meni ovo liči na pravljenje Male Antante. Znači da bi se moglo očekivati da ex Yu države zbog velikih unuttrašnjih problema ostanu na vratima dugo ili čak zauvek, ali da budu u nekoj vrsti sistema podrške.

Sve to pokazuje preslikavanje promene u odnosima snaga u svetu i prezasićenost EU ogromnim zalogajem koji je zagrizla.

Ja bih se isti tren slozio sa tim da ostanemo van unije  ....Proveo sam neko vrijeme u Austriji i tvrdim da nam unija nece donijet nista dobro 

Veruj mi da bih se i ja složila sa tim kada bi mi rekli da to znači da ako ja ne ulazim u njihovu kuću neće ni oni u mojoj da vršljaju. Nisu znali šta će sa nama 48. ne znaju ni sad. Oni bi zaista da se jebu a da im ne uđe. Međutim ovo dokazuje da EU neće muslimanske države u svom tkivu. A neće ni Srbe.

EU: Srbiji brzi put ka EU
Autor: Beta | 14.12.2007 - 09:27

Evropska unija je prvi put ponudila Srbiji ubrzani ulazak u članstvo, uz stav da se mora "ići napred ka rešavanju statusa Kosova" jer je " postojeće stanje neodrživo".

To se navodi u dopunjenom nacrtu zaključaka današnjeg zasedanja šefova država, vlada i ministara inostranih poslova koji će po podne, u Briselu, "pre svega utvrditi kakvo je stanje" u vezi s rešavanjem statusa Kosova i neće usvajati "konačne odluke", kako je to izjavio slovenački premijer Janez Janša.
U novoj verziji nacrta zaključaka u koju je imala uvida Beta, jeste, uz raniju stavku da "put Srbije ka EU može biti ubrzan", sada ugradjeno i da su lideri EU "uvereni da se napredak (Srbije) ka EU, uključujući status kandidata za članstvo, može ubrzati".
Evropski vodji to uverenje temelje "u svetlu značajne institucionalne sposobnosti Srbije" i podstiču Beograd da ispuni sve uslove i za brzo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU.
"Evropski savet (vodji EU) smatra da je u porodicu evropskih nacija ugradjena, miroljubiva i napredna Srbija, važna za stabilnost regiona".
U pripremljenom završnom dokumentu samita EU, koji može biti dopunjen u raspravi, naglašava se da je rešenje kosovskog statusa "bitno za regionalnu stabilnost".
I naglašava se rešenost EU da pomogne Kosovu u postizanju održive stabilnosti, uključujući jačanje priprema za upućivanje policijske i misije EU na polju vladavine prava u tu pokrajinu.
EU je spremna, dodaje se, i da pruži svoj doprinos medjunarodnom civilnom uredu u okviru budućeg medjunarodnog prisustva na Kosovu.
Janša je juče, na skupu lidera Unije u Lisabonu, novinarima objasnio da "i evropsku i medjunarodnu zajednicu pre bilo kakvih konkretnih odluka, čeka sveobuhvatna rasprava o Kosovu u Savetu bezbednosti UN".
U nacrtu zaključnog saopštenja današnjeg samita se kaže da su vodji EU "saglasni" s generalnim sekretarom UN da je postojeće stanje na Kosovu neodrživo i da se mora krenuti ka rešenju, "pošto je to bitno za regionalnu stabilnost".
Oni naglašavaju i da je EU "voljna da odigra vodeću ulogu u snaženju stabilnosti u regionu i primeni rešenja za budući status Kosova".

Blic

Specijalni predstavnik EU u BiH Miroslav Lajčak
Sporazum sa EU nije nadoknada za Kosovo
Autor: Dušanka Stanišić | 14.12.2007 - 08:07


Ne očekujem da će se definisanje statusa Kosova odraziti na prilike u BiH, tu nema nikakve direktne veze i ne mislim da će biti nekog negativnog uticaja na Bosnu i Hercegovinu. Takođe, parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nije nikakav poklon građanima Srbije da bi se smirila situacija oko Kosova, kaže u intervjuu za „Blic“ visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU u BiH Miroslav Lajčak, koji boravi u zvaničnoj poseti Beogradu.

Kada govori o odnosu Evropske unije prema regionu, Lajčak naglašava da nikakvih „poklona“ nema. Postoje samo „odgovori EU na konkretne korake koji su preduzeti“.
- U Slučaju BiH to su mostarska deklaracija, akcioni plan i donošenje poslovnika o radu Parlamenta BiH. To neko žongliranje, povezivanje Kosova sa situacijom u regionu je kontraproduktivno. Kosovo jeste činjenica, ali BiH ima svoje zadatke, svoje probleme i sve je u njenim rukama. Bilo bi jako neozbiljno uopšte misliti da EU razmišlja i funkcioniše na način da daje poklone u vidu različitih nivoa pridruživanja.

Pa, i u slučaju Beograda?
- Ja nemam, a pretpostavljam da nemate ni vi informacije o tome koji elementi su bili vezani, ali znajući Evropsku uniju iz koje dolazim odluka sigurno ne bi bila donesena ako nisu ispunjeni uslovi za parafiranje.

U Beogradu razgovarate sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem.
- Da, dolazim u Beograd, bio sam i u Zagrebu, jer su Srbija i Hrvatska zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma. Sa mojim partnerima u Beogradu ću razgovarati o mom mandatu u BiH, o tome sa čim se ova zemlja suočava. Govoriću, naravno, i o tome u kojoj meri Srbija može da pomogne uspešnijem napretku BiH.

Kosovo, znači, neće biti tema razgovora?
- Pitanje Kosova ne ulazi u moj mandat. Naravno, bilo bi čudno ako moji partneri ne bi izneli svoje mišljenje o Kosovu. Ali, ja s tim nemam veze, ja sam visoki predstavnik u BiH.

Kakva je procena trenutne političke situacije u BiH?
- Politička kriza u BiH je prošla, ali nisu nestali svi problemi. Bitno je da je pitanje evropskih integracija postalo nešto konkretno, jer je do pre mesec dana bilo previše apstraktno, za političke lidere je bilo previše daleko da bi oni u ime te vizije donosili neke teške odluke. Taj cilj se sada vidi, zahvaljujući parafiranju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i realnoj mogućnosti njegovog potpisivanja. I to je ono što motiviše da se ide u susret dogovoru. Takođe, kriza je bila „dobra lekcija“ za političke lidere u BiH, jer je povećala nivo razumevanja, smanjila je nepoverenje i pokazala da nema alternative dogovoru političkih lidera.

Reforma policije u BiH u dve faze
Protivnici opstanka policije RS tvrde da mostarska deklaracija i akcioni plan „betoniraju postojeće stanje na način da legalizuju policiju RS.“
- Mostarska deklaracija i akcioni plan govore o tome da reforma policije treba da se rešava u dve faze. Prva je na državnom nivou i to sad, a druga na lokalnom nivou i mora da sledi ustavni aranžman ove zemlje. Ja tu vidim logiku.

Blic

EU je dobra i privlacvna zbog zivotnog standarda i niceg vise....Ja mislim da i mi i vi uz pametnu politiku i jake, NE korumpirane politicare mozemo to postici i bez njih...Oni su dosegli vrhunac standarda,koji mi uskoro mozemo dostici  
Ne znam koje muslimane mislis,njih unutar svake EU drzave vec ima previse ...

Ali formalno ne postoji država u kojoj su na vlasti muslimani. Ulaskom Albanije, BiH, Turske ili eventualne Šipnije postale bi institucionalne islamske države na tlu Evropske Unije. To je sasvim druga pravna slika od sadašnje.

Turska i Albanija po mom misljenju nece jos jako,jako dugo....Naj vjerojatnije nikad ako se ne desi radikalna promjena unutar tih drzava....
BiH nije Islamska drzava i previse je mala da bi stvarala problem 
A,sipnija nece postojati kao takva