Србија троши четири пута више енергије него у ЕУ :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

У Србији се троши четири пута више енергије него у земљама ЕУ, при чему зграде троше чак 40 одсто енергије, речено је данас на парламентарном форуму "Финансијски модели енергетске ефикасности у зградарству".

Од укупне енергије које троше згаде 61 одсто се троши у стамбеним објектима. Србија, као увозно енергетски зависна земља, има 4,5 одсто већи "енергетски интензитет" од просека земаља ЕУ и доста виши него у било којој другој држави кандидату за чланство у ЕУ, а тај индикатор показује колико привреда рационално троши енергетске ресурсе, упозорили су учесници Парламентарног форума за енергетску политику Србије.

На пример, "енергетски интензитет" је у Србији три пута већ него у Хрватској или Словенији.
Председик тог форума Александра Томић је истакла да се са повећањем потреба за енергијом, као и растућом ценом енергената, све више актуелизује питање рационалног коришћења и енергије и унапређења енергетске ефикасности, а нарочито у зградарству.
Недавно истраживање у Србији показало је да, ако се узму у обзир тренутне цене енергије, укупни трошкови енергетске санације зграда укључујући и камату могу да се покрију из уштеда на рачуну за енергију и то у периоду од три до осам година.

Стручњак Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) Рената Шиндлбек је рекла да је, према неким проценама, у Србији потребно неколико милијарди евра за улагање у подизање енергетске ефикасности у зградарству да би се достигли минимални стандарди европских земаља у тој области.
Шиндлбек је рекла да грађани не могу то сами да финансирају и поручила да ће немачка влада и ГИЗ наставити да пружају подршку Србији и да ће нам помоћи у избору најбољих финансијских модела за финансирање унапређења енергетске ефикасности.
Председник скупштинског Одбора за финансије Верољуб Арсић је изјавио да је енергетска ефикасност велика шанса за српску привреду и отварање нових радних места.

"ЕУ је одредила циљ који подразумева побољшање енергетске ефикасности од 27 одсто до 2030. године, а Србија је прихватајући обавезе у процесу европских интеграција и себи зацртала веома амбициозне циљеве по питању учешћа обновљивих извора енергије у укупној потрошњи електричне енергије и порасту енергетске ефикасности", казао је Арсић.
Саветник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Радојко Обрадовић је поручио да су улагања у енергетску ефикасност можда једина потпуно профитабилна.

Стручњак Европског института за енергетске перформансе у зградарству (БПИЕ) Ден Стањашек је истакао да европска искуства показују да улагања у енергетску ефикасност могу да утичу на повећање бруто домаћег производа и до један одсто годишње.
На скупу је истакнуто да су неке од могућности у тој области за Владу Србије - директне субвенције, порески подстицаји, риволвинг фонд који би се стално пунио захваљујући уштедама енергије, као и пребацивање новца локалним самоуправама за ту намену.
Стручњаци предлажу: ЕСЦО модел финансирања када компаније поред иновативних пројеката за остварење веће енергетске ефикасности и смањења потрошње енергије клијентима нуде и финансијска решења за њихову реализацију, затим јавно-приватна партнерства, субвенције државе и друго.

Izvor: Dnevnik