Kasno za spas, suša "spalila" sve :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Како једна лоша жетва може да уништи државу?

Урош Давидовић, уредник емисије "Добра земља", РТВ Б92

Оно што је управо снашло нашу пољопривреду ових дана не може да се пореди ни са чим што сам до сада као новинар видео у мојој каријери. Мада је било суша и до сада, пре рецимо 3-4 године, никада се није догодило да се суша догоди овако рано и има овакве последице на гајене усеве. Међутим, ово није суша која ће погодити само “тамо неке пољопривреднике”. Суша 2012. ће дубоко погодити економију и друштво у коме живимо, до тога да ће уздрмати и темеље државе.

До сада се говорило углавном о умањеном приносу, међутим, ових дана је постало јасно да више о томе нема речи а оцене које су стигле са института за ратарство да ће род кукуруза ове године бити скроман могу да само окарактеришем као преблаге док оцене које су истовремено стигле из Привредне коморе Србије да ће житарица ове године бити сасвим довољно па и да ће их бити за извоз можемо да опишемо само као чиста нагађања људи који или нису уопште обилазили поља по Србији или намерно обмањују јавност. Мада ми је та психологија слепе послушности и улизивања власти помало нејасна. Коме се то улизују ? Толико су навикли да буду инструмент власти окачен на танани буџет који им се даје, свесни своје бескорисности и тиме, зависности да не могу да се навикну да говоре нешто смислено чак и када то нема везе са политиком. Ни стара ни нова Влада немају везе са количином падавина ове године у Србији, међутим као да се плаше да би неко то могао да повеже.

Па , дакле – шта нас то чека ?

Према ономе што сам видео на терену, а и по ономе што су ми многобројни пријатељи,пољопривредници јавили на скоро половини парцела у Србији не да ће бити мање рода – НЕГО – рода кукуруза неће бити уопште. И поред тога што би биолошки то било нормално – да кукуруз сада формира метлицу и свилу – због суше на многим биљкама тога уопште нема. На тим парцелема, извесно је да неће нити никаквог плода. По ономе што се види у Банату, Срему и Мачви – најмање једна четвртина парцела је таквих – ситуација је чак и нешто гора на северу Бачке а слична у јужној и југоисточној Србији. Према извештају ХМЗС-а у протеклих месец дана је на највећем делу површине србије пало свега 25% падавина које нормално падају.

Ако знамо да Србија нормалних година производи 6 милиона тона кукуруза а од тога око 4 милиона троши за сопствене потребе док 2 милиона тона извози, ово је прва година од када се о томе воде подаци у којој нећемо имати довољно кукурза ни за своје потребе. Већ сада можемо да кажемо да никако, али никако, чак ни да буде довољно кише, а иначе, нека обимнија киша се не најављује не можемо да очекујемо да ће род кукуруза 2012 године прећи 3 милиона тона. Што значи да ћемо произвести милион тона мање кукуруза него што нам је потребно.

Дакле, ове године ћемо увозити кукуруз али одакле и по којој цени? Последње информације које сам добио са Чикашке берзе је да је кукуруз достигао цену од 28 динара по килограму. С обзиром да је потребно око 5 дана, по искуству трговаца да се ствари које се догоде тамо пренесу на Србију – отприлике у недељи која следи можемо да очекујемо драстичан раст цене са тренутних 22 динара – на сасвим извесних 25 динара или изнад.

Међутим, тај раст цене – неће помоћи нашим сељацима јер – робе једноставно нема. Уместо тога сценарио који је известан за јесен је да пољоприврендици под један неће имати одакле да враћају рате кредита. То може да доведе у проблем банке које су инвестирале срества у пољопривреду и дрмање целог финансијског сектора. Осим тога, ако имамо у виду да не само што је ове године подбацио кукруз, него је и малина лоше родила – род је скоро упола мањи, а уз то је смедеревска челичана пред затварањем тако да само можемо а повежемо два и два и видимо да се због онога што се дешава у пољопривреди цела економија налази пред катастрофом. Кукуруз, малине и челик – то су три артикала који заједно са шећером доносе Србији највише новца. Производња шећера је опет нека тема за себе – али ни ту немамо много чему да се надамо.

Истовремено сточарство ће се наћи у великом проблему. Због недостатка сточне хране можемо да очекујемо да ће пролазно, цена меса чак бити и стабилна једно време док се буду клале животиње које не могу да се исхране, међутим, врло брзо – то мора да се промени – цена свих намирница анималног порека мора да драстично оде горе, али опет нису сточари ти који ће имати корист од тога. Сличан случај смо имали и у прошлој суши и никада се у ствари од тога нисмо опоравили.

Наравно да ће и њихове отплате кредита бити доведене у питање. Што опет доводи у питање функционисање финансијског сектора итд.

Скок цена хране од 20-30% је известан – и то мора да доведе до жестоке инфлације.

Пошто Србија неће имати шта да извози, курс динара који је тренутно актуелан већ на јесен неће бити одржив. Истовремено , пошто сељаци неће имати пара , опашће потрошња и држава ће наплаћивати мање пореза. Државна каса, која је већ сада празна – постаће још празнија.Не верујем у статистичке податке о томе колико пољопривреда учествује у нашем ГДП-у али сваком је јасно да се ради о “масовној” вредности. Пад у грани привреде која је можда и најважнија за економију може да доведе само до економске катастрофе. Ребаланси буџета не могу да много помогну.

Дакле, ова суша ће довести до тога да – најкасније најесен динар почне да пада и то драстично. Пошто ће се приходи државе смањити, плате у јавном сектору и "чувене пензије" неће моћи да се исплаћују – па ће морати да буду или драстично смањење или ће их природно појести инфлација. Наравно, то се неће дешавати тако брзо и то је један курс који ћемо имати током зиме. Највероватније да ће ствари почети да се одвивају од октобра, па тамо негде у марту 2013. године ће бити на врхунцу.

Но, када смо код инфлације и пада плата и пензија – заправо инфлација ће на неки начин “вентил” који чак може да у неком ширем смислу спаси ствари. Јер у држави у којој се тако мало производи, као у Србији и са огромним дефицитом у спољној размени, држави са тако малим ГДП-ом који наставља да пада, једино логично што може да “оздрави” ствари је инфлација и пад вредности домаће валуте. Када нам свима, колективно опадну примања то ће заправо бити права и релана слика тога да држава има два пута више чиновника него што би смела, нерационално троши новац својих обвезника итд.

Људи ће схватити да – немају пара да купују кола, чак ни половна, лед телевизоре, парфеме, фенци мобилне телефоне, брендирано гардеробу и тоне друге робе која се увози у Србију и коју виша средња класа још увек може да приушти. Проблем је што – не може.

Дакле , на јесен 2012. нас очекује криза у пољопривреди . Мејдутим прави проблем долази тек на пролеће 2013. године. Пошто пољоприверндици нису ништа или су врло мало зарадили, тек – понешто од пшенице и можда шећерне репе и сунцокрета, тешко да ће имати новца да инвестирају у нови циклус производње. Ако то искомбинујемо са чињеницом да ће многи каснити са враћањем кредита банкама још с јесени видимо до каквог црног сценарија би смо могли да стигнемо на пролеће 2013. године.

Наравно, сиромашне државе – су слабе државе. Држава која неће имати пара да плаћа полицију, војску, судство не може да очекује добру годину нити стабилност. Нестабилност и сиромаштво уз притиске, којима су наши слаби , сујетни и рањиви политичари изложени могу да доведу до убрзаног решења “питања Косова”. Без, пара, у проблему да одрже унутрашњу стабилност , Косовско питање које се налази негде на клацкалици могло би да врло брзо постане “спољно питање” Србије. А уз то и неке друге ствари би могле да се отворе. Исконструисана питања као што је “статус” Војводине на пример.

Не значи да ће решења бити драстична, међутим, биће онаква каква одговарају Европској унији и САД. ЕУ и САД немају интереса да Србија буде нестабилна али нико се од њих неће ломити ни да да буде нешто много јака, стабилна и целовита. Интерес онога што називамо Запад је да све буде мирно али не баш ни превише мирно. Статус Косова ће бити дефинисан не жељама Србије већ проценом Западних аналитичара колико добри и корисни ће бити Шиптари. Војводина никад неће отићи из Србије нити има шансе да постане независна држава (коме треба још једна државица на Балкану, нове амбасаде конзулати , трошкови, седишта по међународним институцијама, гласови на Евровизији ... ) али ће увек бити “on the edge of the seat” - увек са потенцијалом да буде добар фактор нестабилности ако неко буде “неваљао” у Београду.

И на крају, морам да напоменем да је могуће да ће се ствари одвијати мање драстично. Неће све да буде БАШ толико катастофално али потпуно је сигурно да ће бити веома лоше – у коликој мери зависи од многих фактора. Између осталог, сигурно је да министарство пољопривреде може да уради много тога. Заправо – шта би држава могла да уради ?

Зависи од тога, какву ћемо државу и владу добити у данима који следе. Мада да добијемо и најспособнију и најбољу – оно што ће се догодити не можемо никако да избегнемо , можемо само да ублажимо.

С обзиром да у наше домаће робне резерве не можемо да се уздамо јер су слабе. Тренутно тврде да имају 40 000 тона кукуруза на лагеру. Сумњам. Једино што би могло да нас спаси то је интервенција од споља.

Неко мора да Србији обезбеди милион тона кукуруза – које ће вратити у – кукурузу. Дакле, морамо да избегнемо финансијско задужење и нове кредите јер нас је претходна Влада већ довољно “увалила”.

Ко нам остаје – браћа Руси наравно. Једино Русија има довољно житарица и логистику у Црноморском сливу спосодну да житарице испоручи. Но, Русија, емоције, питање је колико то може још да – ради.

Наравно и Америка је једна од ретких земаља која би имала капацитете да помогне – међутим вероватно је да би сарадња са САД вукла са собом и неко политичко условљавање. Све је питање, на шта су “наши” спремни да пристану. Европа – нема капацитета да стварно значајно помогне Србији – а сумњам да има и политичке воље. Има довољно својих проблема.

Постоји и алтернатива – а то су нова задужења. И то је у ствари прилично реалан сценарио. Међутим, практично улетајне у нове кредите значи само одлагање “казне” која нас очекује.

Решење за којем ће вероватно такође неко посегнути је – продаја. Ово је сиромашна земља али још увек има шта да се прода. Телеком, ЕПС, рудници угља, Бор - Продаја Телекома је најизвеснија. Но, проблем са свим тим продајама је што се раде – принудно и у време када, додуше исконструисана, криза погађа цео свет, независно од локалне кризе у Србији.

http://poljoprivreda.biz/stav/kako_jedna_los_zetva_moze_da_unisti_drzavu