Najzad oko necega da se saglasimo. Opet cemo imati neke salonske gradonacelnike,anonimuse i potencijalne lopuze i usmerivace plena svojim lobijima.

imate i moju saglasnost za iznete stavove u poslednja tri posta 

Alimpić predsednik Skupštine grada

8. oktobar 2007. | 12:56 -> 16:58 | Izvor: Beta 
Beograd -- Odbornici Skupštine Beograda izabrali su danas tajnim glasanjem Zorana Alimpića za predsednika gradskog parlamenta.

Za izbor Alimpića glasao je 51 odbornik od 57 prisutnih, a odbornici Srpske radikalne stranke napustili su sednicu pre početka glasanja. Ranije danas predsednik Skupštine grada Beograda Milorad Perović i Alimpić, koji je bio njegov zamenik, podneli su ostavke. Alimpić će obavljati funkciju gradonačelnika Beograda.

Alimpić je pre glasanja za skupštinskom govornicom rekao da je predložen po dogovoru Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 plus kako bi se nastavio program rada koji je započeo gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović.

"Bogdanović je posao obavljao uspešno i predano i svi odbornici vladajuće koalicije osećamo obavezu da nastavimo poslove koje je skupština grada započela pod njegovim rukovodstvom", kazao je Alimpić.

Odbornici Skupštine grada izjasniće se u nastavku sednice o predlogu za izbor vršioca dužnosti zamenika predsednika gradskog parlamenta, a jedini kandidat je Milorad Perović.

Na sednici je jutros razrešena dužnosti dosadašnja generalna direktorka Radiotelevizije Studio B Dragana Milićević-Milutinović, koja je podnela ostavku prošle nedelje. Za vršioca dužnosti generalnog direktora Studija B izabran je Aleksandar Ralev, koji radi na toj televiziji.

Direktorka i glavna i odgovorna urednica Radiotelevizije Studio B Dragana Milićević-Milutinović uputila je u petak Skupštini grada Beograda neopozivu ostavku na obe funkcije.

U saopštenju za javnost, ona nije želela da navede razloge zbog kojih podnosi ostavku na funkciju glavnog i odgovornog urednika koju je obavljala pet godina i osam meseci i funkciju generalnog direktora, na kojoj je bila više od četiri godine. 

Градоначелник за „круг двојке”
Први човек Београда већ деценијама нема једнаку надлежност над централним и приградским општинама, каже в. д. градоначелника Зоран Алимпић
Да ли ће Београд добити дводомни парламент Фото П. Павловић

Скупштина града Београда могла би ускоро да има два дома – један за одборнике из централних, а други за представнике приградских општина, с тим што би само одборници централних општина бирали градоначелника. За ово је потребно „само” да се усвоји предлог закона о Београду иза кога је, незванично, Скупштина града. У „папиру”, у који је наш лист имао на увид, наводи се да „Скупштина града има 90 одборника, од којих се 61 одборник бира са територије градских општина, а 29 одборника са територије приградских општина”. „Скупштина града ради и одлучује у пуном саставу од 90 одборника (шири сазив Скупштине), или у саставу од 61 одборника градских општина (ужи сазив Скупштине)”, а, како се даље наводи, „градоначелника града Београда бирају одборници у ужем сазиву Скупштине града, већином од укупног броја градских одборника, на време од четири године”. Варијанта истог предлога је избор градоначелника непосредним и тајним гласањем грађана.

То је, међутим, само једна од „неодређеног броја различитих верзија” тог закона, објашњава Зоран Алимпић, в. д. градоначелника Београда и члан радне групе при Министарству за државну управу и локалну самоуправу која ради на закону о главном граду. Алимпић је рекао јуче за „Политику” да тренутно круже различите верзије и предлози између чланова радне групе, као радни материјали, у настојању да се дође до званичног предлога закона о главном граду који ће јавности представити ресорно министарство.

– Реч је, иначе, о предлогу који је сачинила група правника из градске управе, који су мени помогли да ја направим текст са којим бих учествовао у раду радне групе Министарства. Он није усвојен на Скупштини града, дакле, није званичан став Скупштине града. Ја представљам град у тој радној групи, али одлуку на крају крајева, неће донети ни град, нити ја, него ће одлуку о томе шта ће писати у нацрту закона донети надлежно министарство, Влада Србије, па затим парламент Србије. Ми у Београду ћемо да радимо онако како парламент одлучи – истиче Зоран Алимпић.

Он, међутим, наглашава да овај предлог, као ни друге радне верзије, није требало да дође до новинара и јавности, јер „ако о свему отворимо јавну расправу збуњиваћемо људе”.

У интервјуу „Политици” прошле недеље, иначе, ресорни министар Милан Марковић је рекао да су дводомне скупштине „реткост у јединицама локалне самоуправе”, те да сумња да ће то бити коначно решење.

Интересантно је ипак да се таква идеја о избору градоначелника уопште родила, јер не делује баш „фер” према грађанима приградских општина Београда. Нешто слично, да подсетимо, предложио је и „Палго центар”, с тим што је према њиховом предлогу закона о главном граду избор градоначелника непосредан, дакле, бирају га директно грађани, али само они са територије градских општина.

Указујући да постоји читав низ варијанти за избор градоначелника главног града, Зоран Алимпић каже да ће решење зависити од тога како ће бити уређен град и какве ће бити надлежности градоначелника.

Поменути предлог је, како каже, само једна од могућности које би требало да буду сагласне тренутној ситуацији у граду, а то је да имамо две врсте општина са потпуно различитим надлежностима.

– Градоначелник Београда сада нема подједнаку надлежност над централним и приградским општинама и такав однос присутан је деценијама. Градоначелник има надлежности над територијом и грађанима 10 градских општина, а председници приградских општина су по надлежностима ближи, рецимо, председницима општина Јагодине или Ваљева, него председницима централних београдских општина, чији је добар део надлежности пренет на градоначелника – истиче Алимпић и указује да се грађани овако доводе у неравноправан положај.

Наводећи пример, он каже да, рецимо, одборник из Младеновца има право да учествује у одлуци где ће бити постављени сандуци за сладолед у општини Стари град, али одборник из Старог града не може о томе да одлучује у Младеновцу, јер је то у надлежности те општине.

Због актуелног политичког тренутка, разговора о предстојећим изборима и спекулација да „демократски блок” тражи решење како да успешно парира Српској радикалној странци, која је, наводно, веома јака у Београду, тешко је отети се утиску да овакво решење за избор градоначелника заправо потврђује „чаршијске приче”, јер се сматра да је упориште радикала више у бирачком телу приградских општина.

Алимпић, међутим, не жели да коментарише спекулације, али истиче да не верује „да у Београду радикали могу да победе у било којој варијанти”.

– Видео сам и ја истраживања јавног мњења и разумем да грађани приликом анкетирања желе да пошаљу политичарима одређену поруку, али мислим да Београђани, ни у ком случају, по било ком изборном систему, неће гласати у корист своје штете, односно за враћање Београда у деведесете године – каже Алимпић, који је, иначе, „виђен” и као један од могућих противкандидата Александру Вучићу из СРС-а.

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, каже да не поседује новија истраживања за Београд, али подсећа да је на последњим изборима било „густо”, те да је Ненад Богдановић победио Вучића са врло малом разликом.

„Сада је тешко било шта говорити о томе, износити процене, јер се не зна ни да ли ће избори за градоначелника бити директни или не, не зна се ко ће бити кандидати (осим за Вучића)”, каже Благојевић.

Он, међутим, истиче да „радикали јесу јаки у Београду, али јака је и Демократска странка”, а коначни исход зависи од много фактора (избора кандидата, странака које ће стати иза њих, изборног система...).

--------------------------------------------------------------------------

Београд као регион

Зоран Алимпић истиче да је Просторни план Београда, усвојен 2004. године (који може да се види на сајту Скупштине града), већ предвидео „неку будућност у смислу територијалне организације”.

„По том предлогу, Београд би био регион, који би имао централни Београд (садашњих десет градских општина) и осам, практично, градова који га окружују (постојећих седам приградских општина и Борча, односно део Палилуле преко Дунава). Да ли ће та будућност моћи да се примени већ сада у новом закону и новом статуту, то је питање. Вероватно још нисмо зрели да применимо такву поделу. Али, реално гледано, по функционисању града и његове околине, Београд је регион, који се састоји од више градова – неколико малих и овог централног, великог”, истиче Алимпић.

Б. Баковић
[објављено: Politika17.10.2007.]

глупост миленијума!!!!!!!!!

U tome i jeste poenta! Umesto demokratski izabranog gradonačelnika celog Beograda imali bi umanjenje prava građana na izbor, diskriminaciju između građana različitih opština, izvor političke nestabilnosti i gomilu problema koji ne bi bili ničiji. 

"mlogo pametan" taj zuca Alimpic????????
Zuce samo sve vise postaju udareni mokrom carapom u glavu a sve pokusavaju samo da bi ostali na vlasti.

ајде овако:нек градоначелника бира само круг двојке који би се најдрадије одвоји од остатка Београда и Србије,и као нека баржа кренуо уз Дунав вукући за собом део НБг око Арене,право у светлу будућност и Јевропску Унију,и онако посланици Старог Града не могу да одлучују о постављање сандука за сладолед у Младеновцу........... Зар су ови жути почели да краду и на ситно,шта је следеће отимање мобилних телефона деци у школском дворишту.........?

pa ako su sopot, grocka, obrenovac, ladenovac, mladenovac sa selom kusadak, barajevo i ostala mesta beograd, onda nek biraju gradonačelnika... samo ime kaže gradonačelnik, pa ga valjda i biraju oni iz grada a ne prigradskih naselja...

Немој да си строг...

Ако су већ увучени у Град Београд како би централна власт убирала више новца онда имају права и да бирају...
Тај потез је тако недемократски да је то страшно...