Novi program za đake od petog do osmog razreda

Škola lakša, ukinuta trećina gradiva

Gradivo svih predmeta za peti, šesti, sedmi i osmi razred osnovne škole od septembra će biti skraćeno u proseku za trećinu. Pojedine lekcije biće izbačene, pa će biti više vremena za utvrđivanje gradiva i praktičnu nastavu.

Skraćenje i sistematizaciju gradiva viših razreda osnovne škole uradili su stručnjaci Zavoda za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva prosvete.

Prema rečima stručnjaka Zavoda, program matematike je rasterećen teorije i izbačeni su pojmovi koje deca slabo razumeju i pamte. Dosadašnja praksa je pokazala da su pojedine lekcije iz matematike izuzetno teške za većinu đaka, a ne predstavljaju bazična znanja. Zbog toga se u osnovnoj školi više neće učiti relacije sličnosti, podudarni tipovi i površine proizvoljnih četvorouglova, dok će procentualni razlomci biti pomereni iz petog u šesti razred.

U programima srpskog jezika za sve pomenute razrede pravopisna rešenja biće usklađena sa važećom pravopisnom normom, a u području kulture izražavanja sadržaji će biti sistematizovani i prečišćeni.

Na časovima stranih jezika više pažnje će se od sada posvećivati konverzaciji, a manje gramatici.

Nastava geografije biće oslobođena faktografije i velikog broja podataka. Fizička geografija će se sada izučavati u petom i šestom razredu, a ne kao do sada samo u petom. U višim razredima đaci će učiti samo reprezentativne regije Evrope i sveta, a neće, kao do sada, biti opterećena mnogobrojnim geografskim podacima za gotovo sve zemlje sveta. Nacionalna geografija će biti skraćena, odnosno rasterećena faktografije i statističkih podataka.

- Sadržaji iz biologije i istorije za sva četiri razreda su programski rasterećeni i sistematizovani. Pojedini sadržaji, za koje je procenjeno da nisu bazični, izostavljeni su ili dati samo na nivou informacije. Izmenama je predviđeno da nakon svakog časa teorijske nastave ide jedan čas obnavljanja gradiva iz oba ova predmeta - kaže Mirjana Bogdanović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika Zavoda za unapređenje kvaliteta.

Nastavni programi iz fizike su rastrećeni i osavremenjeni, a predviđeno je i znatno više časova za obnavljanje i sistematizaciju gradiva.

Na časovima hemije od naredne školske godine učenici će uz svaku nastavnu temu raditi demonstracioni ogled i laboratorijsku vežbu, s tim da ogledi ne zahtevaju posebnu opremu i hemikalije već se mogu naći u svakodnevnom životu.

Oko trideset odsto sadržaja iz tehničkog obrazovanja je izbačeno. Zahvaljujući izmenama, đaci će od sada imati mnogo više prakse nauštrb teorije - više od 50 odsto časova će biti posvećeno praktičnoj nastavi. U skladu sa razvojem informacionih tehnologija, na više od 40 časova ovog predmeta đaci će vežbati na kompjuterima. Obavezni deo teorije tiče se osnova informatike, a ako budu želeli više da znaju o kompjuterima, u sedmom i osmom razredu moći će da izaberu izborni predmet osnovi informatike i računarstva, gde će učiti o Internetu, multimedijima, programiranju i grafičkim programima.

Na časovima muzičkog biće mnogo manje teorije, a nastavnicima se ostavlja sloboda da sa učenicima razvijaju njihove potencijale, kako bi više slušali i razumeli muziku i eventualno se i sami okušali u stvaralaštvu.

Na časovima likovnog biće više vežbanja, pogotovu na one teme koje su deci zanimljive. Na primer, kada u sedmom razredu đaci budu radili proporcije tela, biće im data mogućnost korišćenja novih materijala i tehnika.

Đaci će za sada učiti iz istih udžbenika, samo će preskakati izbačene lekcije. Ostaje još da se izrade novi nastavni planovi i programi za ove razrede, za šta će biti potrebna po jedna godina za svaki.


Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Od septembra devetogodišnje školovanje

Sva deca u Srbiji koja ovog septembra budu imala pet i po i šest godina moraće da pohađaju pripremni predškolski program, čime će predškolsko postati deo obaveznog obrazovanja. Od školske 2007/08. u školi ili vrtiću dete koje je pohađalo pripremu dobijaće i potvrdu na osnovu koje će moći da se upiše u prvi razred osnovne škole - kaže za „Blic“ Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete.

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, čije odredbe postaju obavezujuće od naredne školske godine, roditelj je dužan da upiše u pripremni program dete starosti od pet i po do šest godina. Pripremnu nastavu deca će pohađati u državnim vrtićima ili školama, u zavisnosti od toga kakvi su uslovi u kojoj opštini. Tamo gde nema mogućnosti da se pripremna nastava održi u vrtiću vaspitači će je organizovati u školama. Nastava će trajati šest meseci, četiri sata dnevno, pet dana u nedelji. Ona će morati da se završi najkasnije do 1. maja, kada počinje upis u prvi razred. Nastava će biti besplatna.

Predškolsko gradivo deci će predavati vaspitači. Oni će pripremati predškolce za školu, tako što će ih uvesti u pripreme za čitanje i pisanje, razvijaće im motoriku, moć zapažanja, koordinaciju pokreta i slično. Deca neće učiti iz udžbenika nego iz radnih listića, a vaspitači će imati na raspolaganju priručnike.

Programe za predškolsko priprema Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, odnosno njegov centar za razvoj programa i udžbenika. Program bi trebalo da bude gotov do kraja maja 2006.

- Ovim se u obrazovni sistem Srbije uvodi obavezno devetogodišnje obrazovanje, koje će se sastojati od obaveznog predškolskog i dva ciklusa osnovnog obrazovanja - naglasila je Andrićeva.

Program predškolskog obrazovanja u Srbiji je u 2005. pohađalo oko 59.000 dece.


Izvor: Blic \ J. Subotić

 Stvaranje novog informacionog sistema u obrazovanju na startu sporno
Đački upitnik uznemirio roditelje

Koji je matični broj deteta, s kim i gde živi, na koji način putuje do škole, ima li mesto za učenje - samo su neka od pitanja iz takozvanog kartona učenika koji je Ministarstvo prosvete poslalo ovih dana roditeljima da popune kako bi napravilo bazu podataka. Ova anketa izazvala je veliku buru među roditeljima čija su se mišljenja podelila - jedni smatraju da ova anketa zadire u intimu porodice dok drugi tvrde da je strah od ovakvih pitanja posledica neracionalne sumnje i da su ovakve ankete uobičajene svuda u svetu.

- Pitanja zadiru u našu intimu, pogotovu kad je reč o Srbiji gde deca nisu bezbedna. Saznanja s kim dete živi u kući, s kim deli sobu, šta mu rade roditelji, da li je otac živ, pružaju informacije o bezbednosti dece i o tome da li se i ko brine o njima, imaju li koga da ih zaštiti. U novinama stalno možete da pročitate kako je dete zlostavljano i ubijeno na putu od škole do kuće, a oni mene pitaju kako mi dete ide do škole. Toliko su pričali o bezbednosti dece u školama, a gde su im sad oni obećani školski policajci - priča Marija Radenković, majka jednog prvaka sa Novog Beograda.

Pošto su ga iziritirala pitanja iz ankete, a nije hteo detetu da pravi problem, otac devetogodišnje devojčice iz Borče je upisao lažne podatke, a u OŠ „Dr Arčibald Rajs“ na Karaburmi za danas je zakazan sastanak Saveta roditelja, između ostalog, i zbog pitanja kartona učenika.

Sa druge strane, mnogi roditelji u ovoj anketi ne vide ništa što može da šteti njima niti njihovoj deci. „Nek mi šalju SMS, nek me zovu telefonom, samo da nisu nepristojni“, šali se jedna majka.

- Negativnu reakciju roditelja doživljavam kao rezultat činjenice da su nam škole loše, a roditelji još lošiji, a može biti i plod ukorenjene paranoje. Evidencija učenika je ozbiljan proces i ne može biti zgoreg da se formira baza podataka. Srbija zaostaje u sveobuhvatnosti statističkih podataka u raznim oblastima, pa i u prosveti. Mnogo je važnije kako će se ti podaci iskoristiti - da li će se izvući neke pouke iz njih i nešto konkretno preduzeti da se popravi situacija - kaže za „Blic“ Branko Ranković, otac jedne četrnaestogodišnjakinje.

Ministarstvo prosvete prikuplja ove podatke radi izgradnje informacionog sistema u obrazovanju, radi daljih analiza i planiranja obrazovanog sistema. Na ovaj način možemo da planiramo mrežu škola, broj učenika, nastavnika, potrebne resurse, finansije, postignuća i rezultate rada škola, možemo da ubrzamo administraciju i analitiku, a sve u cilju unapređenja obrazovanja - kaže za „Blic“ Nebojša Lazović, šef Odeljenja za informatičke i dokumentacione poslove i statistiku Ministarstva prosvete, koje sprovodi ovaj projekat.

Podatke koje Ministartstvo traži škole inače već poseduju u svojoj dokumentaciji, ali su iz Ministarstva hteli da ih roditelji sami daju. Odgovori na ova pitanja su bitni jer pružaju podatke tipa koliko učenika uči nemački ili engleski, koliko ih je prešlo iz jednog okruga u drugi da bi upisalo srednju školu, na osnovu podataka o verskoj nastavi mogu, kako kažu, da planiraju koliko će je učenika pohađati, koliko im je nastavnika potrebno za koju veroispovest, koliko udžbenika, itd. Stvaranje informacionog sistema u obrazovanju je završna faza projekta Ministarstva prosvete i Svetske banke pod nazivom „Razvoj školstva u Srbiji“, čija je realizacija započeta još u feburaru 2003. godine.


Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Smanjenje učenja je bilo neophodno

Osnovne škole još nisu dobile od Zavoda za unapređenje kvaliteta obrazovanja i Ministarstva prosvete skraćenja nastavnih programa za peti, šesti, sedmi i osmi razred, ali se nastavnici u načelu slažu da je skraćenje bilo neophodno.

- O skraćenju znamo samo ono što je bilo u medijima, ništa još zvanično nismo dobili. Očekujemo da će do početka naredne školske godine stići detalji za svaki predmet ponaosob - rekao nam je Stevan Bosnić, direktor OŠ „Dr Arčibald Rajs“ na Karaburmi.

Snežana Šćepanović, direktor i nastavnik srpskog jezika u OŠ „Branko Radi-čević“ u Velikoj Moštanici, kaže da su i direktori i nastavnici ranije dobijali usmena obaveštenja da će skraćenja biti, ali da im još ništa detaljnije od nadležnih nije stiglo.

- Dvadeset godina radim kao nastavnik srpskog, tako da mogu da kažem da smo i sami teške, komplikovane lekcije skraćivali i prilagođavali mogućnostima dece ili izbacivali.

Tako smo neke suvišne gramatičke jedinice obrađivali samo na časovima sekcija, a ne na časovima srpskog jer su deci bile komplikovane, pa smo ih na časovima samo pominjali - kaže Šćepanović. Ona misli da je skraćenje gradiva ispravan potez jer ga treba prilagoditi deci, njihovim znanjima, interesovanjima i sposobnostima. Svakom treba pružiti onoliko koliko mu treba, nekom samo osnovno, a nekom i detaljnije, ako želi i može, smatra ona.

U svakom slučaju deci će biti lakše.

Izvor: Blic

Od jeseni obavezan predškolski program

Sva deca u Srbiji koja ovog septembra budu imala između pet i po šest godina moraće da pohađaju pripremni predškolski program, čime će predškolsko postati deo obaveznog obrazovanja. Od školske 2007/08. godine u školi ili vrtiću dete koje je pohađalo pripremu dobijaće i potvrdu na osnovu koje će moći da se upiše u prvi razred osnovne škole - kaže za „Blic“ Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete.

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, čije odredbe postaju obavezujuće od naredne školske godine, roditelj je dužan da upiše u pripremni program dete starosti od pet i po do šest godina. Pripremnu nastavu deca će pohađati u državnim vrtićima ili školama, u zavisnosti od toga kakvi su uslovi u kojoj opštini. Tamo gde nema mogućnosti da se pripremna nastava održi u vrtiću, vaspitači će je organizovati u školama.

Nastava će trajati šest meseci, četiri sata dnevno, pet dana u nedelji. Ona će morati da se završi najkasnije do prvog maja, kada počinje upis u prvi razred. Nastava će biti besplatna.

Predškolsko gradivo deci će predavati vaspitači. Oni će pripremati predškolce za školu, tako što će ih uvesti u pripreme za čitanje i pisanje, razvijaće im motoriku, moć zapažanja, koordinaciju pokreta i slično.

Deca neće učiti iz udžbenika nego iz radnih listića, a vaspitači će imati na raspolaganju priručnike. Programe za predškolsko priprema Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, odnosno njegov centar za razvoj programa i udžbenika. Program bi trebalo da bude gotov do kraja maja ove godine.

- Ovim se u obrazovni sistem Srbije uvodi obavezno devetogodišnje obrazovanje, koje će se sastojati od obaveznog predškolskog i dva ciklusa osnovnog obrazovanja - naglasila je Andrić.

Program predškolskog obrazovanja u Srbiji je u 2005. godini pohađalo oko 59.000 dece.


Izvor: Blic \ J. Subotić

Ej lepota. Da su to ranije uradili, pa da ne moram da ucim onu prokletu geografiju
Mislim da je sasvim OK to sto su skinuli 30% gradiva.

 Posle đačkih upitnika, u škole stigli i upitnici za prosvetne radnike

Nastavnici ljuti i začuđeni

Nakon „kartona učenika“ još jedna anketa uzbudila je javnost. Upitnik sa ličnim podacima popunjavali su ovih dana i nastavnici osnovnih škola u Srbiji. Osim ličnih podataka, traženi su im i brojevi tekućih računa i zaduženja kod banaka, što su nastavnici i direktori škola različito protumačili - jedni kao obavezu, u strahu da ne ostanu bez posla, a drugi kao nešto što je potrebno kako bi Ministarstvo napokon imalo pravu sliku o tome u kakvim uslovima žive i rade i učenici i nastavnici.

- Zapanjena sam činjenicom da su nekom potrebni ti podaci. Niko nam nije rekao da to moramo ili ne moramo da popunimo, ali smo ih iz straha od gubitka posla svi popunili. Najstrašnije je to što neke podatke odatle ne zna ni moj muž, a saznaće ih gomila nepoznatih ljudi u Ministarstvu - žali se nastavnica jedne novobeogradske škole.

Direktorka škole „Ratko Mitrović“ u Novom Beogradu Svetlana Đorđević smatra da upitnik i za prosvetne radnike i za roditelje previše zalazi u privatnost.

- Besmislena su pitanja o vašem izboru banke i da li ste uzimali kredit, koja ja lično ne planiram da popunjavam. Ipak, niko od zaposlenih u ovoj školi nije se protivio popunjavanju upitnika, jer je to shvatio kao svoju obavezu - tvrdi Đorđevićeva.

Najveću zabunu, po svemu sudeći, napravili su zapravo nesavesni direktori škola koji su propustili da detaljno upoznaju nastavnike i savete roditelja o sadržaju, nameni i važnosti ova dva upitnika, iako su imali takav dogovor sa predstavnicima Ministarstva. Verovatno misleći da će svi po automatizmu popuniti upitnike i ne očekujući da će se iko zapitati zašto ih to neko pita, većina direktora se nije potrudila da pruži objašnjenja roditeljima i nastavnicima, ali ni da im kaže da ne moraju da odgovore na sva pitanja.

Pojedini tvrde da nikakav zvaničan dopis iz Ministarstva prosvete o načinu popunjavanja upitnika nije stigao.

- Koleginice iz računovodstva bile su na seminaru obuke o tim upitnicima i nije im rečeno da nije obavezno odgovoriti na sva pitanja, otuda ni mi to nismo znali da kažemo ni roditeljima ni profesorima. Saznavali smo od kolega iz drugih škola da roditelji treba da napišu izjave zašto ne žele da odgovore na pojedina pitanja - kaže Đorđevićeva.

U OŠ „Radojka Lakić“ u utorak, 28. februara, biće održan sastanak Saveta roditelja, a odmah zatim i roditeljski sastanci gde će i nastavnicma i roditeljima potanko biti objašnjeni svi detalji o upitnicima.

- Ljudi ne umeju da se ponašaju u sistemu, a ovakve stvari su nam potrebne ako hoćemo da nam se promeni status. Verujem ljudima koji hoće da stvore sistem, niko to ne radi napamet i ne vidim ništa od čega mogu da zazirem - rekla nam je direktorka Branka Maksimović.

Ministarstvo prosvete samo želi da stvori jedinstven sistem za obradu podataka kako bi olakšalo administrativne poslove - kaže za „Blic“ Nebojša Lazović, šef Odeljenja za informatičke i dokumentacione poslove i statistiku Ministarstva prosvete, koje sprovodi ovaj projekat.

Inače, stvaranje informacionog sistema u obrazovanju završna je faza projekta Ministarstva prosvete i Svetske banke pod nazivom „Razvoj školstva u Srbiji“, čija je realizacija započeta još u februaru 2003. godine, pa su upitnici deo tog projekta.


Izvor: Blic \ J. Subotić - B. Jelovac