Novak Đoković :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Новак Ђоковић

Новак Ђоковић (Београд, Србија, тада СФРЈ; 22. мај 1987) је, по освојеним турнирима, најбољи српски тенисер свих времена, који је тренутно други играч на АТП листи најбољих тенисера на свету. Професионално игра од 2003. године. Његов највећи успех је било освајање Отвореног првенства Аустралије 27. јануара 2008. и Мастерс купа 16. новембра 2008. Такође, Ђоковић је најмлађи играч који је доспео до полуфинала сва четири гренд слем турнира.

Доспео је до два финала Отвореног првенства САД и два полуфинала на Ролан Гаросу и на Вимблдону. Такође, стигао је до финала једанаест турнира Мастерс серије, од којих је пет освојио — Мајами, Монтреал, Индијан Велс, Рим и Париз. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Један је од добитника златне значке Спорта.

Приватни живот

Новак Ђоковић је рођен 22. маја 1987. године у Београду, као најстарији син оца Срђана и мајке Дијане. Има два млађа брата, Марка (рођен 1991) и Ђорђа (рођен 1995). Први пут је узео рекет у руке у тениском кампу на Копаонику, када је имао четири године. Са дванаест година почео је да похађа тенис на минхенској академији Николе Пилића[2].

Тренутно живи у Монте Карлу, у Монаку, а тренира га бивши словачки тенисер Маријан Вајда[3]. Новак Ђоковић говори српски,енглески, немачки[2] , италијански[4] и француски језик. Већ неколико година је у вези са Јеленом Ристић.

Често на духовит начин имитира саиграче, од којих су многи његови пријатељи[5]. Први пут их је јавно имитирао на лакшем тренингу током Ролан Гароса 2007. (снимци ових имитација, за које Ђоковић тада није знао да постоје, убрзо су бјављене на телевизији), а прве јавне имитације извеао је након победе над Карлосом Мојом на Отвореном првенству САД, када је имитирао Рафаела Надала и Марију Шарапову[6].

Као јуниор

Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе у синглу, дублу и екипно. Наредне сезоне је постао најбољи у Европи у конкуренцији играча до 16 година. Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се налазио на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 35 победа и 11 пораза у синглу, односно 20 победа и 5 пораза у дублу.[3]

2003—2005.

На почетку професионалне каријере, Ђоковић је углавном играо на челинџер и фјучерс турнирима, а нашао се и на ширем списку репрезентације СЦГ за мечеве против Обале Слоноваче и Бугарске. Први фјучерс је освојио у Београду на теренима ТК Црвена звезда у јуну 2003. када је савладао четвртог носиоца и освојио први АТП поен. Те године је стигао до још два полуфинала фјучерса.

Годину 2004. је започео пласманом у полуфинале на фјучерсу у Загребу, а 9. априла је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију Србије и Црне Горе у мечу против Летонца Јаниса Скродериса победивши са 2:0. На фјучерсу у Бергаму стигао је до полуфинала, а освојио је фјучерсе у Солноку, Будимпешти и Београду. Први челинџер Ђоковић је освојио у немачком граду Ахену новембра 2004. Након челенџера у Београду у фебруару 2005. Ђоковић је одлучио да се у будућности посвети само професионалним турнирима.

2006.

У последњим данима 2005. и првим 2006. играо је са Аном Ивановић у Хопман купу када су стигли до полуфинала.

Претходну годину Ђоковић је завршио на 78. месту АТП-листе. Четвртфинале на Ролан Гаросу и 4. коло на Вимблдону уврстили су га у 40 најбољих играча на АТП листи. Недуго после Вимблдона следила је прва шампионска титула вредна поена. Било је то у Амерсфорту на Отвореном првенству Холандије. Ђоковић није изгубио ниједан сет на том турниру. Друга титула коју је освојио у Мецу уврстила га је у 20 најбољих.

Годину је завршио на 16. месту.

2007.

У првој седмици у јануару победио је Криса Гучионија на турниру у Аделејду. Две седмице после, на првом гренд слему сезоне стигао је до четвртог кола, изгубивши од Роџера Федерера.

Ђоковићеве игре на турнирима Мастер серије у Индијан Велсу и Мајамију, где је био финалиста, односно победник, уврстиле су међу десет најбољих на свету. На оба турнира, који су били његово прво и друго мастерс финале, савладао је у полуфиналима Ендија Марија и то без изгубљеног сета. Финале турнира у Индијан Велсу је изгубио од Рафаела Надала, али му се реванширао на турниру у Мајамију, након чега је савладао Гиљерма Кањаса у финалу (6-3, 6-2, 6-4 по сетовима). Касније је играо на престижном турниру у Монте Карлу, где је поражен од Давида Ферера у трећем колу. Ђоковић је стигао до четвртфинала мастерса у Риму и Хамбургу, где је изгубио од Карлоса Моје и Надала. У финалу турнира у Есторилу, Ђоковић је савладао Француза Ришара Гаскеа, са 7-6, 0-6, 6-1.
На Отвореном првенству Француске Ђоковић је стигао до првог полуфинала на гренд слем турнирима, где је изгубио од каснијег шампиона Рафаела Надала.

На Вимблдону 2007. Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса резултатом 7-6 (4), 7-6 (9), 6-7 (3), 4-6, 7-5, у мечу који је трајао 5 сати, само пет минута мање од најдужег меча у појединачној конкуренцији у целој историји Вимблдона. У полуфиналу Ђоковић је предао меч Надалу због повреде леђа и проблема са стопалом.

Следећи успех у мастерс серији је био на Роџерс купу. У финалу је савладао најбољег тенисера света Роџера Федерера, по сетовима 7-6 (2), 2-6, 7-6 (2). На путу до трофеја, Ђоковић је савладао првопласираног, другопласираног и трећепласираног играча (Роџера Федерера, Рафаела Надала и Ендија Родика) у три узастопна дана. Ђоковић је био први играч коме је то успело још од Бориса Бекера 1994. Такође, Ђоковић је постао други тенисер, после Томаша Бердиха, који је успео да савлада и Федерера и Надала од када су постали доминантни на АТП листи. Међутим, на мастерс турниру у Синсинатију следеће недеље, Ђоковић је поражен од Карлоса Моје у другом колу без добијеног сета.

На Отвореном првенству САД Ђоковић је стигао је до финала где је поражен од Федерера 7-6 (4), 7-6 (2), 6-4. На путу до финала, Ђоковић је у другом колу савладао Радека Штјепанека 6-7 (4), 7-6 (5), 5-7, 7-5, 7-6 (2), након скоро пет сати игре.

Након мање повреде, Ђоковић се вратио на турниру у Бечу и савладао је Станисласа Вавринку 6-4, 6-0 и освојио пету титулу у сезони.

Ђоковић је најзаслужнији за победу тениске репрезентације Србије над Аустралијом и пласман у Светску групу Дејвис купа, пошто је победио у оба меча у појединачној конкуренцији и једном у конкуренцији парова.

Следећи турнир на којем је учествовао је био Мадрид мастерс, где је поражен од Давида Налбандијана у полуфиналу 6-4, 7-6 (4). На мастерсу у Паризу Ђоковића је у раној фази елиминисао Француз Фабрис Санторо.

Као трећепласирани играч света Ђоковић је дошао на Мастерс куп у Шангају и први је елиминисан са турнира након два пораза у својој групи од Давида Ферера 6-4, 6-4 и Ришара Гаскеа 6-4, 6-2. У последњем мечу је поражен од Рафаела Надала 6-4, 6-4.

Ђоковић је у избору спортског листа Спорт изабран за спортисту године у Србији 2007, а Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најбољег мушког спортисту.[7]

2008.

Нову сезону Ђоковић је почео у Перту на Хопман купу, где је заједно са колегиницом Јеленом Јанковић стигао до финала, где су изгубили од представника Сједињених Држава Серене Вилијамс и Мардија Фиша 2:1. Ђоковић је добио све мечеве у појединачној конкуренцији, али је Јанковићева због повреде била присиљавана да преда своје мечеве и да покуша да помогне Ђоковићу у дублу.
На првом гренд слему те сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Ђоковић се пласирао у финале без изгубљеног сета. До тог успеха стигао је савладавши у полуфиналу првог тенисера света Роџера Федерера резултатом 3:0, по сетовима 7:5, 6:3, 7:6(5). У финалу 27. јануара противник му је био највеће позитивно изненађење турнира Жо Вилфрид Цонга из Француске, 38. играч на АТП листи, који је у другом полуфиналу победио другог тенисера света Рафаела Надала. Новак Ђоковић је победио у финалу са 3:1 у сетовима.

Ђоковић је са Типсаревићем, Зимоњићем и Троицким изабран да се такмичи за Србију у Дејвис купу против Русије од 8. до 10 фебруара. Током боравка у Москви, Ђоковић је оболео од стомачног грипа и пропустио је први дан и први меч у појединачној конкуренцији. Вратио се другог дана за победу мечу парова са Зимоњићем против Михаила Јужњог и Дмитрија Турсунова, али је следећег дана предао меч Николају Давиденку при вођству 2:1, чиме је Русија стекла недостижну предност 3:1.
На следећем АТП турниру у Марсеју избацио га је Француз Жил Симон у другом колу турнира. На мастерс турниру у Индијан Велсу 23. марта Ђоковић је освојио свој други турнир у сезони победивши Мардија Фиша са 2:1. На турниру у Мајами, који је годину дана пре и освојио, Ђоковића је избацио Кевин Андерсон са 2:1 у сетовима, док је на турниру у Монте Карлу, Ђоковић стигао до полуфинала у ком је предао меч Роџеру Федереру. Други по реду мастерс на шљаци осваја победивши Станисласа Вавринку резултатом 4:6, 6:3, 6:3. На путу до финала савладао је Стива Дарциса, Игора Андрејева, Николаса Алмагра и Радека Штјепанека.

На мастерсу у Хамбургу, Ђоковић је поправио прошлогодишњи успех и стигао је до полуфинала, у ком је поражен од Рафаела Надала са 2:1 у сетовима. На путу до полуфинала Ђоковић је савладао Хуана Игнасија Челу, Иву Карловића и Алберта Монтањеза.

На Ролан Гаросу 2008. стигао је до полуфинала. Био је трећи фаворит, иза Рафаела Надала и Роџера Федерера, али је изгубио од Надала у полуфиналу са 6-4, 6-3, 7-6(3), уз велику борбу у трећем сету. И на следећем турниру у Енглеској, овај пут у финалу, поражен је од Надала.

Само неколико дана касније, на Вимблдону је испао у другом колу од Руса Марата Сафина (6:4, 7:6(3), 6:2). У том мечу, Ђоковић је противнику поклонио 28 поена, а имао је и 10 дуплих сервис грешака. Ђоковић је после четири недеље паузе учествовао на Роџерс купу у Торонту, који је прошле године освојио. Поразио је Френка Данчевића и Робина Седерлинга, али га је у четвртфиналу елимисао Енди Мари. Следеће недеље, на Синсинати мастерсу, Ђоковић је стигао до финала, савладавши Рафаела Надала 6:1, 7:5. У финалу је опет изгубио од Марија 7:6, 7:6.

Ђоковић је био постављен за трећег носиоца на Олимпијским игарама 2008. У првој рунди је савладао Американца Робија Џинеприја 6:4, 6:4, у другој Немца Рајнера Шитлера 6:4, 6:2, у трећој Руса Михаила Јужњег 7:6(3) и у четвртфиналу Француза Гаела Монфиса 4:6, 6:1, 6:4. У полуфиналу Ђоковић је изгубио од Рафаела Надала 4:6, 6:1, 4:6. У том мечу Ђоковић је могао да спасе меч лопту, али је са мреже лоптицу послао ван игралишта док је Надал био далеко од мреже. У борби за треће место, Ђоковић је савладао Џејмса Блејка 6:4, 7:6(4).

Такође се такмичио и у игри парова заједно са Ненадом Зимоњићем, где су били постављени за друге носиоце. Ђоковић и Зимоњић су у првом колу изгубили од чешког пара Мартин Дам и Павел Визнер 6:3, 0:6, 2:6

После Олимпијских игара Ђоковић је на Отвореном првенству САД постављен за трећег носиоца. У мечу четвртог кола против Томија Робреда имао је проблема због болова у бедрима и умора, па је био присиљен да затражи два тајм аута. И поред тога је успео да савлада Робреда у пет сетова. У четвртфиналу је савладао Родика, а учешће на Отвореном првенству САД је завршио након пораза од Федерера у полуфиналу.

У финалу Отвореног првенства Тајланда Ђоковић је изгубио од Жоа Вилфреда Цонге 7:6(4), 6:4. На мастерсу у Мадриду Ђоковића је у трећој рунди је победио Иво Карловић са 7:6(4), 7:6(5). На мастерсу у Паризу две недеље касније, Цонга је опет савладао Ђоковића са 6:4, 1:6 и 6:3.

На финалном Мастерс купу у Шангају, Ђоковић је након Надаловог одустанка од учешћа на турниру постављен за другог носиоца. У првом колу је победио Дел Потра 7:5, 6:3, а у другом колу Давиденка 7:6(3), 0:6, 7:5. У трећем колу је поново поражен од од Цонге 6-1, 5-7, 1-6. Без обзира на пораз Ђоковић је такмичење у групној фази завршио на првом месту. У полуфиналу је елиминисао Жила Симона 4:6, 6:3, 7:5, а у финалу је још једном савладао Давиденка 6:1, 7:5 за свој први Мастерс куп у каријери.

2009.

Ђоковић је нову сезону почео на турниру у Бризбејну, али га је већ у првом колу непланирано избацио Ернестс Гулбис 6:4, 6:4, па је био принуђен да игра још један турнир пред Отворено првенство Аустралије. На турниру у Сиднеју у полуфиналу га је избацио Јарко Ниеминен 6:4, 7:6(3).

Ђоковић је бранио освојену титулу на Отвореном првенству Аустралије, али је у четвртфиналу предао меч Ендију Родику због исцрпљености и грчева при Родиковом вођству 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1. Затим је на турниру у Марсеју стигао до полуфинала где га четврти пут заредом побеђује Жо Вилфред Цонга са 6:4, 7:6(1). Наредне недеље, као први носилац, осваја турнир у Дубаи победивши Давида Ферера у финалу.

У шпанском граду Бенидорму играо се Дејвис куп меч између репрезентација Србије и Шпаније. Новак је у оба своја меча поражен резултатом 3:0. Изгубио је од Давида Ферера и од тада првог тенисера света, Рафаела Надала.

Уследили су турнири Мастерс 1000 серије – Индијан Велс и Мајами. У првом од њих, на коме је бранио титулу, стиже до четвртфинала и ту убедљиво губи од домаћег тенисера Ендија Родика. На мастерсу у Мајамију стиже до финала. На путу до полуфинала, коначно прекида серију Француза Жоа-Вилфрида Цонге од четири узастопне победе у њиховим мећусобним дуелима, победивши га 6:3, 6:4. У полуфиналу побеђује и Роџера Федерера с 3:6, 6:2, 6:3 након великог преокрета, али у финалу бива поражен од стране Ендија Марија. Ово финале је било прво од четири, колико ће их Ђоковић одиграти у низу.
Затим се прешло на европски континент и на шљакасте терене. На још једном турниру серије 1000 у Монте Карлу, поново губи у финалу, овај пут од неприкосновеног "Краља шљаке", Рафе Надала. Иако наизглед лагана победа Шпанца, чинило се да је Новак имао добре шансе за прву победу против Надала на земљаној подлози. На следећем турниру Мастерс 1000 серије у Риму брани титулу. У полуфиналу добија Швајцарца Роџера Федерера у мечу налик оном из Мајамија месец дана уназад. У још једном финалу мастерс турнира, поново губи од Надала. Тај пораз је проузроковао да Ђоковић падне на четврто место, након 81 узастопне недеље проведене на месту број три.

На премијерном Србија Опену, турниру у свом родном граду Београду, осваја своју другу овогодишњу титулу као први носилац, успот победивши сународнике Типсаревића и Троицког, а у финалу сензацију турнира, анонимног пољског играча Лукаша Кубота с 6:3, 7:6(0).

Наредни турнир у Новаковом распореду био је последњи турнир серије 1000 за ову годину игран на шљаци. На мадридском мастерсу лаким и брзим победама и без изгубљеног сета стиже до полуфинала. Тад још једном долази до окршаја између, како су их тада називали, "двојицом најбољих шљакаша", Рафаела Надала и Новака Ђоковића. То је био њихов трећи меч у последњих пет седмица и очекивало се да ће бити неизвестан попут претходних. Упркос чињеници да је имао три меч лопте, Ђоковић губи меч резултатом 6:3, 6:7(5), 6:7(9). Тај меч је трајао пуна 4 сата и 2 минута, и временски је најдужи меч у појединачној конкуренцији у Опен Ери.

Наредни турнир на ком је учествовао био је други Гренд слем године, Ролан Гарос. Изненађујуће, бива поражен од Немца Филипа Колшрајбера у трећем колу турнира, резултатом 6:4, 6:4, 6:4.

Своју сезону на травнатој подлози започиње турниром у немачком граду Халеу, где је, након повлачења Федерера, био постављен за првог носиоца. У финалу, његовом шестом ове године, доживљава пораз од домаћег тенисера, Томија Хаса, 6:3, 6:7(4), 6:1.

Као потенцијални "фаворит из сенке", дошао је на незванично првенство света Вимблдон. У првих неколико кола играо је сигурно и брзо је стизао до победа над Бенетоом, Гројлом, Фишом и Селом. Многи су већ очекивали полуфинале између Новака и Федерера. У четвртфиналу је, још једном, наишао на Хаса. У мечу у ком је играо изузетно лоше изгубио је резултатом 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3.

"US Open серију" започео је мастерс турниром у Монтреалу, у Канади. Након победе против Михаила Јужног пласирао се у четвртфинале у коме су се, први пут у историји тениса, нашла осморица најбоље рангираних тенисера са АТП листе у том тренутку (Федерер, Надал, Мари, Ђоковић, Родик, Дел Потро, Цонга и Давиденко). У четвртфиналу га побеђује Американац Родик резултатом 6:4, 7:6(4).

На наредном турниру, у мастерсу у Синсинатију, стигао је до финала, успут савладавши повратника на терен након више од два месеца, Шпанца Рафаела Надала резултатом 6:1, 6:4. У финалу губи од вероватно најбољег тенисера свих времена, Роџера Федерера, резултатом 1:6, 5:7.

Ђоковић је освојио турнир у Пекингу победивши у финалу Хрвата Марина Чилића 6:2, 7:6 (7:4). Стигао до полуфинала мастерса у Шангају у коме је изгубио од Давиденка (који је на крају и освојио турнир), 6:4, 4:6, 6:7 (1:7). Ђоковић је од 19.10. поново 3. играч на АТП листи најбољих тенисера на свету.

Освојио је турнир АТП 500 серије у Базелу, победивши у финалу троструког браниоца титуле, Роџера Федерера, 6:4, 4:6, 6:2[8]. Након четири пораза у финалу АТП мастерс 1000 турнира ове године, освојио је тутулу на мастерсу у Паризу. У полуфиналу је савладао Рафаела Надала 6:2, 6:3[9], а у финалу љубимца публике, Француза Гаела Монфиса 6:2, 5:7, 7:6(3)[10].

На Тенис мастерс купу је у групној фази савладао Николаја Давиденка, продуживши тако свој низ победа на 11[11]. Овај низ је окончао Робин Седерлинг, који га је победио први пут у шест мечева. Иако је у трећем мечу у групној фази савладао Рафаела Надала, није се пласирао у полуфинале, због лошијег односа освојених и изгубљених сетова од другопласираног Давиденка.

Ђоковић је трећи пут за редом годину завршио на трећем месту. Играо је 97 мечева, више од било ког другог тенисера, са односом победа и пораза 78–19. Доспио је до десет финала, од којих је освојио пет.

2010.

Сезону 2010. Ђоковић је започео на егзибиционом турниру у Кујонгу, предграђу Мелбурна. Поражен је у полуфиналу од Шпанца Фернанда Вердаска. Први АТП турнир који је Новак одиграо био је први гренд слем сезоне, Отворено првенство Аустралије. У четвртфиналу га је поразио француски тенисер Жо-Вилфрид Цонга након пет сетова, 6:7 (8:10), 7:6 (7:5), 6:1, 3:6, 1:6. Као разлоге пораза Новак је навео стомачне проблеме, које је имао и пре меча и који су били евидентни на почетку четвртог сета. Упркос томе, Ђоковић је 1. фебруара достигао свој најбољи пласман у каријери, другу позиција на АТП листи.

Затим је освојио турнир у Дубаију и тако први пут у каријери одбранио титулу на неком турниру. Након тога је учествовао у Дејвис купу у мечу против САД и је победио у оба меча која је играо.
На мастерсу у Индијан Велсу, Ђоковић је изгубио у осмини финала од Ивана Љубичића (5:7, 3:6). После тога је учествовао на мастерсу у Мајамију, али је изгубио у другом колу од Белгијанца Оливијеа Рохуса (2-6, 7-6(7), 4-6).

После је играо полуфинале турнира у Монте Карлу побиједивши као први носилац у другом колу Флорана Серу 6:2 6:3, затим Станисласа Вавринку 6:4 6:4 и Давида Налбандијана 6:2 6:3 прије пораза од Шпанског тенисера Фернанда Вердаска 2:6 2:6. Новак је играо у родном градуБеограду али је предао четвртфинални меч сународнику Филипу Крајиновићу при резултату 4:6 због алергије. Следеће недеље није учествовао на турниру у Мадриду због истог разлога.

Следећи Новаков турнир је Ролан Гарос. Турнир је почео побједом над Русом Евгенијем Корољевим који представља Казахстан 6:1 3:6 6:1 6:3. У другом колу је савладао Јапанског тенисера Кеја Нишикорија 6:1 6:4 6:4,у трећем је поразио Румуна Виктора Ханескуа 6:3 3:6 6:3 6:2, у четвртом колу мини изненађење турнира Робија Џинипреија 6:4 2:6 6:1 6:2. Ипак у четвртфиналу је поражен од стране Аустријског тенисера Јиргена Мелцера и 22.носиоца у пет сетова. Ноле је ипак водио са 2:0 у сетовима и имао брејк у 3 сету. Меч је завршен резултатом 6:3 6:2 2:6 6:7 4:6.Онда је почела сезона на трави. У Квинс Клубу ју је започео као 2.носиоц и у другом колу је поразио Италијанског тенисера Паола Лоренција 6:3 6:3.Уследио је четвртфинални дуел са Ксавијером Малисом, Белгијанским тенисером,који је изгубио 3:6 6:4 2:6. На истом турниру је освојио прву титулу ду дубл конкуренцији са Израелцем Џонатаном Ерлихом.
Онда је 21. јуна започео турнир у Вимблдону као 3.носилац. У првом колу преживио је маратон са Белгијанцем Оливером Рохусом. Победио је са 4:6 6:2 3:6 6:4 6:2.Послије је победио квалификанта Тајлора Дента са 7:6(5) 6:1 6:4. У трећем колу је поразио 28.носиоца Алберта Монтањеса 6:1 6:4 6:4.Онда је побиједио Лејтона Хјуита са 7:5 6:4 3:6 6:4. У 1/4 очекивао је Ендија Родика ипак није био он, већ изненађење турнира- Јен-Хсун Лу из Кинеског Тајпеха, којег је савладао веома лако са 6:3 6:2 6:2.У полуфиналу је изгубио од Чеха Томаша Бердиха са 6-3, 7–6, 6–3. После, Вимблдона, дошао је Дејвис Куп. Србија игра протиив Хрватске у Сплиту, у дворани Спаладиум. Новак је добио своје мечеве Ивана Љубичића и Марина Чилића, а српска репрезентација је обезбедила пласман у полуфинале. Након тога, у београдској "Арени" Србија је поразила Чешку резултатом 3-2, а Ђоковић је играо два меча - у дублу је заједно са Зимоњићем изгубио од пара Бердих/Штјепанек, а у трећем мечу сингла је савладао Бердиха резултатом 3-1. Србија ће у децембру играти финале против Француске у Београду.

Опрема

Ђоковића спонзоришу компаније Хед и Серђо Такини. Закључно са 2008. годином, користио је рекете марке Вилсон, а до краја 2009. спонзорисао га је Адидас.

Тренери

Први Ђоковићев тренер била је Јелена Генчић, бивша југословенска тенисерка и тренер Горана Иванишевића и Монике Селеш. На њен савет родитељи су Новака 1999. одвели у Минхен код Николе Пилића. У Пилићевој академији Ђоковић је провео четири године. Од 2005. Ђоковића је тренирао Италијан Рикардо Пјати, који је у то време био и тренер Хрвату Ивану Љубичићу. Са Пјатијем се разишао пре Отвореног првенства Француске 2006. због Пјатијеве немогућности да се посвети двојици играча.[12]

Пјатија је јуна 2006. заменио Словак Маријан Вајда. У августу 2009. започео је сарадњу са бившим четвртим тенисером света, Американцем Тодом Мартином.