Zasluženo je drugi za razliku od Ane i Jelene koje po meni uopšte nisu bile zaslužile ni sekunde da budu br.1.

Упоредити разлику између Федекса и Нолета и Ћилића и Троицког     

Нека је са срећом, Ноле...

Од 4:52 па надаље. Поменуо је већ Ринака а ја се сетих да сам гледао пре на тјубу па ево.

Pomenuo sam ja, citirajuci Viskovica...
Uzgred... Sampras je pobedio.

Е онда пардонирам

сампрас је по мени неко на кога ноле треба да се угледа. ево сад сам видела овај клип. човек игра кад га опасно мучи стомак, гледала сам и кад је играо пар дана пошто му је умро тренер(ако се не варам). плакао је током меча...и тада је победио. пре пар година је и марио анчић имао сличне стомачне проблеме. испеглао се у сред меча по шљаци, на свој сервис - и победио.

Melburnška gozba

Konobar u kafani prilazi stolu, naoštri olovku i notes, i kaže: ’’Dobro, da vidimo šta smo imali ovde..’’..

Taj kelner danas sam ja. Dobro došli u otmeni restoran ’’AO 2010’’...

Imamo specijalitete kuće, Rodžera Federera i Serenu Vilijams. Najbolji, sa razlogom. Neki tajni sastojci, nedostupni ostalima. Dokle god bude čuvana ta autentičnost, biće najcenjeniji i najskuplji.

Ima tu još dosta delikatesa, neki prijaju manje, neki isto, a neki više nego ranije.

Ukusniji nego ikad – Endi Mari. Neko ne voli taj šmek, ali da je kvalitetno – to mora svako da prizna, svidelo mu se ili ne...

Mmmm.. Povratak starog recepta u vidu Žastin Enan. To je aroma koja je jako nedostajala.

Jedan prilično novi ukus – Marin Čilić. Do sada je bio na jelovniku manjih restorana, od sad će najveći da ga obavezno stavljaju u ponudu.

Ne volite kinesku hranu? Ali kakav bi to bio restoran bez istočnjačkih začina Ži Ženg i Na Li.. Nekome je to previše, različiti su ukusi...

Žo Vilfred Conga je teška hrana. Nekome to jako prija, nekoga boli želudac...

Novak Đoković, Rafael Nadal, Nikolaj Davidenko, Endi Rodik, Venus Vilijams, Dinara Safina – na ovoj gozbi samo salate.

Marija Šarapova je u ovom restoranu devojčica koja prodaje ruže...

Jelena Janković i Ana Ivanović su aperitivi. Prijaju jako na početku, ali će ukus brzo iščeznuti. Mislim da ćemo ih jednog dana opet nuditi kao deserte.

A ovde su desert Nenad Zimonjić i Daniel Nestor. Fali nešto da bude najukusniji mogući, ali uskoro, možda već u takođe ekskluzivnom ’’RG 2010’’..

Toliko od mene. Trudio sam se da Vas uslužim što sam bolje mogao. Ako je bilo mušica u tanjiru, prosutog vina na odelo, pogrešnog računa – izvinite, nisam namerno. Madere mi...

Imam par drugara koji se bave ovim poslom, sad vidim da im nije nimalo lako. I rado ću se vratiti za trenutak u svoju tesnu novinarsku kožu, imam dve stvari koje bih želeo da podelim sa vama...

Prvo, Novak. Drugi je na svetu. Fenomenalan podvig, svaka čast. Ali nemojte misliti da to njega zadovoljava. Ne, ljudi u kojima struji adrenalin šampiona neće se smiriti dok ne iščezne i poslednje ime iznad njegovog. Tomi Has je bio drugi. Magnus Norman je bio drugi. Kome je to bitno? Nikad prvi, nikad gren slem. Koliko bi drugo mesto značilo Ivaniševiću i Čengu da nisu osvojili Vimbldon, tj. Rolan Garos? Ne, Đoković će biti prvi. Nije bitno kada. Ali mora da se smiri. Mora on sam to da shvati. Da izbaci iz repertoara psovke i besne poglede upućene ljudima koji ga bodre. To mu kvari imidž i čini ga manje voljenim, a Novak je najjači kada je apsolutni miljenik.

Drugo, Nadal. Kad sam ga gledao na treningu pre četiri godine, bio sam zapanjen. On je svaki, ali SVAKI udarac tukao punom snagom, kao da je meč lopta. Trening je trajao dva sata, a onda se zaputio u teretanu. Rekli su mi da je tako uvek. I onda sam izrekao tvrdnju zbog koje su me napadale ’’Nadalistkinje’’, kako su moje kolege prozvale kategoriju njegovih najvećih obožavalaca – da takav pristup nosi strašan rizik. Da je ljudsko telo ipak limitirano (a Rafa je isto sa ove planete) i da će se slomiti tamo gde je najtanje. U Nadalovom slučaju, to se videlo par godina kasnije, u pitanju su kolena. Neko bi rekao da je to klasičan primer žrtve, ali ja bih pre citirao Hegela – Poznavati svoje granice znači umeti žrtvovati se. U svakom slučaju – Buena suerte, Rafa.

Nebojša Višković

Izvor: Blic

Stvarno je car!

Fina analiza....jeste ponekad iritantan kao komentator, ali covek poznaje tenis.