vuk drašković (tvorac) nije učestvovao u ratovima, niti je na haškoj optužbnici!

LDP ima nesto protiv novaka djokovica

hm... a sta je bila Srpska Garda?

Tatjana Tagirov: Kada je Novak Đoković, taj sjajni klinac, doputovao noćas, premijer kaže - niko nikom neće zamjeriti što će kompletna nacija idućeg dana zakasniti na posao. Ej, čekaj, šta to znači - niko nikom niće zamjeriti, da li će kompletnoj naciji to biti otkinuto iz platne vrećice, tih nekoliko sati zakašnjenja? Ne, u zemlji Srbiji je najnormalnije da svi sutradan zakasne na posao. Taj momak igra fenomenalno, ali ova država, ova vlast, ovaj budžet nisu zaslužni za to ni sa jednom jedinom kintom, nego svaka čast njegovim roditeljima i donatorima. I najednom, normalno je što cjela nacija kasni na posao, pa čekaj, ko je tu lud? Okej, sad je on postigao šta je postigao, treći je na svjetu, pa ga prima Koštunica. Koštunica prima i Nemanju Kusturicu i drži ga po upravnim odborima. Ja te pitam zašto Koštunica nikad nije primio Biljanu Srbljanović, da li mi po Biljani Srbljanović nismo poznati u svjetu, o Evropi da ne govorim? Predstave Biljane Srbljanović se izvode po svim važnim evropskim teatrima, pa nikad nismo čuli da je Vojislav Koštunica izrazio želju da u četiri oka vidi Biljanu Srbljanović, da joj čestita na nagradama. Nedavno je primila vrlo važnu nagradu, dala je žena 60 intervjua. Ne, za Novaka Đokovića ćemo ovo i ono, za Mariju Šerifović ćemo napraviti čitav cirkus, ali Biljana Srbljanović, žena koja imponira svakom normalnom, ne, to nije važno, jer ona je valjda izdajnik, ona priča nešto šta mi ne volimo čuti.

Svetlana Lukić: Predsednik vlade se pre neki dan, o užasa, nasmejao. Otišao je da lično sačeka Novaka Đokovića, ljubio ga, darivao ga srpskom zastavom i rekao svašta. Mene je zainteresovala jedna njegova rečenica, koja otprilike glasi da će, eto, zahvaljujući Đokoviću sada ceo svet čuti za Srbiju. Neko bi morao da ga obavesti da svaka domaćica u Južnoj Dakoti i Severnoj Vestfaliji zna za Srbiju, da je za nju čuo svaki poštar iz Južnog Tirola i Severne Dakote. Poznaju nas po Srebrenici, Dubrovniku, po Vukovaru i Sarajevu.

Miljenko Dereta: Naravno da smo svi isfrustrirani utiskom da tapkamo u mestu i da, ako se pokrenemo, odlazimo u još jedan poraz. Mi idemo iz poraza u poraz zato što bi bilo normalno da već izvesno vreme gospodin Ilić više nije ministar, ali očigledno da je tu u pitanju neki prljav dogovor kada on ima mogućnost da ucenjuje svoje okruženje. Da bi vlada opstala, potrebno joj je tih, ne znam ni ja koliko, glasova u skuštini. Mi često nismo svesni šta pojedina informacija u sebi nosi. Za mene je bilo indikativno kada sam pročitao intervju sa Novakom Đokovićem, našim teniserom, u kome on govori kako mu se premijer Košunica javio posle jednog njegovog velikog teniskog uspeha i kako je on bio veoma iznenađen onim što premijer zna o njemu. Između ostalog, kaže on, ja sam shvatio da on zna da je meni otac Crnogorac, a majka, ne znam ni ja, Hrvatica. Sad ja pokušavam da shvatim kako teče razgovor između jednog premijera i jednog mladog tenisera u kojem se pominje poreklo roditelja. Ne verujem da je Novak Đoković rekao - znate, moj otac je Crnogorac. Znači da je njemu premijer diskretno rekao, ili indiskretno - a, pa vaš otac... Znači da je to našem premijeru važno. Ako je našem premijeru važno šta su kome roditelji, po čemu se on razlikuje od radikala, kada na bestidan način napadaju potpredsednicu vlade?

U slučaju Mirjane Karanović imate osobu koja je jasno stavila do znanja da ne prihvata šovinističke i nacionalističke podele i to nekima smeta. Svi smo videli kojom brzinom je onaj mladi teniser doveden do tačke da pokazuje tri prsta posle pobede. Svega nekoliko nedelja pre toga rekao je da je svejedno da li si Srbin ili Hrvat. Sa rastom popularnosti, on se očigledno prilagođavao dominantnom obrascu. On može da pokazuje šta god hoće, on je odličan teniser i mlad čovek, ali nisam siguran da mu je potpuno jasno kome se obraća i šta je simbol podignuta tri prsta tokom proteklih ratova predstavljao za ljude neke druge nacije i vere na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, u slučaju Mirjane Karanović u pitanju je jedan gotovo patološki šovinizam, u okviru kojega vi ne smete ni na filmu da igrate pripadnika druge nacije. Tu je čak pobrkano nešto što se zove simbolizacija i realno. Za vreme Koštuničine vlade šovinizam je ponovo postao prihvatljiva stvar. Tome je doprinela njegova kosovska fiks ideja, jer to je sada postala fiks ideja, i šovinizam se legalizovao, pre svega u odnosu na Albance.