To stoji, ali i kinez, japanac, indijanac, meksikanac i kenijac koji su americki drzavljani, idu da ginu u ime Amerike i americke vojske i branice ameriku od spoljnih i unutrasnjih neprijatelja, bar oni u malo obucenijim snagama. (zandarmerija nije obicna policija)

Sem toga, multietnicnost u Srbiji postoji ali na nivou statisticke greske ako se poredi sa Grckom, Nemackom ili Amerikom. Srbija je zemlja srba i manjina, s'tim sto manjine tripuju da je Srbija zemlja svih naroda i narodnosti, zaostavstina Tita. To je osnovni problem. U vecini zemalja se himna peva iz zadovoljstva, sportisti stegnu levu sisu sakom, ko da cede drenovinu, Srbija je jedna od retkih zemalja, ako ne i jedina gde moras da potpises da ces pevati himnu i to jacinom od minimum 50 decibela, pa pored svega, ono tursko kopile odbije da je peva. (potpises, pa odbijes)

Sve dok Srbija ne prizna nezavisnost KiM, KiM je i dalje deo Srbije, bas kao i sumadija ili macva. Kao sto sam pisao, posebne jedinice vojske i policije u svim zemljama imaju specificne zakletve, svoje pesme, svoje uzore, uniformu i obelezja. tako da je to sasvim normalno. A opet pre je ova vest demantovana, nego sto je objavljena.


Zandarmerija moze da postupa samo po naredjenju pretpostavljenih, koji opet, postupaju po naredjenju politicara, a sve u skladu sa zakonom i ustavom. I naravno da im je to zadatak, za to su izabrani i to moraju da rade. Despotsku vlast nema nijedna jedinica, pusti me tih fora pokojnog Djindjica.



Meni bi bilo ekstremno glupo da lupetam o necemu u sta se ne razumem, ali uopste. Sta si ti hteo da kazes napisavsi: Bundeswehr?

Znas li ti sta je uopste to? Znas li sta je Luftvafe? Al dobro, necu da ti docaravam bas mnogo koliko si lupio, evo, dozvolicu sebi luksuz obezbedjen guglom, pa cu ti kopirati:

The German Army (German: Deutsches Heer, Heer pronounced [ˈheːɐ̯] ( listen)) is the land component of the armed forces of the Federal Republic of Germany. The Heer was founded in 1955 as part of the newly formed West German Bundeswehr along with the Marine (Navy) and the Luftwaffe (Air Force).

Kao sto rekoh, problem moze da bude deo "svom srpkom narodu" ...

Srbin u smislu drzavljanina Srbije je jedno, Srbin u smislu nacije je drugo... za mene je Srbin nacija... kao i za dobar deo ljudi..
Problem Srbije je sto je u prethodna dva veka vladala opsta gungula, tako da nije bilo moguce u tim kratkim periodima mira izgraditi nacionalni identiet...

I opet... ako nisi totalni zaludjenik, ti u skoli i sredstvima javnog informisanja ne mozes dobiti informaciju o narodu, istoriji i tradiciji... guraju se neke poluinformacije kako kome odgovara...

Ej molim te..pola tih sto zivi ovde..ne priznaje Srbiju kao svoju drzavu niti se saoseca sa nacionalnim problemima Srbije.
Pola njih nosi turske zastave i masu ulicama,navijaju za Tursku i psuju Srbe na sav glas ako su u nekom podrucju vise.

Maštam o danu da sa ponosom kažem ko sam (mada to uvek radim gde me pitaju) a da me podozrenjaci ne pogledaju popreko.

Kritično crni period koji je permanentno radio na uništavanju nacionalne svesti kod Srba i (pojedine) naterao da se stide svoje Srpske nacije polako prolazi.

Nigde u svetu nisam primetila da se neka nacija stidi svog identiteta. Isto tako i da ne prihvata zakone države u kojoj žive ako su stranci.
A to što se kod nas svaka nacionalna manjina okuražila da ima veća prava od samih Srba je podrivano sa strane i to nije ništa novo.

Čudim se jedino ljudima, koji bi terbalo da imaju čvrst identitet, znaju ko su, odakle su i kome pripadaju, da i dalje imaju zabunu i maglu u glavi. Prava i obaveze gradjana su jedno (to se poštuje), identitet se stiče genetikom a opredeljenje, predpostavimo svojevoljno. E tu nastaje dar mar kod pojedinaca koje je ponela demokratska demagogija (ona upotrebno-praktična, ne izvorna), koja je imala samo jedno za cilj - zarobiti um slobodnog čoveka.

Što se tiče istorije, ona je servirana tipski po periodima vladajućih. I to znamo.  Ali ni tu ne vidim problem sem da su neki prepušteni učiteljicama i profesorima da ih uči životu i tome ko su oni zapravo.

I takvi se danas najviše bune kada čuju najnormalnije stihove žandarmerije koje upražnjavaju i druge bezbedonosne strukture mnogih država.

Жандармерија: Косово је моја мајка...
 
 
После свих јучерашњих понижења, неприметна у медијима, заклетва жандармерије оставља другачији утисак.

29.06.2012

 Јуче је био Видовдан, да нас подсети да се косовске битке за Србе никада не завршавају. То смо јуче видели на путу за Газиместан, неки нови Турци свлачили су мајице српским младићима јер су на њима била српска обележја, а српске заставе су са пуно мржње бацали на земљу поред њих. Неки медији су те младиће већ назвали десничарима, јер је њима сваки патриотизам „десничарење“. Тако данас многи који су етикетирани деснострано заправо могу да буду поносни, јер то новинарским новоговором значи да су родољуби.

 Дакле, после свих ових постизборних понижавајућих дана у Београду, савеза неких квазипатриота и квазиевропљана, после свих дојучерашњих косовскометохијских београдских издаја, оно што се јуче дешавало са српским народом на Косову и Метохији опет нас је потресло и протресло.


Прво је на прелазу Мердаре повређено 20 српских младића, који су преваром требало да буду враћени, да им се не дозволи да дођу до Газиместана. На њих је шиптарска полиција пуцала из ватреног оружја и тукла их палицама. А онда је касније током истог Видовдана, по повртку са Газиместана, у Приштини, каменован аутобус пун српске деце. Повређено је њих 16, од којих два дечака теже.
     
Била је то још једна косовка битка, у којој нису сијали визири и јурили коњи у галопу, али крв је крв, а она је јуче поново проливена на Косову и Метохији.

 Притом се онакако како се то увек ради, огласио неки министар да каже како је то срамно, неки секретар да каже да је то за жаљење, остали чак ни то нису рекли пошто су се бавили својим страначким интересима, такмичећи се ко ће да понуди проевропскији концепт, тј. ко ће да понуди већи комад Србије да би добио већи комад евроунијске подршке.

 Како су разводњено јуче деловали наслови о томе ко кога и зашто би, а ко кога не би, како смо једни другима деловали безнадежно и јадно, с једне стане гледајући тај политички циркус, а с друге стране крваве обрачуне Шиптара са Србима на КиМ.

 Тако је текао Видовдан 2012, понижење за понижењем, мучна стварност која наговештава још трагичнију будућност..
А онда, онако Видовдански, усијано, допрла је до нас заклетва српске жандармерије. Концентрисала сам се да боље чујем сваку реч и нисам могла да верујем својим ушима. Ипак, поверовала сам својим осећајима, истим оним осећајима који су нам срамним политичким потезима, „звездицама“ које су проглашаване за преговарачки успех, успављивани.

 Заправо, сви ти политичарчићи нас већ годинама уверавају да српски народ не треба да се „јуначи“, да смо мали, да морамо да играмо по такту великих, да је реалност таква каква је, да Видовдан није победа већ пораз, да велике речи попут родољубља, националног поноса, јунаштва и витештва звуче романтичарски патетично и нимало трезвено, да је 21. век столеће неких других међудржавних и међународних односа, да Косово и Метохија нису питање срца већ политичких одлука...

 А онда је генерал Братислав Дикић, командант жандармерије, на обележавњу Видовдана, славе ове полицијске јединице, изговорио речи заклетве пред својим полицајцима:

„Косово је моја мајка,
моје порекло је на Косову,
моји преци су са Косова, моја историја је на Косову,
мој српски народ рођен је на Косову,
моја Србија настала је на Косову.

Без Косова немам мајку,
без Косова немамо порекло,
без Косова немам претке,
без Косова немам историју,
без Косова не постоји мој српски народ,
без Косова не постоји моја Србија.

Народе српски, браћо и сестре,
заклињем се пред Богом, победићу или часно погинути, за моју част, за моје порекло, за моју породицу, за моју Србију. С вером у Бога, за Крст Часни и мајку Србију.
Живела Србија!“
     
 Окрећем се јутрос око себе док гледам овај снимак, видим колеге које с неверицом слушају, потпуно збуњени и видно потресени. Ми више не верујемо да неко може овако, са врха, да каже оно што сви осећамо, не верујемо да нису сви страначки мишеви, да неко може са неколико једноставних, правих речи, после много времена, да нас учини поноснима што смо Срби.
     
 Упозоравам себе да не склизнем под овим емоцијама у патетику, да се потрудим да кажем оно што осећам и што су сви који су ово гледали осетили, неким другим сведенијим речима. Али, онда помислих да нам је и та бојазан неметнута. И да ме баш ме брига за оне који ће рећи „каква патетика“, јер само онај ко је жив да склизне дубоко у себе и тамо пробуди осећања, кога у овом тренутку, док гледа снимак, није срамота да каже да су му очи засузиле и да га у грлу стеже, тај ће смети да каже и: „Косово је моја мајка...!“

 А ја само такве рачунам.

фали ти извор ... али текст је одличан.

Sve je to fino, ali sve je to samo mrtvo slovo na papiru.

Pa sto ti onda smeta ako je mrtvo slovo na papiru? 

"Nema od toga ništa" demagogija nas je i dovela do apatične neverice i sumnje u sopstvene vrednosti 

Ma, ovaj tekst... Treba da budemo ponosni i sve to... Svaka cast gospodji na razmisljanju, ali ... moj utisak odavno je da ljudi vole da pricaju o promenama, a da te promene nikada da se dese...

Da ne bude zamene, ne mogu da tvrdim da ona nije jedna od onih koji ce stajati na sred Terazija i traziti promene... vrlo verovatno sama... ali dobar deo ljudi samo prica... prica  na netu, na poslu, u autobusu, u kafani, na plazi... samo prica...

Garantujem da 50% ljudi koji procitaju tekst je prvih 5 minuta razmisljati kako treba nesto promeniti, a zatim otici da vidi sta ima za rucka... 40% ce razmisljati i sutra... 9% ce kao organizovati nesto... i 1% bi se pojavio na tim Terazijama kada bi rekla - idemo da rusimo vlast.

Ovde vec godinama vlada mrtvo more... i to je to...



A Gljivica je rekao da zakletva nece moci...