Nova Vlada Srbije ~ Apsolutna vecina ili koalicija!?

Председник Владе Републике Србије

Александар Вучић

Рођен је 5. марта 1970. године у Београду. Завршио је Земунску гимназију 1988. године, а дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1994. године.

Приступа Српској радикалној странци 1993. године. Исте године изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије, а за генералног секретара те странке 1994. године. На тој дужности остаје до 2008. године.

Именован је за директора спортско-пословног центра „Пинки“ у Земуну 1996. године. Успео је да реконструише ово запуштено спортско здање и успешним пословањем вишеструко повећа примања запослених.

Именован је за министра информисања у Влади националног јединства 1998. године.

Био је посланик у Савезној скупштини СРЈ у три мандата: у Већу република од фебруара 1998. и од маја 2000. године, а од 24. септембра 2000. године изабран је за посланика на савезним изборима.

На локалним изборима за градоначелника Београда "Вучић за метрополу" осваја 29 одсто гласова у првом кругу избора, односно 48 одсто гласова у другом кругу. На локалним изборима за градоначелника Београда одржаним у мају 2008. године осваја 34,7 одсто гласова.

Са Томиславом Николићем оснива Српску напредну странку, а на оснивачкој конвенцији у октобру 2008. године изабран је за заменика председника странке.

Након општих парламентарних избора одржаних 2012. године преузима функцију министра одбране и првог потпредседника Владе Републике Србије задуженог за борбу против корупције и криминала.

После оставке Томислава Николића због избора за председника Србије на председничким изборима 2012. године постаје в.д. лидера Српске напредне странке 24. маја 2012. године. На Другом конгресу странке одржаном 29. септембра 2012. године једногласно је изабран за председника те странке.

Обављао је функцију министра одбране од 27. јула 2012. године до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013. године.

Активно учествује у преговорима Владе Републике Србије и привремених институција власти у Приштини под покровитељством Европске уније. Допринео је томе да у априлу 2013. године дође до потписивања бриселског споразума, чиме је по први пут од 1999. године створена реална основа за то да српски народ који живи на Косову и Метохији успостави институције које ће бити признате од међународне заједнице.

Од септембра 2013. године задржава само функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

Након победе СНС на изборима одржаним 16. марта 2014. године изабран је за председника Владе Србије.

Србију види као економски обновљену, уређену, модерну европску државу, регионалног лидера у економији, политици, инфраструкури, енергетици, стабилности сваке врсте, афирмацији људских права и слобода, али и у образовању, култури, науци, просвећености, спорту и наталитету.

Добитник је награде „Капетан Миша Анастасијевић“ за личност године 2012, као и награде "Личност године 2013" у избору "Независних новина" Босне и Херцеговине.

Такође, добио је и награде "Човек године 2013" у избору европског магазина "Ман", "Најевропљанин 2013" у избору међународне организације "Прва европска кућа", "Видовданске награде 2013" коју додељује Град Крушевац и награда "Регионални лидер 2014" у избору регионалног жирија и читалаца "Вечерњег листа" Босне и Херцеговине.

Страствени је читалац, нарочито литературе из области историографије и геополитике, али и српске и светске књижевности. Поседује завидну личну библиотеку.

Игра шах, радо прати утакмице кошарке и фудбала.

Течно говори енглески и руски, служи се француским и учи немачки језик.

Ожењен, отац Данила и Милице.

Потпредседници и министри

Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова

Рођен је 1966. године у Призрену. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

Био је члан Парламентарне делегације Народне скупштине Републике Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Обављао је функцију председника Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије и у Скупштини СРЈ. Савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије од 1992. године. Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије од 2004. године.

Био је министар за информисање у такозваној прелазној Влади Републике Србије од октобра 2000. до јануара 2001. године. Председник је Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. године. Био је председник Кошаркашког клуба "Партизан" из Београда и потпредседник Југословенског олимпијског комитета.

Био је први потпредседник Владе-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова од јула 2008. године до јула 2012. године. Обављао је функцију председника Владе и министра унутрашњих послова од јула 2012. до априла 2014. године.

Добитник је признања "Најевропљанин" за 2009. годину.

Говори енглески и руски језик.

Ожењен, отац двоје деце.

Зорана Михајловић, потпредседник Владе и министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре

Рођена је 1970. године у Тузли. Основну и средњу школу завршила је у Београду, као ученик генерације. Дипломирала је и докторирала на Економском факултету у Београду. Ванредни је професор "Мегатренд" универзитета.

Десет година је радила у Електропривреди Србије (ЕПС), у Јавном предузећу за пренос електричне енергије "Електроисток" Београд.

У периоду од 2004. до 2006. године у Кабинету потпредседника Владе Републике Србије Мирољуба Лабуса обављала је функцију саветника за енергетику, шефа Одсека за енергетску и политику заштите животне средине, а од 2005. до 2006. године и шефа Кабинета.

Била је члан Управног одбора ЕПС-а од 2004. до 2007. године.

У Влади Републике Српске била је саветник за енергетику премијера Милорада Додика у периоду од 2009. до 2010. године.

Обављала је функцију министра енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Републике Србије од јула 2012. до априла 2014. године.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

Члан је Председништва СНС и председник Савета за енергетику и рударство те странке.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

Говори енглески језик.

Мајка једног сина.

Расим Љајић, потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација

Рођен је 1964. у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак, која је 2000. године преименована у Санџачку демократску партију.

После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ.

После избијања кризе на југу Србије, у децембру 2000. године именован је за потпредседника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију.

После потписивања Београдског споразума марта 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. године председник је Националног савета за сарадњу са МКТЈ, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом.

Недељник „Време“ прогласио га је за личност 2004. године, а Европски покрет у Србији доделио му је признање "Најевропљанин" за област политике у 2005. години.

Од септембра 2005. године председник је Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Био је министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године. Исту функцију обављао је и у Влади формираној у јулу 2008. године, као и након њене реконструкције у марту 2011. године до 2012. године.

Био је потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација од 2012. до 2014. године.

Говори енглески језик и служи се руским.

Ожењен, отац двоје деце.

Кори Удовички, потпредседник Владе и министар државне управе и локалне самоуправе

Рођена је 1961. године у Боливији. Дипломирала је на Економском факултету у Београду 1984. године. Магистрирала је и докторирала на Универзитету "Јејл" у САД.

Од 1993. до 2001. године радила је у ММФ-у на проблемима монетарног сектора Мозамбика и Зимбабвеа, а након тога и као главни економиста за програм са БиХ, као и за програм са Југославијом.

Од септембра 2001. године била је специјални саветник министра финансија у Влади Србије. Крајем те године изабрана је за члана Комисије Владе Србије за реструктурирање јавних предузећа.

За министра енергетике у Влади премијера Зорана Ђинђића именована је 2002. године, а наредне године изабрана је за гувернера Народне банке Србије, као прва жена гувернер у историји српске националне банке. На тој функцији је била до фебруара 2004. године.

Последњих година радила је као асистент генералног секретара Уједињених нација, асистент-администратор Развојног програма Уједињених нација (УНДП) и директор регионалног бироа Развојног програма Уједињених нација за Европу и Заједницу независних држава.

Лазар Крстић, министар финансија

Рођен је 1984. године у Нишу. Дипломирао је magna cum laude математику и етику, политику и економију 2007. године на Универзитету "Јејл" у Америци. У току студија изабран је за члана престижног академског друштва "Phi Beta Kappa".

Освајач је више награда из математике, а добитник је и неколико научно-истраживачких стипендија на тему економске транзиције у земљама средње и источне Европе, укључујући и једносеместрални студијски боравак у Берлину, који је финансирала Немачка агенција за академску размену.

Од 2007. године до именовања на функцију министра финансија радио је у водећој светској консултантској кући "McKinsey&Company", где је у рекордном року, за мање од пет година, напредовао од места пословног аналитичара до позиције млађег партнера.

У току каријере, коју је градио у САД, Европи и на Блиском истоку радећи за водеће светске фирме, највише се бавио пројектима из области финансија, енергетике и трговине, са акцентом на стратегији, корпоративном управљању и реструктурирању.

У току студија радио је и као асистент финансијског менаџера Департмана за развој Универзитета "Јејл" и као асистент на Департману за математику на предметима алгебре и анализе. Провео је и неколико месеци на пракси у водећем инвестиционом фонду "Bridgewater Associates" у САД.

Пре одласка на студије, у неколико наврата освајао је прва места на највишим ранговима математичких такмичења у Савезној Републици Југославији и Републици Србији. Учествовао је и предавао на семинарима математике и лидерства у Петници, Израелу и у Сједињеним Америчким Државама.

Добитник је једног од прва 204 почасна пасоша са обележјима Републике Србије на предлог тадашњег потпредседника Владе, а поводом успеха постигнутих у иностранству и посвећености Србији.

Био је министар финансија у Влади Републике Србије од септембра 2013. до априла 2014. године.

Члан је Менсе Србије од 2000. године.

Говори енглески, служи се немачким и француским језиком.

Душан Вујовић, министар привреде

Рођен је 1951. године у Пожаревцу. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Економском факултету у Београду. Постдокторске студије завршио је на америчком универзитету "Беркли".

Радио је као асистент на Институту за међународну политику и привреду у Београду и као асистент на Економском факултету у Београду, а потом и као доцент и ванредни професор на том факултету.

Био је дугогодишњи сарадник Светске банке (СБ). Руководио је програмом стручног усавршавања кадрова из економских министарстава земаља у транзицији из источне и јужне Европе, бившег СССР-а, Кине и Вијетнама. Радио је као представник Србије и Црне Горе у Савету директора СБ, руководио је програмом СБ у Украјини, и био водећи економиста те банке за Европу и централну Азију.

Од 2011. године радио је као консултант Светске банке и УСАИД у области иновација, буџетске реформе и реформе јавног сектора.

Предаје на неколико факултета у свету. У Београду је професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА). Директор је Института за стратегију и конкурентност тог факултета.

Објавио је велики број радова у међународним часописима. Главни је уредник часописа "Финансије", који издаје Министарство финансија Владе Србије.

Говори енглески и руски језик.

Ожењен, отац двоје деце.

Снежана Богосављевић-Бошковић, министар пољопривреде и заштите животне средине

Рођена је 1964. године у Ивањици. Дипломирала је на Агрономском факултету у Чачку. Магистрирала је и докторирала на Пољопривредном факултету у Београду.

На Агрономском факултету у Чачку запослена је од 1987. године. Звање ванредног професора стекла је 2000, а редовног професора 2006. године.

У протеклом периоду обављала је функцију шефа Катедре за сточарство, као и продекана за наставу и научно-истраживачки рад.

Била је народни посланик на листи СПС-а у претходном сазиву Скупштине Србије.

Служи се француским и енглеским језиком.

Александар Антић, министар рударства и енергетике

Рођен је 1969. године у Београду. По занимању је дипломирани економиста.

Био је одборник у СО Звездара у два мандата (1992–1996) и три пута је биран за одборника СПС у Скупштини града Београда.

Од 2004. до 2008. године обављао је функцију председника Одборничке групе СПС у Скупштини града Београда.

За председника Скупштине града Београда први пут је изабран у децембру 2008. године и ову функцију обављао је све до редовних избора за органе самоуправе у Београду у мају 2012. године. Поново је изабран за председника Скупштине града Београда у јуну 2012. године и ову функцију обавља до ступања на дужност министра.

Познавалац је функционисања локалне самоуправе, са вишегодишњим искуством у раду градске и локалне управе, као и управљања комуналним системима, развоја инфраструктуре и саобраћаја.

Био је члан Управног одбора "Јат ервејза", а од 2008. године на челу је Скупштине привредног друштва „Јат техника”.

На парламентарним изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Био је члан Одбора за одбрану и унутрашње послове и Одбора за европске интеграције.

Члан је Сталне парламентарне делегације у Парламентарној скупштини ОЕБС-а.

Члан је парламентарних група пријатељства са Аустријом, Италијом, Словачком, Турском, Чешком и Швајцарском.

Обављао је функцију министра саобраћаја у Влади Републике Србије од септембра 2013. до априла 2014. године.

Председник је Градске организације СПС Београда и члан Председништва те странке.

Одликован је Орденом светог Серафима другог степена од руског патријарха Кирила.

Говори енглески језик.

Отац једног сина.

Никола Селаковић, министар правде

Рођен је 30. априла 1983. године у Ужицу. Након основних и мастер академских студија на Правном факултету Универзитета у Београду, од 2010. године похађа докторске студије.

Током студија, поред изузетног академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007. године).

Био је члан тима на међународном такмичењу из области Интернационалног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон Фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти".

Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012. године био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић". Од 2010. године председник је Института „Ораториа" – Центар за реторику. Од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права Правног факултета „Форум Романум".

Од 2005. до 2009. године у Ректорату Универзитета у Београду био је ангажован на организацији свих важнијих догађаја. На Правном факултету Универзитета у Београду 2009. године постаје стручни сарадник у настави на предметима „Упоредна правна традиција" и "Национална историја државе и права", на којима је 2010. изабран за асистента.

Члан је Српске напредне странке (СНС) од њеног оснивања 2008. године. Члан је Главног и Извршног одбора и председник Правног савета те странке, а у септембру 2012. изабран је и за члана Председништва.

Након именовања за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије у јулу 2012. године постаје и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Функцију министра правде и државне управе обављао је до априла 2014. године.

Говори енглески, француски и италијански језик.

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова

Рођен је 1976. године у Београду. Дипломирао је на Факултету за пословне студије. Звање магистра економских наука стекао је 2011, а доктора наука 2013. године на Мегатренд универзитету.

Био је одборник у Скупштини града Београда од 2004. до 2008. године.

На изборима 2007. године изабран је за народног посланика, а обављао је и дужност председника Одбора за трговину и туризам Скупштине Србије.

На изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као и за одборника у Скупштини града Београда.

На челу Скупштине Србије био је од јула 2012. године до избора новог сазива парламента у априлу 2014. године.

Један је од оснивача Српске напредне странке. Председник је Градског одбора СНС Београд и потпредседник Главног одбора те странке.

Братислав Гашић, министар одбране

Рођен је 1967. године у Крушевцу. Дипломирао је на Економском факултету у Нишу.

Од 1989. године бави се приватним предузетништвом, власник је и директор предузећа "Saco".

Био је посланик до 2012. године, од када обавља функцију градоначелника Крушевца.

Један је од оснивача Српске напредне странке, чији је потпредседник.

Проглашен је за менаџера године града Крушевца 1998. године.

Говори грчки и енглески језик.

Ожењен, отац три сина.

Срђан Вербић, министар просвете и науке

Рођен је 1970. године у Горњем Милановцу. Дипломирао је теоријску физику на Физичком факултету Универзитета у Београду, након чега је радио као руководилац програма физике у Истраживачкој станици Петница.

Магистарски рад из области вештачке интелигенције одбранио је 2001. године, а докторски рад на тему вредновања тестова знања 2014. године на Универзитету у Београду.

Од 2003. године учествује у међународној студији ученичких постигнућа ПИСА.

Од 2005. године ради у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, у почетку као саветник-координатор за природне науке, а од 2013. године и као руководилац Центра за испите.

Златибор Лончар, министар здравља

Рођен је 1971. године у Београду. Дипломирао је 1997. године на Медицинском факултету у Београду.

За директора Ургентног центра (УЦ) Клиничког центра Србије (КЦС) именован је 2012. године. Претходно је обављао функцију начелника Интензивне неге на одељењу Хирургије I Клинике за Ургентну хирургију УЦ КЦС.

Завршио је специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије у болници "Хамерсмит" у Лондону 2001. године. У истој установи се усавршавао и током 2006. године.

Специјализацију из опште хирургије завршио је 2003. године. Тренутно завршава докторску дисертацију.

Током 2011. године завршио је специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Краљевском колеџу у Лондону.

Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Рођен је 1972. године у Новом Саду. Завршио је Правни факултет у Крагујевцу.

Био је помоћник директора маркетинга у фирми „Супер прес“ од 2000. до 2002. године. Након тога, био је директор маркетинга у фирми „Color press“ од 2003. до 2007. године, а заменик генералног директора „Color media international“ од 2007. до 2012. године.

Био је одговорни уредник недељника „Печат“ и колумниста у више дневних и недељних листова.

Биран је за одборника у Општини Раковица, одборника у Скупштини града Београда, као и за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

За директора Канцеларије за Косово и Метохију изабран је у августу 2012. године. Ту функцију обављао је до септембра 2013. године, када је именован за министра без портфеља задуженог за Косово и Метохију. На тој функцији био је до априла 2014. године.

Оснивач је Југословенске левице, коју је напустио 1998. године, када је вршио функцију заменика председника. Социјалистичкој партији Србије приступио је на Шестом конгресу и том приликом изабран је за члана Извршног одбора. Из СПС се повукао 2007. године и са академиком Михаилом Марковићем формирао је Покрет социјалиста, чији је и данас председник.

Ожењен, отац једног сина.

Вања Удовичић, министар омладине и спорта

Рођен је 1982. године у Београду. Завршио је Факултет организационих наука, дипломирани је инжењер организационих наука.

Капитен је ватерполо репрезентације Србије и један од најбољих ватерполиста света, који је за репрезентацију одиграо 284 утакмице и постигао 330 голова.

Са репрезентацијом је постигао следеће успехе: 2002. године бронзана медаља на Светском првенству, 2003. године златна на Европском и бронзана медаља на Светском првенству, 2004. године сребро на Олимпијским играма и сребро у Светској лиги, 2005. године златна медаља на Светском првенству и злато у Светској лиги, 2006. године злато на Европском првенству и злато у Светској лиги.

Такође, 2007. године освојио је злато у Светској лиги, 2008. године злато у Светској лиги, сребрну медаљу на Европском првенству и бронзу на Олимпијским играма, 2009. године бронзу у Светској лиги, злато на Међународним играма и злато на Светском првенству.

Злато у Светској лиги освојио је и 2010. године, као и злато на Светском купу и бронзу на Европском првенству, 2011. године био је освајач злата у Светској лиги и сребра на Светском првенству, 2012. године злата на Европском првенству и бронзе на Олимпијским играма, а 2013. године злата у Светској лиги.

Играо је у клубовима Партизан, Јадран, Посилипо, Про Реко, Младост, Раднички.

Обављао је функцију министра омладине и спорта у Влади Републике Србије од септембра 2013. до априла 2014. године.

Иван Тасовац, министар културе и информисања

Рођен је 1966. године у Београду. Дипломирао је и магистрирао клавир на Конзерваторијуму "Петар Илич Чајковски" у Москви.

У дванаестој години дебитовао је као пијаниста са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније.

Током професионалне каријере наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији, бившим југословенским републикама и другим земљама.

Директор је Београдске филхармоније од марта 2001. године. За то време, Филхармонија је постала "један од водећих европских оркестара" (Independent), "култни српски оркестар" (Financial Times), "најуспешнија културна институција у Србији" (Јутарњи лист, Загреб) и "најјаче ПР оружје Србије" (Kvällsposten, Malmö).

Поред запажених међународних гостовања оркестра широм Европе, на његову иницијативу, на јесен 2014. године, биће реализована прва турнеја у историји Београдске филхармоније у САД. Током његовог мандата знатно је унапређена и институционална регионална сарадња.

Покренуо је Фондацију Београдске филхармоније "Зубин Мехта" 2004. године, која се сматра зачетником и главним промотером модела финансирања културе кроз сарадњу приватног и државног сектора у Србији. Реализацији бројних циљева и пројеката ове фондације доприноси и Фондација "Амерички пријатељи Београдске филхармоније", основана 2012. године у Њујорку.

Као најскорије признање за допринос култури у Србији, које је показао предводећи Београдску филхармонију, био је позван да буде један од главних говорника на дебати "Однос културе и економског развоја", која је у седишту Уједињених нација у Њујорку одржана у јуну 2013. године.

Био је министар културе и информисања у Влади Србије од септембра 2013. до априла 2014. године.

Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља задужен за европске интеграције

Рођена је у Београду 1978. године. Дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду 2002/03. на смеру Међународни односи, и завршила мастер студије на Факултету за економију и политичке науке на Универзитету „АЛФА“ у Београду 2011/12. године.

Била је добитник стипендије Амбасаде Краљевине Норвешке за „Генерацију која обећава“ 2001. године, а 2000/01. године и стипендије Фонда за таленте Владе Србије “За најталентованије студенте у Србији“.

Била је учесник EUVP (European Visitors Programme) – програма за упознавање са институцијама Европске уније, Брисел/Стразбур 2009. године.

Каријеру је започела као демонстратор на Факултету политичких наука.

У Српској радикалној странци је од 2005. до 2007. године радила као сарадник Александра Вучића за међународне односе, као и у редакцији часописа „Велика Србија“.

Један је од потписника - оснивача Српске напредне странке 2008. године.

Током 2008. и 2009. године радила је у Народној скупштини Републике Србије као стручни сарадник посланичке групе „Напред Србијо“.

У мају 2012. године изабрана је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије са листе Српске напредне странке.

У Скупштини Србије обављала је дужност председника Одбора за контролу служби безбедности. Током њеног председавања значајно су унапређени контролни механизми рада овог одбора над службама безбедности.

Била је и члан Одбора за европске интеграције, члан Заједничког одбора за стабилизацију и придруживање, члан Сталне делегације парламентарне скупштине Савета Европе, шеф делегације Централноевропске иницијативе, као и председник Групе пријатељства са Турском.

Учествовала је на бројним семинарима и међународним конференцијама, као и на више састанака Унапређеног сталног дијалога Србије и ЕУ.

Члан је ГО и Председништва Српске напредне странке. Обавља дужност интернационалног секретара Српске напредне странке.

Активно говори енглески језик, служи се немачким језиком.

Велимир Илић, министар без портфеља задужен за ванредне ситуације

Рођен је 1951. године у Чачку. Дипломирао је на Технолошком факултету у Београду, а магистрирао на Технолошком факултету у Чачку.

Политичку каријеру започео је 1990. године у СПО-у, када постаје и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Нову Србију, чији је председник, оснива 1998. године.

На функцију градоначелника Чачка први пут је изабран 1996, а потом и 2000. године, када је изабран и за посланика у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије.

Био је министар за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије од 2004. до 2007. године, а затим и министар за инфраструктуру од 2007. до јула 2008. године.

Шеф Посланичке групе Нове Србије у Народној скупштини Републике Србије од 2008. до 2012. године.

Био је министар грађевинарства и урбанизма у Влади Републике Србије од 2012. до 2014. године.

Ожењен, отац петоро деце.

Izvor: Vlada Srbija