Voja Žanetić

GDE SMO ONO STALI? Autobuski vodič

Tanjug | 04. 08. 2014. - 22:46h izmena vesti 00:28h

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras za CNN da je Srbija faktor stabilnosti i da će to i ostati, što je odlična vest za ceo svet, da Srbija jeste na putu ka Evropskoj uniji, ali ne namećemo sankcije Rusiji, što znači da moramo da štitimo našu ekonomsku i političku budućnost.



U najavi uključenja Vučića u emisiji poznate novinarke Kristijane Amanpur, navodi se da je Veliki rat bio rat koji je trebalo da stavi tačku na sve ratne situacije u svetu, ali da stotinu godina kasnije tenzije u Evropi ponovo rastu, posebno između Rusije i Zapada, i da je jedna zemlja koja je bliska stranama Srbija - "Saveznik Kremlja koji čeka da se pridruži EU".


"Zapravo, imamo svoj politički stav koji nije neutralnost. Mi poštujemo i podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, uključujući Krim kao sastavni deo te države. Ali u pravu ste, mi nismo nametnuli nikakve sankcije Rusiji, zbog mnogih političkih, ekonomskih, istorijskih i drugih razloga. Danas je Srbija veoma važan faktor stabilnosti u regionu i nadamo se da ćemo uspeti da zadržimo stabilnost u Srbiji i da ćemo imati dovoljno šansi da se postaramo za naš ekonomski razvoj", rekao je Vuvčić.


Na konstataciju da je ekonomski razvoj izuzetno značajan za Evropsku uniju, a da je Srbija istovremeno ekonomski veoma bliska i Rusiji, posebno zbog izgradnje Južnog toka, pitanje za premijera Vučića je bilo koliko će to biti teško i za razgovore o ulasku u Evropsku uniju, na šta je Vučić rekao da smo razgovarali sa našim evropskim prijateljima.


"Kao što znate imao sam priliku da razgovaram sa kancelarkom Merkel, premijerom Francuske Manuelom Valsom, a o ovim pitanjima diskutovali smo i sa Manuelom Barozom i komesarom Štefanom Fileom. Naravno, imamo interese o kojima treba da se staramo, moramo da vodimo računa o našim građanima", naveo je predsednik srpske vlade.


On je podvukao da istovremeno moramo da harmonizujemo naš pravni sistem sa pravnim sistemom Evropske unije.


"Činimo sve da bismo usvojili sve deklaracije i rezolucije koje je Evropska unija već usvojila. Ima malih razlika u mišljenju, ne kada je u pitanju Ukrajina, već kada je u pitanju nametanje sankcija Rusiji. Nadam se da će ljudi u Evropi shvatiti specifičnu situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi, posebno zbog te potrebe koju sam na početku naglasio, da mi moramo da budemo stabilni u budućnosti", kazao je Vučić.

NIkome nisu potrebni novi ratovi


On je naglasio da nikome nisu potrebne nove krize u srcu Evope, odnosno problemi, sukobi i ratovi.


"Činimo sve kako bismo bili faktor stabilnosti, činimo sve da unapredimo našu ekonomiju, da budemo moderna država i činimo sve da se priključimo Evropskoj uniji 2020. Da Srbija uradi sve u tom smislu, a da države članice Evopske unije odluče da li smo ispunili očekivanja", rekao je premijer.


"Mi jesmo na putu ka Evropskoj uniji, ali ne namećemo sankcije Rusiji, što znači da moramo da štitimo našu ekonomsku i političku budućnost. Pričamo o projektu Južni tok, zavisni smo od ruskog gasa, kao i od našeg izvoza u Rusiju, posebno poljoprivrednih proizvoda. To su činjenice sa kojima se suočavamo i ja to ne mogu da poreknem"istakao je Vučić.


"Izabran sam da bih učinio najbolje za naše građane, za ovu zemlju. Zajedno sa svim članovima Vlade, trudimo se kako bismo približili Srbiju Evropskoj uniji. Mi treba da uradimo naš domaći zadatak, da uradimo posao na najbolji mogući način. Istovremeno, ne smemo sebi da nanesemo štetu uvođenjem bilo kakvih sankcija Rusiji", rekao je premijer Srbije.


Na podsećanje da je Prvi svetski rat "počeo je baš u vašem susedstvu, u Sarajevu" i da li je zabrinuti za situaciju u Evopi sada, Vučić je odgovorio:
"Kao što znate Gavrilo Princip ispalio je taj prvi metak i bilo je različitih procena tog postupka. Mislim na srpsku stranu i nemačku stranu. Ali to je upravo razlog zbog kojeg mi težimo miru, činimo sve kako bismo očuvali našu poziciju faktora stabilnosti u regionu. Da ne stvaramo više probleme, da ne budemo deo problema, već da budemo deo rešenja. Da budemo deo stvaranja moderne države, da stvorimo najbolje moguće uslove u ovom regionu. To je razlog zbog kojeg ne želimo da učestvujemo ni u kakvim sukobima, borbama, ničemu sličnom".


"Mi moramo da poboljšamo našu ekonomiju. Usvojili smo nove zakone, o radu, zakon o privatizaciji, stečaju kao i set medijskih zakona. To će približiti Srbiju Evopskoj uniji i zato smo toliko strastveni u stavu da se očuva mir u toj zemlji. Istovremo, to znači da nećemo biti u srcu problema Evrope. To je najbolja pozicija i najbolja poruka koju mogu da vam prenesem", kazao je Vučić.

 

Ove večeri, rekao je on, čuo sam dosta toga o problemima u Gazi, sukobima između Ukrajine i Rusije, ali Srbija nije deo tih problema.

 

"To je odlična vest za ceo svet! Srbija je faktor stabilnosti ovog regiona i to će i ostati. Srbija će postati prosperitetna zemlja, ekonomski razvijena i veoma moderna država. I mislim da su to odlične vesti. Iako moramo da donesemo mnogo teških ekonomskih reformi, sprovešćemo fiskalnu konsolidaciju bez pritisaka sa strane, što je takođe odlična vest za ceo svet", rekao je Vučić u intervjuu za CNN.

(Blic online)

Ovo se odnosi na sve vlade - ali ova je trenutno aktuelna pa njoj na teret odnosno temu - kad su vec putovali u Nis, neko je bio inspisan za zanimljiva poredjenja

Pa kaze

---

---

Put u Niš na ministarski način

Vlada Republike Srbije obeležila je stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata svečanom sednicom u Nišu, gde je 25. jula 1914. evakuisan Ministarski savet Kraljevine Srbije. Premijer Nikola Pašić, Stojan Protić, Laza Paču i ostali ondašnji ministri u ratnu prestonicu otputovali su vozom; koliko im je tačno trebalo da stignu od Beograda do Niša nije poznato, ali, prema redu vožnje, najbrži redovni voz 1914. tu je relaciju prelazio za pet sati i devet minuta. Sto godina i tri dana kasnije, predsednik Vlade Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Zorana Mihajlović i drugi današnji ministri putovali su autobusom. To se pokazalo kao mudar izbor. Prema važećem redu vožnje, voz broj 337 za koji nije predviđeno zaustavljanje na svakoj stanici vozio je 29. jula 2014. od Beograda do Niša šest sati i dva minuta – predviđenih četiri sata i devet minuta plus zakašnjenje od sat i pedeset tri minuta. Istog dana, voz broj 2901 (češća zaustavljanja) istu udaljenost prevalio je bez zakašnjenja za pet sati i trideset četiri minuta. Inače, danas se iz Beograda za Niš u proseku putuje više od pet sati, otprilike onoliko kolika je bila najveća brzina 1914. Za sto godina baš i nije neki napredak.

Vreme

ajde da ne kudimo samo... pohvale na trenutne sudije koje su u rekordnom roku zavrsili ono sto se 15 godina odugovlacilo.

Miloš Teodorović

13.08.2014

Srpski dobrovoljci i plaćenici razmileli su se na obe strane ukrajinskog fronta. Premijer Aleksandar Vučić najavio je zakonsko kažnjavanje državljana Srbije koji se upućuju ka svetskim ratištima, ne misleći pri tome samo na Ukrajinu. Ukoliko bi takvo zakonsko rešenje bilo usvojena u Skupštini, Srbija bi se pridružila državama regiona koje sankcionišu one koji zarađuju na tragedijma drugih ili se gonjeni različitim motivima upuštaju u avanture na nekima od trenutno najkrvavijih tačaka na planeti. Po zakonskom predlogu takva lica može snaći najviše 12 godina zatvora, a jednako dobrovoljcima i plaćenicima, mogli bi biti kažnjeni i njihovi inspiratori.

Stevan Vukojević je predstavnik organizacije koja sebe naziva „Četnički pokret“. U ovdašnjim medijima nije retko govorio o slanju srpskih dobrovoljaca najpre na Krim, a potom i u druge delove Ukrajine, te o njihovom učešću u sukobima koji se zastrašujuće rasplamsavaju na istoku te države. Kaže, kako u toj četničkoj grupi ne strahuju od najavljenih zakonskih izmena:

„Ako neki budu optuženi, ti će biti procesuirani. Jedno dve do tri godine će trajati tužba, biće osuđeni u Srbiji...“

RSE: Na osnovu čega procenjuje da će to trajati dve ili tri godine?

Vukojević: Pa kod nas suđenje traje dve ili tri godine. Vi znate kakvo je naše sudstvo.

Srpska institucionalna tromost očigledno je pribežište i za one koji ni ne pokušavaju da sakriju svoj ratni inostrani angažman, nego se naprotiv njime ponose. No, ukoliko bi se država zaista upustila u gonjenje makar kolovođa, ne bi morala previše da istražuje. Dovoljno bi bilo da pročešlja neke od internet stranica.

Na njima, ne skrivajući svoja lica sa upadljivim (i za njih simboličnim) bradama, šubarama i kokardama, oni su još početkom ove godine obelodanjivali svoje prisustvo na sveže anektiranom Krimu. Do danas prciznih podataka o načinu regrutovanja, puteva kojim odlaze, eventualnoj saradnji sa sličnim ruskim državnim i paradržavnim organizacijama, javno nije bilo. Tokom priprama izmena Krivičnog zakona, predlagač Socijaldemokratska partija ministra u Vladi Srbije Rasima Ljajića, došla je i do nešto priciznijih podataka. O njima govori šef poslaničkog kluba te stranke Milorad Mijatović:

„Teško je ovog trenutka reći o kom se broju radi. Nije mali. U svakom slučaju radi se dvocifrenom broju ljudi koji idu na ta ratišta“.

RSE: Odakle ste dobili tu informaciju?

Mijatović: Od nadležnih službi koje prate ta događanja.

RSE: Koliko je do sada građana Srbije stradalo na ratištima po svetu?

Mijatović: To možete samo posredno da saznate, kada se pojave smrtovnice u novinama. Teško je reći koliko je. Nije mali broj. Posebno oni koji su bili u Siriji. Videćemo kako će se stvari događati u Ukrajini. Ne mogu vam dati tačan podatak.

Najpreciznije što se do sada moglo čuti na ovu temu, zapravo je izgovorio sam premijer Aleksandar Vučić:

„Mi imamo naše ljude, doduše ne u velikim brojevima, reč je o desetinama, a ne o stotinama i hiljadama kao što neki govore. Desetine ljudi koji se bore na ruskoj strani na teritoriji Ukrajine, i desetine ljudi koji se bore na ukrajinskoj strani na teritoriji Ukrajine“.

Ko su ti borci koji podržavaju ukrajinsku opcije, za sada je   potpuno napoznato srpskoj javnosti. Vučić je tek naglasio da je na obe strane u „99 osto slučajeva“ reč o plaćenicima. Vukojević tvrdi da kada se govori o njegovim četnicima to nije slučaj, a na pitanje da li će nakon usvajanja zakona odustati od odlaska na ratišta, kaže:

„Ne verujem. Zato što ’Četnički pokret’ ima ljude koji su i u Rusiji. Oni tamo žive i rade. Tako da mogu i odatle da odu. Znači ne moraju da budu direktno iz Srbije“.

Unutarnja struktura organizacija koje okupljaju paramilitarce dovoljno je složena, što samo uverava da bi njen kompletni uvid mogao da se ostvari tek saradnjom različitih država. Ukoliko to nije moguće u onima na čijem tlu se odvijaju sukobi, onda makar onih u regionu. Vojni analitičar i istoričar Bojan Dimitrijević ukazuje da bi prvi korak ipak trebalo da obave domaće bezbednosne službe. One bi trebalo, naglašava naš sagovornik, da rizične grupe drže pod kontrolom:

„Na neki način kao što je to radila Kraljevina Jugoslavija tridesetih godina kada je postojao protok ljudi koji su odlazili u španski građanski rat. To možda nije adekvatna istorijska paralela, ali pokazuje mogućnost da država ne samo kroz zakonske okvire, nego i kroz nekakav dodatni bezbednosni okvir motri na grupe koje mogu da svojim ponašanjem, ili neadekvatnim avanturizmom, učine štetu državi“.

Okolnosti su urgentne jer poprilično je vremena proteklo od kada je ovo pitanje aktuelzovano a da nije ništa učinjeno. Na primer, još polovinom prošle godine oglasila se izvena nevladina organizacija „Srednji put“. Koja je i uz poruke na internetu, posredno mlade pozivala da krenu put džihada u Siriju. Upravo je nepostojanje zakona, naveo je premijer Vučić, ograničilo mogućnost delovanja. Stoga su do sada samo skupljani obaveštajni podaci, što je omogućilo sticanje sve više saznanja:

„Vodimo računa po povratku određenih lica, i sa teritorija Sirije i Iraka, što nam je možda još izraženiji problem, ali i o licima koji na teritoriji Ukrajine učestvuju u ratnom sukobu. Mi pratimo njihovo delovanje na teritoriji Republike Srbije“.

Za očekivati je da se u tom procesu došlo i do podataka ne samo o onima koji uzimaju puške u ruke, već i onima koji ih iz ovdašnje udobnosti inspirišu. Najavljene zakonske izmene, koje su od 7. jula u Skupštini, kako kaže u ime perdlagača Milorad Mijatović, razliku neće praviti:

„Mi smo predložili da budu kažnjeni i oni koji odlaze, a isto tako i oni koji su organizatori odlazaka na ratišta u strane zemlje. Kao i za one koji odlaze i za organizatore je predviđena kazna do 12 godina zatvora. U svakom slučaju smatramo da su i jedni i drugi odgovorni za posao koji rade“.

RSE: Ko su oni koji ih inspirišu? Da li dolaze iz religijskih, političkih ili nekih drugih društvenih krugova?

Mijatović: Iz svih koje ste naveli. Iz religijskih, političkih, a isto tako to su ljudi iz porodica koje su slabijeg imovnog stanja, gde im se mnogo toga obećava. Na primer, da će ukoliko oni poginu njihove porodice biti obezbeđene i tako dalje.

Ko god da te ljude inspiriše, morao bi biti svestan da se često obraća najranjivijoj grupi srpskog društva, time i najpodložnijoj toj vrsti manipulacije. Ukazuje na to i neuropsihijatar Vojislav Ćurčić:

„Kada god je društvo u krizi, a naše jeste, onda je to plodno tlo za razvoj ekstremizam. Ima jako puno nezadovoljnog sveta, koji misli da će ekstremnim stavovima i ekstremnim angažovanjima da se oseća bolje. Cela društvena klima pogoduje razvoju ekstremizma. U svakom slučaju to su ljudi koji su nezadovoljni sobom, svojim životima, situacijom u kojoj se nalaze. Onda traže neko rešenje, neadekvatno naravno, ali oni ga vide u ekstremnim stavovima i akcijama“.

Ti pojedinci i te grupe, što se nikako ne sme zanamriti, danas su dodatni rizik za države u koje odlaze, a u budućnosti ekstremizam koji neguju ponovo mogu usmeriti upravo ka sredini iz koje su potekli. Bojan Dimitrijević stoga podvlači:

„Po njihovom povratku, generiše se grupa ljudi koji mogu da predstavljaju pretnja ne samo državi Srbiji, nego i regionu“.

Sve što država čini kako bi štitila druge, preduzima kako bi sutra eventualno zaštitila i sebe.

(RSE)

Pa ova tema i njezin naslov potice iz vremena kada je SNS morao da koalira ako se ne varam

Ne znam samo gde je to sto oni rade inkriminisano u zakonu....

Kako misle da izvedu to kaznjavanje

Jel ima hiljade nesih ljudi koji ratuju po svetu...

polako, to je samo politika.

Ala je lep ovaj svet i sedenje na tri stolice 




Tekst objavljen:14.08.2014 10:30        Izvor: Kamatica   
       

Za Narodnu banku Srbije, kao i za Agenciju za privredne registre, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički je član Upravnog odbora Telenor banke dok god je skupština banke ne razreši i o tome ne obavesti NBS, kažu u NBS.

Saglasnost Narodne banke Srbije za imenovanje novog člana nije prepreka, niti uslov za razrešenje gospođe Udovički i banka može da je razreši u svakom trenutku, dodaju u NBS povodom napisa mogućem o sukobu interesa Kori Udovički, s obzirom da, prema podacima nadležnih institucija, osim položaja potpredsednice Vlade i ministarke obavlja i funkciju članice Upravnog odbora Telenor banke.

U Telenor banci, međutim, tvrde da, u skladu sa Zakonom o bankama, tek po dobijanju saglasnosti NBS je moguće uneti promenu u APR. - Ministarka uprave i državne samouprave Kori Udovički nije član Upravnog odbora Telenor banke. Ministarka je 2. maja 2014. godine podnela ostavku na mesto nezavisnog člana Upravnog odbora Telenor banke i od tada ne učestvuje u radu Upravnog odbora, niti je primila naknadu. U skladu sa Zakonom o bankama, tek po dobijanju saglasnosti NBS je moguće uneti promenu u APR. U toku je procedura imenovanja novog člana Upravnog odbora koji će biti upisan u registru APR, po dobijenoj saglasnosti NBS - rečeno je Danasu u službi za komunikacije Telenor banke.
U kabinetu Kori Udovički za Danas tvrde da je ona podnela ostavku u Telenor banci još pre tri meseca, odnosno pre preuzimanja dužnosti u Vladi. Isto je rečeno i u pomenutoj banci - da Udovički već tri meseca ne obavlja tu funkciju i ne prima naknadu.

Problem je u tome što, uprkos činjenici da je od dana ostavke do danas prošlo više od tri meseca, na zvaničnim internet prezentacijama APR i NBS i dalje piše da je Kori Udovički u UO Telenor banke, što bi, da je istina, predstavljalo flagrantno kršenje zakona.

U saopštenju NBS dalje se navodi da „predsednika i članove upravnog odbora banke imenuje i razrešava skupština banke, što znači da je potrebno da skupština razreši dužnosti i člana odbora koji je dao ostavku i da o tome obavesti NBS, nakon čega sledi brisanje člana iz Agencije za privredne registre i brisanje sa sajta NBS“.

- U konkretnom slučaju, odluka je rukovodstva i akcionara Telenor banke da gospođu Udovički razreše istovremeno sa imenovanjem novog člana Upravnog odbora - zaključuje se u saopštenju NBS.

Kako su za Danas rekli u APR, "proverom u bazi registra privrednih subjekata Agencije za privredne registre, utvrđeno je da do ovog momenta nije podneta registraciona prijava za razrešenje člana Upravnog odbora Telenor banke Kori Udovički... Obaveza Telenor banke jeste da prijavi takvu promenu. Do sada nije zaprimljena“, rečeno je u APR.

(Kamatica)

Ko je ono bese pominjao sukob interesa i borbu protiv korupcije? 

Vukomanović: Nerealan ulazak Tadića u Vladu

Nerealan je scenario da Boris Tadić i njegova Nova demokratska stranka uđu u Vladu Srbije nakon eventualne rekonstrukcije, umesto Socijalističke partije Srbije, rekla je Dijana Vukomanović, potpredsednica Socijalističke partije Srbije.


Dijana Vukomanović smatra da NDS neće zauzeti mesto SPS-a u vladi

- To kažem, ne zato što smo mi toliko jaki i nezamenjivi, nego zato što su Boris Tadić i cela opozicija toliko slabi - rekla je Vukomanović za list Danas.

Na pitanje, postoji li ipak kriza u vladajućoj koaliciji nakon poruke ministra policije Nebojše Stefanovića premijeru Vučiću da razmisli o daljoj koaliciji sa SPS, Vukomanović je rekla da ne bi odnose u vladajućoj koaliciji nazvala krizom.

- Pre bih ih nazvala nesporazumima, koji bi trebalo da se reše u direktnoj komunikaciji između lidera naših partija, Dačića i Vučića, jer oni sarađuju na dnevnoj osnovi. Pitanje da li smo mi potrebni naprednjacima je razrešeno onog trenutka kada su nas pozvali da sa njima delimo odgovornost za reformsku politiku. Uvek je teže biti vlast nego opozicija. To znamo i mi i naprednjaci - istakla je Vukomanović.

Ona je dodala da će o odnosima u vladajućoj koaliciji biti reči i na glavnom odboru i predsedništvu SPS sredinom septembra, ali da to nije ništa neuobičajeno, jer je reč i o međupartijskim odnosima, ne samo na republičkom nivou već i u različitim lokalnim sredinama.

- Ali, na dnevnom redu neće biti pitanje našeg izlaska iz koalicije na republičkom nivou - rekla je Vukomanović.

Preuzeto sa ...