SRPSKI ISTORIČARI LAŽU: Evo kako Albanci dokazuju da je Miloš Obilić bio njihov vitez!

Sudeći po knjizi "Kosovska bitka u albanskom epu" političke analitičarke Ane di Leljo srpski vitez Miloš Obilić je zapravo Miloš ili Mileš Kopilić, junak albanskog porekla rođen u Kopiliću koji je ubio sultana "Murada" i jedno vreme bio "kapedan" Vuka Brankovića

Na nedavno završenom Sajmu knjiga među izdanjima koja su privukla veliku pažnju našlo se i po mnogo čemu kontroverzno štivo “Kosovska bitka u albanskom epu” sociološkinje, novinarke i političke analitičarke Ane di Leljo, koje je pravu senzaciju napravilo pre četiri godine kada je objavljeno.

U ovoj pre svega stručnoj literaturi, uz navođenje obilja izvora, autorka objašnjava ne samo kako je sudeći po albanskim istoričarima, intelektualcima, učiteljima, piscima, ali i najstarijim žiteljima Kosova i Metohije izgledao Kosovski boj, već i zašto pojedine albanske strukture smatraju Miloša Obilića, ili kako ga Albanci nazivaju Miloša (negde i Mileša) Kopilića – albanskim junakom.

Prema Aninim navodima zanimanje za albansko poreklo Miloša Kopilića karakteristično je uglavnom za Kosovo. Klasična izdanja albanskih udžbenika istorije u Tirani iz vremena Envera Hodže i standardni priručnici na Kosovu iz 70-ih godina pominju ubicu sultana samo kao srpskog ratnika.

S druge strane u današnjim kosovskim udžbenicima koje je odobrilo Ministarstvo prosvete, prema Aninim navodima Obilić je predstavljen kao Miloš Kopilić, junak albanskog porekla rođen  u selu Kopiliću. Inače, u udžbenicima iz istorije za osnovnu i srednju školu koje je odobrilo kosovsko Ministarstvo prosvete tekstovi za deveti i deseti razred (jezičke gimnazije) posebno pominju selo Kopilić, a u udžbeniku za četvrti razred osnovne, albansko poreklo Kopilića.

Kopilić je u udžbenicima postao albanski junak otkad je prema rečima autorke ove knjige, Miloševićev režim zabranio albanski jezik u kosovskim školama i pošto je u januaru 1992. uspostavljen paralelni albanski  sistem školovanja.

Kopilićeva popularnost među Albancima prvi put je prema knjizi “Kosovska bitka u albanskom epu” pomenuta u zapisima Veselina Čajkanovića vezanim za vreme Balkanskih ratova (1912-1913). Kao srpski vojnik Čajkanović je u Elbasanu čuo da neki meštani tvrde da su direktni potomci tog srednjovekovnog ratnika.

Po tim izvorima, Kopilić je rođen u okolini Ohrida, i bio je sin pravoslavnog sveštenika iz porodice Blošmi. Kasnije se preselio u Drenicu i postao je “kapedan” Vuka Brankovića. Srpski kralj Aleksandar je navodno poslao pismo Hajdar-begu Blošmiju s pozivom da dođe u Beograd i primi počast u ime “kosovskog junaka”.

Poziv je odlučno i učtivo odbijen. Ova verzija priče o Kopiliću pojavila se u kosovskim novinama “Bujku” 1995. godine na vrhuncu tenzija između albanskog stanovništva i srpske države.

Između dva svetska rata albanski antropolog Ljef Nosi sakupio je pesme o bici na Kosovu i dokaze da je sećanje na Miloša Kopilića ostalo živo pre svega u Drenici. U međusobnim zadevicama ili na seoskim skupovima ljudi su se hvalili da potiču iz Kopilića ili vode poreklo direktno od Miloša: “Moj predak je bio čovek koji je ubio sultana Murada i tako smo iskalili svoj bes”.

Stanovnici tog kraja još uvek se ovako predstavljaju: “Ja sam iz Kopilića gde je rođen čovek koji je ubio sultana”. Iskazi starih ljudi – “Miloš Kopilić je odavde (iz Drenice)” i “Lazar je bio Srbin, a Miloš Kopilić je naš” – takođe potvrđuju Kopilićevu lokalnu pripadnost.

Više ovde izvor

 

 

  Braća rade posao dok se smejemo. Ispašće na kraju da su Srbi, ako su po njihovom tumačenju uopšte tamo postojali, bili obični dunđeri.

ma ne brigaj ti mnogo oko toga...

bice twist u poslednjoj cetvrtini...

Vratite nam Milosa.

Сад сам се сетио мог професора историје који је предавао у основној школи (живео 100 метара од школе, није хтео да путује даље) и чудио се ''никада ми неће бити јасно зашто једино не бежите са мојих часова када предајем о Хитлеру''.  

А сада нека нова омладина ...

 

A da im neko javi da niko nema ni najmanju ideju ko je ubio Murata

Милош Обилић није историјска личност; ја не знам шта је ова Албанка доказивала или тврдила. Ја сам студирао историју и нигде се у критички обрађеним историјским изворима не помиње Милош Обилић пуним именом и презименом. Он је производ мита и прича о њему састављана је кроз протекле векове.

sto pre neko nauci da misli, to bolje po sve nas

pa nisam, jer znam za ovaj projekat dugo. poznajem jednu od autora i izuzetno je cenim

prvi put, za vreme kostunice nije dozvoljeno ni da se knjige puste u prodaju iako su bile odstampane a problema je bilo i po drugim drzavama.
cak mislim da se prva verzija nije ni bavila ratovima devedesetih nego balkanskim ratovima i dr. i da je radjena sa bugarima itd.
mozda je ova verzija prosirena.

dakle, kakva steta od ovih knjiga? nikakva. a kakva korist? sta god djak odluci da je istina, ako uopste donese odluku, bice svestan-na da drugi vrlo cesto misle drugacije. to ima dve dobre posledice: 1) zapitas se o tome kako stavovi o nekom dogadjaju nastaju, 2) shvatis da pripadnik druge nacije nije zao nego ima drugacije informacije.

strah od ovakvih projekata se svodi na zabrinutost da nasa deca mozda nece hteti da se igraju podele na zakrvljena plemena. sto bi zapravo bio blagoslov za balkan, jer bi smo onda zaista mogli da pocnemo da se bavimo sami sobom.

takodje, demokratija se zasniva na pretpostavci postojanja obavestenog razumnog gradjanina. to je tesko ostvariti naravno

niko vam ne brani da zivite u kutiji i da misljenja drugih odbacujete zato sto su misljenja "drugih". ali priznacete, malo je glupo ziveti u kutiji