Многи студенти лето користе да попуне буџет: девојке најрадије бирају административне послове, док момци не беже од физичког рада

Милан Свилар је апсолвент Факултета политичких наука. Факултет је уписао пре четири године, а предавања одслушао онда када је то и било предвиђено. Доласком на факултет родитељски дом је заменио студентским, а мајчину кухињу мензом. За њега нема пропуштених рокова и проблематичних испита. Да се овде завршава ова прича можда и не би била за новине. Али оно што Милана одваја од многих колега јесте жеља да уз успех на факултету помогне родитељима и смањи трошкове које изискује студентски живот. Просек на факултету држи око деветке, а већ неколико година након одслушаних предавања одлази да за џепарац „чува” напуштене објекте од бесправних усељења.

– Студентски живот изван родитељског дома је скуп. Иако ми родитељи често шаљу новац и добијам студентски кредит, увек зафали пара за књиге, гардеробу, изласке… Посао који радим није тежак, па због различитих смена успевам да уз рад завршавам и факултет. Наравно да бих радије вечери проводио са друштвом, али да бих могао нормално да живим неопходан ми је додатни новац – објашњава Свилар за „Политику”.

Није много другачија ни прича Милановог цимера и колеге Дарка Николића. Једнако добар студент, Дарко је знао често да књигу замени униформом обезбеђења. Једном приликом је на тај начин покрио део трошкова апсолвентске екскурзије.

– Није нимало лако радити и студирати, али ми је новац потребан како бих могао себи да приуштим све оно што младост тражи – каже Дарко Николић.

Најчешћа нето месечна зарада је између 16.000 и 20.000 динара.

Посла има за све оне студенте који хоће да раде и који се не стиде да обављају и оне послове који су далеко испод њиховог образовања. За џепарац лето је најповољнији период, јер обавеза на факултету нема, а градска врелина додатно мотивише младе да раде како би обезбедили себи новац и отишли на море. Нарочито преко лета посао се може наћи преко омладинске задруге, када се за сезонски рад одлучују и средњошколци. Послови се бирају превасходно да се заради новац, док усавршавање није чест случај.

– Најчешћи разлози за рад су покривање трошкова смештаја, куповина књига, одлазак на одмор… Посао траже једнако и момци и девојке. Наравно, девојке најрадије прихватају рад у администрацији, затим представљање разних производа, а момци су мање пробирљиви, па се неретко прихватају и физичких послова – казала је Љиљана Гајић, менаџер омладинске задруге ДОБ у Београду.

У омладинској задрузи ДОБ су нам објаснили да је код њих чланарина бесплатна. Студентима је, поред личне карте, потребан индекс са овереном текућом годином и његова фотокопија. Ученицима су поред личне карте или личне карте родитеља потребне и здравствена и ђачка књижица или потврда о школовању. Незапослени на увид подносе личну карту, радну књижицу и њену фотокопију, као и лични број здравственог осигурања. Њима, за разлику од студената и ученика, тече радни стаж и добијају сва права запослених лица.

Страни држављани су реткост, уколико их и има углавном су то омладинци из бивших југословенских република. Њима су за учлањење потребни пасош и потврда о школовању.

Izvor: Politika