Пошто је социологија мало запостављена, ево једне социолошке теме о етничким предрасудама,  како оне настају и шта су разни теоретичари рекли о њима.

Постоји неколико теорија о пореклу предрасуда:
 
По Олпорту (1954) 


1. Теорије оправдане репутације
2. Феноменолошке теорије предрасуда
3. Психодинамичке теорије
4. Ситуационе теорије
5. Културолошке теорије
6. Друштвено-историјске
 
 

1. Теорије оправдане репутације:
Представљају стварне разлике између народа и група и реална супротност између њихових особина.
Таква схватања заступају присталице расистичких концепција.
 
2. Феноменолошке теорије предрасуда 
Предрасуде и непријатељства према појединим групама јављају се према схватањима која заступају, због тога што се те групе опажају и оцењују као носиоци негативних особина.
 
3. Психодинамичке теорије
Суштину предрасуда виде у томе да су предрасуде последица и израз деловања одређених унутрашњих, динамичких снага и да се јављају услед одређених карактеристика оних који имају предрасуде, а не оних према којима постоје предрасуде.
 
 
Постоје три облика ових теорија:
 


Инстинктивистичка концепција
 
Фрустрациона теорија предрасуда 
 
Постојање одређене структуре личности као извора предрасуда
 
 
 
Инстинктивистичка концепција
Извор предрасуда види у урођеној агресивности људи
 

Хобс (Hobbes) по коме је фундаментална људска тежња – тежња за моћи.  
 
 
Фрустрациона теорија предрасуда 
 Формулисали су је Долард и сарадници (1939), који је називају и теоријом тражења жртве или теоријом жртвеног јарца.
 
 
Постојање одређене структуре личности као извора предрасуда
Само одређени типови људи развијају предрасуде. То су: анксиозне, несигурне у себе и ауторитарне личности (Адорно и сарадници).
 
 
Ситуационе теорије 
Објашњење порекла предрасуда виде у актуелној ситуацији у којој се појединац налази .
 
 Варијанта ситуационе теорије 
- теорија атмосфере- 

Извор предрасуда је у непосредном утицају и преношењу схватања која постоје у средини у којој појединац живи.
 
 
Културолошке теорије 
Као извор предрасуда наглашавају одређене социјалне норме.


Друштвено-историјске теорије 
Траже узрок у целокупном друштвено-историјском процесу.
   

Најважнија и највреднија теорија је теорија експлоатације, коју Олпорт спомиње у класној борби изазваној одређеним класним односима.
 
Двострука функционалност предрасуда 
 
Олпорт наводи: Једна особа поступа, руководећи се предрасудама, најпре зато што опажа објект предрасуда на одређени начин.
Аристотел - у току целе историје налазимо заступање негативних оцена и односа према групама становништв

Борба против предрасуда  
 

Етничке предрасуде представљају крупан друштвени проблем.
Оне се користе за распиривање сукоба и спорова међу групама и народима.
G. Saenger 1953. показао је да се негативно деловање предрасуда огледа у готово свим областима живота.
 
 Постоје разни начини у борби против предрасуда:


Доношење законских прописа против манифестовања предрасуда

Систематско информисање о неоправданости предрасуда. То није увек ефикасно, јер постоји тзв. психолошка баријера у комуникацијама.
 
Непосредни контакт са групама међу којима постоје предрасуде

Ефикасно дејство у смањењу предрасуда има систематско васпитавање од стране особа са ауторитетом.
Предрасуде је, опште узев, тешко отклонити. Престанком економске угрожености и несигурности, задовољењем људских потреба смањиће се извор јављања предрасуда.
 
 
„Предрасуде почивају на незнању...
Или искуству...
Предрасуде према људима наравно постоје јер људе видимо онаквима какви смо ми..
Као што предрасуде произилазе из незнања, тако из предрасуда призилази мржње.
Неке људе мрзимо зато што их не познајемо, а не желимо да их упознамо зато што их мрзимо."

Појам и дефиниција предрасуда

Prejudicum
-класично: претходан суд; решење или одлука донесени унапред;унапред донесено мишљење или пресуда
-у енглеском: суђење који се доноси пре истраживања чињеница – преурањено суђење
-садашње значење: допадање или недопадање које се повезује са априорним и незаснованим судовима

"Негативно мишљење о другима без довољно основаности"

Два суштинска својства свих дефиниција предрасудности су незаснованост судова и (негативан) емоционални тон.

Незасновано суђење
"Осећање, позитивно или негативно, према некој особи, ствари или догађају, које претходи (или није засновано на) стварном искуству"

Процес недиференцирања
-“Негативан или непријатељски став према особи која припада некој групи, само зато што припада тој групи, те се стога верује да има све особине које се групи приписују”

Неоправдане генерализације
-Процењујемо да ли су неки објекти добри или нису на основу сврставања у  класе тј. обично грубе и непрецизне категорије и класификационе схеме

Није свака претерана генерализација предрасуда (погрешни појмови засновани на погрешним информацијама): “Сви Београђани су бели” .

Етничке предрасуде су непријатељства заснована на погрешним и нефлексибилним генерализацијама.
Могу се осећати или отворено изражавати (латентне и манифестне).
Могу бити усмерене на групу у целини или на појединца само зато што је он припадник те групе.
Последица предрасуда је лоше поступање или дискриминација објекта предрасуда које није заслужено.

Да ли је предрасуда вредносни појам?

Неки аутори заступају становиште да су ставови предрасуде само онда када нарушавају неке важне норме или вредности које су прихваћене у датој култури.
Предрасуде су само она врста суђења која је етички недопуштена у датом друштву.
Примери: кастински систем у Индији; Гето; Резервати

Функционалност предрасуда

“Предрасуде су специфичан образац испољавања непријатељства у интерперсоналним односима које је усмерено на целу групу, или њене појединачне чланове а које испуњава специфичне ирационалне функције за њихове носиоце”
Его-одбрамбена функција
Неке предрасуде  су производ слепог конформизма преовлађујућем мишљењу

Две суштинске компоненте предрасуда су позитиван или негативан став  повезан са прегенерализованим (и стога погрешним) уверењима

Примери:
Не могу да смислим Црнце.
Црнци заударају.

Не бих никада живео у згради у којој живе Јевреји.
Осим пар изузетака, сви Јевреји су исти.

Не желим Хрвате у свом месту.
Хрвати су лукави и покварени.

Уверења имају тенденцију да се прилагођавају негативним ставовима које је теже променити
 А: Невоља са Јеврејима је у томе што они брину само о себи самима.

 Б: Али подаци хуманитарних организација показују да Јевреји дају сразмерно више у добротворне сврхе, него не-Јевреји.

А: То управо показује како они покушавају да се наметну и мешају у ствари Хришћана. Они и не мисле ни о чему другом него о новцу; зато и има тако много јеврејских банкара.

Б:Али недавна истраживања су показала да  је проценат Јевреја у банкарском послу занемарљив у односу на не-Јевреје. Више их је у уметничким делатностима.

А:О томе ти и говорим. Они не иду за поштеним пословима; баве се само филмским бизнисом и забавом у ноћним клубовима.

Начини испољавања предрасуда по Олпорту су оцрњивање и оговарање, избегавање, дискриминација, физички напад  и истребљење.

Kod Olporta za mene to je bilo najzanimljiviji kad pokazao je da u pozadinu predrasuda stoji paranoja, ili kao on svatio ili njegovom vreme podsvesno homosexualizam sto negira pojedinac. Al taj svacenje u danasnji kognitivni psihologji vec davno prevazicen, sad to kazu da to je genetsko kodirano da clan coporu ako tako vidi da vredi zrtvovati svoj zivot zbog svoje geni uradice to. a to je u pozadinu predrasudu a i paranoju.

Naravno da sve predrasude poticu iz pogresno interpretiranih cinjenica i forsiranjem samo onih koje odgovaraju nekom narodu, ali pripadnici nekih naroda tako slatko opravdavaju sve najgore predrasude o njima da je to prosto zapanjujuce...Neka psihoza, sta li je...

Сви смо ми склони да осуђујемо људе без претходног упознавања, а стварање претпоставки је лако и уобичајено. Но, да ли сте се икад запитали колико је лако проценити пријатеље или колико је лако криво просудити странце? Судови донесени без претходног расуђивања, логички неосновани, праћени интензивним емоцијама називају се предрасудама. Предрасуде су врста ставова којима недостаје оправданост, а које се без обзира на то упорно одржавају и отпорне су на промене. То су шеме помоћу којих боље разумевамо стварност. Тамо где стварност не одговара предрасуди нашем уму је лакше изменити право стање ствари, него предрасуду. ("Све жене су курве"). Понекад их несвесно упијамо, али оне су однекуд произашле и имају многе намене. Оне нам такође помажу код непотпуних информација: Јелена је угледала камион са сладоледом, сетила се новца који је добила за рођендан и отрчала је кући. Да ли ће ваша претпоставка остати иста ако реч новац заменимо са пиштољ?
Изношење тврдњи и увереност у њихову тачност иако нису поткрепљене чињеницама нити засноване на аргументима, него су донесене без претходног проверавања њихове тачности и без претходног размишљања о томе нејчешће има негативан однос. Како предрасуде уз то прате и екстремно негативна осећања тако делују и на понашање које појачава осуђивање, потцењивање, непријатељски став и подстиче на активности против припадника према којима постоји предрасуда. Исто тако врло је лако стварање затвореног круга, јер будући да се стварају пре или мимо поседовања објективних података о објекту става, а поткрепљене понашајном компонентом наравно да ће проузроковати своју потврду при чему ће наш став чак бити појачан. На пример, уколико се ви према некоме кога не познајете, а за кога верујете да је овакав или онакав понашате у складу са својим уверењем да таква особа нпр. није уопште вредна да борави у вашем присуству, а камоли да разговара са вама и сл. наравно да ће се та иста особа, вероватно збуњена, понашати хладно, пргаво, одбрамбено, тј. онако како ви очекујете што ће онда само оправдати ваше мишљење о њој, које ће се потом одржати и можда манифестовати у неком горем виду.
Предрасуде су резултат погрешне и генерализоване оцене, а уз све то прилично су круте, нефлексибилне, отпорне према подацима. Стечене социјалним учењем, одржавају доследност, екстремност, усклађеност, снагу. Охрабрују дискриминаторске поступке што опет представља друштвену штетност. Услед одступања од рационалности, предрасуде крше праведност, негирају хуманост, непоштују људско достојанство. Најопасније су расне и етничке предрасуде ("Босанци су глупи. Црногорци су лењи. Црнци су прљави."). Иако су тешко променљиве и готово их је немогуће искоренити, важно је бити свестан да их поседујемо.
Упоредо са предрасудама јављају се и стереотипије. Стереотипије су распрострањена уверења или мисли о одређеној људској заједници којима исто тако поједностављујемо стварност. "Они су такви и тачка!" (нпр. ови су лењи, они опасни, и сл). Употребљавамо их да бисмо оправдали своје грешке. Или, с друге стране, помоћу њих јачамо себе, истичемо супериорност користећи предрасуде о властитој групи. Помажу нам за добар осећај о себи или омаловажавање других у којима видимо опасност и претњу. Стереотипије се темеље на представама усвојеним у школи, кроз масовне медије или код куће, а одржавају се генерализовањем свих оних који би с тим могли бити повезани. У Северној Ирској, нпр, ненаклоности између католика и протестаната су још "с мајчиним млеком посисане". Други су различити и самим тим непријатељи- информације су које дете упија још у раном добу што може зачети ланац мржње, и мишљење да су то бића ниже врсте, нељудскија од њих самих. Стереотипије су ригидни и пристрасни ставови о неким особама и групама: "Сви професори су расејани. Плавуше/полицајци су глупе/и." Стереотипије су веровања повезана с одређеном групом људи за које сматрамо да имају одређени низ карактеристика и особина, с тим да могу бити и позитивна: "Италијани су сјајни умјетници. Црнци су одлични кошаркаши."
Постоји више врста предрасуда: предрасуде као последица усвајања проширеног погрешног схватања због слагања са средином ("Девојке које излазе у одређени клуб су спонзоруше"), предрасуде као последица традиционалних схватања, понашања и реаговања ("Жена треба да рађа, куха и буде домаћица"), као продукт интензивне негативне емоције у личним особинама појединца, њиховој несигурности и нагомиланој агресивности ("Шиптари само праве децу"). Узроци јављања предрасуда су друштвено-економски и културни чиниоци, као и неизбежни психолошки фактори. Најчешћи их изазивају економска експлоатација, компетиција, тешкоће. Потенцијални и актуелни конфликти, одржавање лојалности кроз историју (језик, обичаји, култура), везаност за групу су још неки узроци настајања предрасуда. Склоност генерализацијама и упрошћавањима, као и агресивност као природна реакција на незадовољење различитих потреба и мотива нарочито помажу њиховом одржавању. Последице предрасуда су сродни феномени: дискриминација, ксенофобија, нетолеранција, антисемитизам, расизам, а нарочито их подстиче и одржава етноцентризам.
Дискриминација је предрасуда у деловању која се манифестује у ограничавању права најчешће националним мањинама. Уперена је против сваке групе која је другачија, чији су припадници углавном изоловани, чији се начин живота сматра илегалним, који су принуђени да живе у нездравим условима, лишени политичког изјашњавања, раде најгоре послове или су незапослени, који се непрестано вређају, и сл. Ксенофобија је страх од странаца: бојим се оних који су другачији јер их не знам, а не знам их јер их се бојим. Храни се предрасудама и стереотипима, премда произлази из несигурности и умишљеног страха који прелази у одбацивање, непријатељство или насиље против особа из других земаља или припадника мањине. Нетолеранција (нетрпељивост) је недостатак поштовања за туђе навике и веровања. Манифстује  се кроз искључење или обацивање људи због вере, сексуалности, па чак и фризуре или одеће и није им допуштено да делују на другачији начин или да имају другачија мишљења.

no postoji i viktimologija Liv.  i glupi zakoni, daljina od civilizaciju itd.